trg_fontaneNove tehnologije su odavno zakucale na naša vrata, ali mi ih, eto, ne otvaramo.
Do pre desetak godina građanin, da bi dobio potrebne informacije, obijao je pragove mnogih ustanova, centara i institucija. Koliko puta vam se samo desilo da zbog obesti nakostrešenih službenika idete od šaltera do šaltera skupljajući podatke koje ste možda mogli dobiti na jednom mestu? Evolucija je čudo. Tako se pešačenje pretvorilo u telefoniranje. Umesto fizičkog napora upotrebljive informacije su se uz malo vokalnih sposobnosti mogle nabaviti, naravno, uz podrazumevajuću ljubaznost zaposlenog lica, „s one strane žice“. Šta je sada u modi? Veb-stranice i internet prezentacije su danas realnost, a ne hir. Ako se usudimo da to i upitamo, jer se u opštini Bečej, po svemu sudeći, i dalje nose kicoška odela od pre nekoliko sezona, kupljena na sniženju.
Kao pasivan poreski subjekat, građanin ove zemlje bi trebalo da dobije adekvatne podatke o radu i poslovanju, sastavu, aktivnostima svih korisnika budžetskih sredstava. Sa nekoliko klikova mišem po ekranu imate sve potrebne podatke. Da ipak lokalizujemo problem, potražili smo na internetu šta pružaju korisnici lokalnog budžeta. Evo, šta smo dočekali krajem 2010. godine.
Ko će vam se javiti i dati neku informaciju radnim danom posle podne ili vikendom, kada ne rade mesne zajednice? Čekaćete jutro ili ponedeljak? Od osam mesnih zajednica koje se nalaze na teritoriji bečejske opštine nijedna nema svoju zvaničnu veb-prezentaciju. Ona je možda seoskim mesnim zajednicama potrebnija nego gradskim. Ono što je jednom Bečejcu zgrada opštine, to je jednom Gradištancu ili Petrovoselcu zgrada mesne zajednice.
Na zvaničnom sajtu opštine Bečej samo tri mesne zajednice, i to one sa teritorije grada Bečeja, imaju i-mejl adrese. Mada, prema saznanju redakcije Bečejskog mozaika i neke druge mesne zajednice poseduju svoje elektronske adrese. Krenuti u potragu po internetu za njima je čisto gubljenje vremena.
Od kulturnih ustanova Gradski muzej nema veb-stranicu, dok bečejski odsek Istorijskog arhiva u Senti egzistira šturo na sajtu senćanskog arhiva. Za pohvalu je to što se Turistička organizacija Bečeja, Gradsko pozorište i Narodna biblioteka u Bečeju mogu pronaći na internetu i pružaju relativno pristojne podatke, mada su neki neažurni, što se najčešće odnosi na datume dešavanja. Tako, primera radi, na sajtu biblioteke „knjiga meseca“ se nije menjala od novembra 2008. godine.
Mnogi građani imaju naviku da kažu da se u Bečeju ništa ne dešava, ali, verujte, dešava se, samo niste dobro obavešteni, jer informacije o budućim događajima još uvek se prosleđuju po principu rekla-kazala, ili čuo sam.
Na zvaničnom sajtu opštine u odeljku „zdravlje, nega, sport i rekreacija“ se nalaze tri ustanove. Dom zdravlja Bečej nema svoj sajt, ali ga zato Gerontološki centar ima. OSC „Mladost“ ima svoj sajt, ali se sa opštinskog sajta ne može otići do sajta OSC-a, jer je put do njega hakerisan.
Od trinaest obrazovnih ustanova u bečejskoj opštini samo sedam ima svoju zvaničnu internet stranicu, mada se osnovni podaci o ostalima mogu pronaći na sajtu Pokrajinskog sekretarijata za obrazovanje. Škole koje imaju sajtove su za svaku pohvalu u odnosu na ostale u Bečeju, jer su ih sačinile verovatno pod pritiskom omladine koja je i najveći konzument interneta.
Od javnih preduzeća ubedljivo najbolji sajt ima Toplana, dok je problem sa JP Komunalac i JP Vodokanal to što su poslednje aktivnosti pod odeljkom „aktuelno“ zabeležene krajem maja i početkom juna ove godine. JP Stankom i d.o.o. Potisje nemaju veb-stranice.
Najinteresantnije su fotografije postavljene na pojedinim sajtovima. Neki neupućeni u skoriju bečejsku istoriju rekli bi na osnovu tih slika da ovde sve cveta punim sjajem, kao da nije nikada bilo ni raspada Jugoslavije, ni krize devedesetih, ni ova najnovija, da je sve čisto i umiveno.
Č.G.
