Podvodna arheološka istraživanja: Međunarodna saradnja zbog senćanske bitke

U subotu kod Sente asocijacija „Aqua et Archaeologia”, Podvodni istraživači Vojvodine i podvodni arheolozi iz Mađarske su obavili istraživanja dna korita reke Tise sonarom u potrazi za ostacima iz senćanske bitke (11. septembar 1697).

Nakon prepodnevnog boravka na Tisi, u gradskoj kući nevladine organizacije Magyar Régészeti és Művészettörténeti Társulat-Sekcija za podvodnu Arheologiju iz Budimpešte, Österreichische Gesellschaft für Feuchtboden und Unterwasserarchäologie Triton iz Austrije, „Aqua et Archaeologia“ iz Beograda i Podvodni istraživači Vojvodine potpisali su Protokol o međunarodnoj saradnji na projektu istraživanja podvodne lokacije turskog pontonskog mosta koju je turska vojska koristila u senćanskoj bitci.
Gordana Karović, predsednica asocijacije „Aqua et Archaeologia” povodom obavljenih istraživanja dna reke Tise kod Sente rekla je da je reč o prvoj fazi istraživanja.
– Danas je obavljena prva faza istraživanja podvodnih lokacija. Očekuje se da bismo mogli pronaći u koritu Tise ostatke vezane za senćansku bitku. Tragamo za ostacima pontonskog mosta, pontonskih čamaca i sitnijih predmeta koji su zajedno sa vojnicima stajali na tom mostu. Obavljena su istraživanja sonarom kog su donele kolege iz Mađarske. U ovom trenutku je bilo važno sagledati situaciju na dnu korita reke. Danas smo locirali jednu širu zonu na kojoj možemo očekivati nešto. Da li su to baš ostaci iz senćanske bitke, u ovom trenutku sa ovom opremom ne možemo baš sa sigurnošću da tvrdimo, ali ostaje da se podaci dobijeni sonarom obrade i tek tada ćemo imati preciznije informacije. Ovo je tek prva faza, dalje planiramo da istraživanja vršimo sajd sken sonarom, jer je to sonar koji može da nam daje podatke o tome šta se nalazi u sedimentima. Taj posao bismo trebali da uradimo u narednih mesec ili mesec i po dana. Nakon toga možemo da krenemo u vizuelnu ronilačku prospekciju i tek tada ćemo moći nešto preciznije da kažemo o rezultatima istraživanja.

Senćanska bitka

U toku Velikog turskog rata (1683-1699) u blizini Sente 11. septembra 1697. odigrala se velika bitka između austrijske i turske vojske. Austrijska vojska pod komandom Eugena Savojskog nanela je težak poraz turskoj vojsci kojom je komandovao sultan Mustafa II.
Tadašnja situacija u toku rata nagoveštavala je sigurnu tursku pobedu jer je veliki broj austrijskih snaga bio na Rajni i u Italiji.
Preduzimajući nov pohod protiv Austrije, kako bi vratila izgubljene teritorije u Srednjoj Evropi, turska vojska (60.000) prešla je Dunav 19. avgusta kod Beograda i Pančeva i Tisu kod Titela i do 1. septembra izbila kod Kovilja. Pošto je odustao od planiranog pohoda na Petrovaradin, Mustafa II krenuo je prema Segedinu i kod Sente započeo prelaz preko Tise prebacivajući artiljeriju i krupan prtljag.
Primivši izveštaj da turska vojska prelazi Tisu, Eugen Savojski je ubrzao marš. U četiri sata posle podne čitava austrijska vojska je bila spremna za bitku.
Eugen Savojski odlučio je da sa 40.000 ljudi izvrši napad na turski mostobran sa 43 pešadijska bataljona i 48 topova u centru, 4 pešadijska bataljona, 53 eskadrona konjice i dva topa na desnom i 4 pešadijska bataljona, 59 eskadrona i 10 topova na levom krilu. Turska vojska je nastavila povlačenje preko Tise.
Bitka je počela turskom artiljerijskom vatrom na austrijski centar koji je bio u napadu u trenutku kada je bio u dometu topova. Dva sata kasnije napalo je i levo krilo austrijske vojske. Prodor turske konjice duž reke bio je presečen. Desno krilo i centar pod jakom puščanom vatrom napredovali su dalje. Austrijske snage levog krila prodrle su u centar mostobrana i zauzele mesto prelaza. Tada je okruženoj turskoj vojsci na malom prostoru nanet strahovit poraz. Mnogi Turci pokušali su da nađu spas preplivajući Tisu ali su se podavili u njoj.
U ovoj bici poginulo je 27 paša. Pored njih ubijeni su janičarski aga i veliki vezir, dok je sultan uspeo sa 2.000 konjanika da pobegne u Temišvar.
Austrijski plen iznosio je 72 topa, 52.400 đuladi, 553 bombe, 505 buradi baruta, 48 pari talambasa, 500 doboša, 86 zastava, 400 malih zastava, 7 konjskih repova, 6.000 kola natovarenih municijom i namirnicama, 5.000 konja, 6.000 kamila, 12.000 volova i bivola. Ostalo je prepušteno – kao plen – vojnicima.
Pobeda kod Sente presudno je uticala i na rat u celini. Ovom pobedom Austrija je stvorila povoljne uslove za Karlovački mir 1699. godine.
Prema austrijskim podacima, u bici kod Sente poginulo je 30.000 turskih i oko 2.000 austrijskih vojnika.
Nakon tog rata osniva se Potisko-pomoriška granica 1702. godine kao granica između Austrougarske i Turske, tada počinje i istorija „Šanca Bečej“ kao graničarskog utvrđenja. Sedište potiske krajine bilo je u Segedinu, a osim Bečeja obuhvatala je i Resku, Martonoš, Kanjižu, Sentu, Adu, Mol, Bačko Petrovo Selo, Čurug, Žabalj, Suboticu, Sentamaš i Brestovac.
Šanac Bečej je predstavljao jedno od važnijih utvrđenja, što se i vidi iz činjenice da je za vojsku davao 200 pešaka i 100 konjanika, najviše posle Segedina.

Da li ste ostatke pronašli na mestu na kom ste ih očekivali?

– Nešto nizvodnije su pronađeni ostaci od mesta na kom smo pretpostavljali da se most nalazio. To nije nelogično, jer se sav materijal zbog toka reke kreće nizvodno. Ali, ipak, ni sada ne možemo da tvrdimo da je taj materijal vezan za senćansku bitku, ali mi se duboko nadamo da jeste.
Osnivači Podvodnih istraživača Vojvodine Laslo Vikor iz Gunaroša, predsednik udruženja, Ernest Klozi iz Bečeja, Đorđe Branisavljević i Milan Pavković iz Subotice i Đerđ Habram iz Sente su zajedno sa podvodnim arheologom iz Mađarske Atilom Totom i roniocem Laslom Lenđelom nakon obavljenih istraživanja korita reke Tise zadovoljni ostvarenim i u narednom periodu očekuju još ozbiljniju saradnju na polju podvodne arheologije na prostorima Vojvodine.

M.S.