trg_fontane
Školska slava Sveti Sava obeležena je 27. januara u školama u Srbiji. Proslavama su, osim đaka, nastavnika i profesora, prisustvovali političari, ali i sveštenici uprkos tome što su država i crkva razdvojene.
Tako je bilo i u Bečeju. Ne postoje podaci o tome da li lomljenje slavskog kolača i prisustvo sveštenika i političara na proslavama utiče na kvalitetnije obrazovanje, ali se veoma lako može dati odgovor na to pitanje. Nije težak odgovor ni na pitanje o tome da li se radi o diskriminaciji, i to se ponavlja godinama unazad i govori se o tome takođe godinama unazad, kao što to konstatuje Dejan Ilić u tekstu „Sveti Sava, školska slava“ (Peščanik.net, 27.1.2017): „Da se pitamo šta su danas popovi radili u školama, sa kolačem, svećama i političarima – nema previše smisla. Pozivati se na sekularnu državu, objašnjavati razliku između etničkog i nacionalnog identiteta, skretati pažnju na diskriminaciju kojoj su danas, na Svetog Savu, bila izložena sva deca koja se ne osećaju kao Srbi u takozvanim srpskim školama – odavno je ispričana priča“.
|
Zla sudbina Verski analitičar Mirko Đorđević je 2011. godine za Novi magazin rekao da je uloga Svetog Save u srpskoj kulturi nesumnjivo bitna, slično savremeniku Svetom Franji Asiškom, ali da malo znamo o njemu kao istorijskoj ličnosti. „Teško je verovati piscima žitija svetaca, nemamo nijednu naučnu monografiju posvećenu isključivo Svetom Savi, mada su se mnogi bavili njime i njegovim delovanjem. Sada je Sveti Sava između harizme, mita i predanja u svesti srpskog naroda. On je i u osnovi brojnih ideologija koje su koristile njegov lik i delo”, rekao je Đorđević. Kao školska slava Sveti Sava slavi se od 19. veka, po naredbi kneza Mihaila Obrenovića. To nije sporno, istakao je Đorđević, ali je upozorio na zloupotrebe: „Sveti Sava kao i svi simboli ima zlu sudbinu. U atmosferi klerikalizacije društva nije dobro prošao, što ćete primetiti svakog 27. januara kada se održavaju brojne svečanosti do kojih njemu nije bilo stalo. On je izabrao prosvećivanje. Koliko je mogao u to vreme bio je tolerantan, kontaktirao je sa rimskim papom, štitio katolike, daleko više nego njegovi naslednici, pa i car Dušan. O tome treba govoriti u školama”, rekao je on. |
No, tradicija obeležavanja školske slave neće biti ukinuta još mnogo godina, tim pre što je sve više zainteresovanih za to. U Bečeju su organizovane brojne aktivnosti pre, za Savindan (27. januar) i posle.
Najpre je održana Svetosavska akademija u Gradskom pozorištu 26. januara, domaćin je bila Gimnazija, ali su u programu učestvovale i ostale bečejske srednje škole, predškolska ustanova i muzička škola. Potom su obrazovne ustanove 27. januara obeležile školsku slavu, među njima i predškolska ustanova, i, najzad, odeljenje OŠ „Zdravko Gložanski“ u Radičeviću 28. januara je organizovalo svečanost u Domu kulture Radičević.
Na svečanoj akademiji u organizaciji Gimnazije, direktor te škole Miodrag Basarić je konstatovao da „ova akademija i svaki školski čas treba da nas vrate istinskim vrednostima utemeljenim u liku i delu prvog srpskog arhiepiskopa i prosvetitelja Svetog Save“.
|
N1 je objavio da su obeležavanju školske slave u Trećoj beogradskoj gimnaziji prisustvovali i gradonačelnik Beograda Siniša Mali i ministar Zlatibor Lončar. |
Molitva za ministra, gradonačelnika…Prisutne su pozdravile i zamenica predsednika opštine Dalila Dujaković i zamenica predsednika Skupštine opštine Eržebet Kinka, a svetosavsku besedu govorio je publicista iz Novog Sada Đorđe Randelj.
Na kraju svečanosti saopšteni su rezultati literarnog konkursa za srednjoškolce i osnovce i likovnog za osnovce, s temom „Savina svetlost u nama“, a nagrade je uručio sveštenik Dejan Stanojev.
Na svečanom skupu škole „Zdravko Gložanski“ za Savindan u Radičeviću 28. januara saradnici dosadašnjeg školskog kuma direktora „Linde Gas Srbija“ Zorana Popova predali su kumstvo vlasniku „Agro-prometa“ Gojku Ereminu, koji je darovao novac obrazovnoj ustanovi za kupovinu školskog nameštaja.
|
„Mnogi misle da je sveti Sava Srbima doneo pismenost“ Damjan Pavlica je 2013. godine u tekstu „Razgovori o svetom Savi“ napisao i sledeće: „Sveti Sava je danas u Srbiji kultna figura broj jedan. U svome nezaustavnom rastu, Savin kult je potisnuo druge bitne ličnosti naše tradicije iz vidokruga, uključujući i samog Isusa Hrista. Tako se sveti Sava slavi kao osnivač religije, svetosavlja. Takođe, mnogi misle da je sveti Sava Srbima doneo pismenost. Srećom, Srbi nisu čekali 13. vek da se opismene. Pismenost su nam u 9. veku doneli slovenski prosvetitelji Ćirilo i Metodije iz Soluna, i njihovi učenici. U čast svetog Ćirila naše pismo je nazvano ćirilica. Ako ikome treba zahvaliti za uvođenje slovenske liturgije, to su oni. Savu smatraju osnivačem srpske crkve, što je delimično tačno. Hrišćansku crkvu u Raškoj on nije osnovao, ali ju je preuzeo i reorganizovao. Sava ni sam ne kaže da je donosilac hrišćanstva Srbima. Na žičkom saboru, u prisustvu papinih legata, Sava kaže da su naši oci primili hrišćansku veru sa nedostacima, pa ga je Bog uzdigao na položaj da ’ispuni nedostatke otaca naših’. Tada je Savin sinod u Žiči prokleo tradicionalne raške hrišćane kao jeretike i prognao ih iz zemlje: A ko se, ne povinujući se, utvrđivaše u bogomrskim jeresima, ovoga proklevši s velikim beščašćem iz cele svoje zemlje izgonjahu. (Teodosije, Žitije svetog Save). Vidimo, funkcija Savina kulta bila je da potisne sve pre njega. Istorija počinje sa Savom. Crkva, naš jedini čuvar pismenosti od srednjeg veka, brižljivo se potrudila da istoriju hrišćanstva u Srbiji pre svetog Save ne pominje. A pošto ništa pre njega nije postojalo, bilo je nužno pripisati mu sve što smo već imali: crkvu, pismo, slovensku liturgiju. Kasnije je Savin kult počeo da potiskuje i one posle njega. Njegov kult je upotrebljen za gušenje tradicije srpskog prosvetiteljstva, slavljenjem svetog Save kao prosvetitelja. Da ne bude zabune, sveti Sava ne postoji kao porodična slava; njega ponajviše uzdiže Srpska pravoslavna crkva, kao osnivača svoje organizacije. U 20. veku je kult svetog Save metastazirao na područje političkih borbi, pa su počeli da ga koriste za jačanje političke desnice. Poznata nam je Velimirovićeva ideologija o nacionalizmu svetog Save, prema kojoj je ’nacionalizam srpski, kao stvarnost, najstariji u Evropi’. Tu ideologiju danas baštine upravo oni koji su najvatrenije skočili da brane Savin kult. Ukratko, cenim da Savin kult danas obavlja sledeće funkcije: potiskivanje prosvetitelja pre i posle njega (Ćirila i Metodija pre, i Dositeja Obradovića posle), brisanje srpskog hrišćanstva pre njega, uzdizanje Srpske pravoslavne crkve kao nosioca zasebne religije (tzv. svetosavlje), jačanje nacionalizma i političke desnice. Nemojte me pogrešno razumeti; daleko od toga da Sava nije značajan za našu istoriju. Značajan je koliko i Karađorđe, otac današnje Srbije. Ali za Karađorđa niko ne kaže da je bio prosvetni radnik. Ko tvrdi da je Sava doneo pismenost i da je bio prosvetitelj, na njemu je teret dokazivanja“. |
R.M.
