Grad uništio useve u selima u opštini Čačak. Jako nevreme praćeno gradom pogodilo pomoravski kraj. U Valjevu padao grad veličine jajeta…
Ovo su samo neki od naslova u poslednja dva meseca o nevremenima, o gradu i ledu koji su ove godine napravili velike štete poljoprivrednim kulturama (na više od 50.000 hektara), a na nekim mestima i objektima.
Naznake da bi se nešto ovako moglo dogoditi postojale su još zimus kada su
iz Republičkog hidrometeorološkog zavoda stidljivo najavljivali mogućnost ukidanja protivgradne odbrane. Ipak, to se nije desilo, služba nije ukinuta, ali je i laiku bilo jasno da pred početak sezone dejstava (15. april) nije obezbeđena dovoljna količina protivgradnih raketa.
Iako je ova godina u dugogodišnjem proseku, barem kada se govori o broju intervencija, usevi, voće, povrće i druge poljoprivredne kulture u Srbiji su stradale, jer su mnoge radarske službe – u Srbiji ih ima trinaest – i stanice ostale bez municije.
Opština Bečej je pod ingerencijom Radarskog centra u Bajši. U ovoj sezoni je bilo šest dana kada su strelci dejstvovali, a sa devet stanica (dve nisu u upotrebi) su ispaljene 93 rakete. Bečejski strelci su bili uspešni jer je šteta koju su usevima naneli grad i led svega na 25 hektara. „I na celom području koje pokriva radarski centar Bajša nije bilo većih šteta. Oštećena je površina od 3.175 hektara, a nemamo štetu veću od 50 posto. Ovo su podaci za period od 15. aprila do 15. jula. Najveća šteta načinjena je 18. juna kada je u opštini Ada stradalo 3.000 hektara oranica. Međutim, tog dana nismo mogli da dejstvujemo jer je bilo ’preleta’ preko naše teritorije, a tada su nam ruke vezane“, rekao je Željko Raičević, šef Radarskog centra Bajša.
Dobri rezultati bi mogli biti uništeni, jer centar u Bajši takođe nema više raketa, pa će do jeseni oranice biti ostavljene na milost i nemilost ćudi vremena. Na pitanje da li će država obezbediti barem minimalne količine raketa do 15. oktobra kada se završava sezona, Raičević je odgovorio negativno.
Premijer Srbije Mirko Cvetković je najavio da će protivgradna odbrana uskoro pripasti sektoru za vanredne situacije. Šef Radarskog centra Bajša ne misli da će to biti trajno rešenje: „Ako želimo ozbiljno da rešimo ove probleme, prvo moramo da donesemo zakon o protivgradnoj zaštiti koji će uvažiti četrdesettrogodišnje iskustvo naše službe, sve tehnološke novosti i ljudstvo kojim raspolaže služba“.
S. Malešev