Preseljenje spomenika sa gradskog trga: Odlazak Pobede na dolmu

Pogača je odavno postala ponovo priželjkivana istorija, a sadašnji betonski trg, koji asocira na roman Orvela, simbolično je postala istorija 27. februara, kada je sa delimično izgrađenog novog trga nestao i poslednji trag socrealizma – krilata boginja Nika (Pobeda).

Građani Bečeja trebalo bi da za stotinak dana imaju novi gradski trg umesto starog, betonskog i polurazrušenog, o kom je, recimo, publicista Teofil Pančić rekao prilikom jedne od poseta Bečeju da trgom prolazi samo onaj ko mora. Da li će novi trg, čija se izgradnja finansira iz opštinskog kredita (oko 130 miliona dinara) biti omiljen među Bečejcima ili neprihvaćen kao prethodni – saznaćemo za oko 100 dana, ukoliko izvođač radova završi posao u ugovorenom roku.

Početak odlaska

Pobeda nije, uprkos planiranom terminu, 27. februara, nakon demontaže, iz centra grada odneta na kej na Tisi, kako bi bila postavljena na novoizgrađeni postament ispred grba grada, jer su radnici tog dana od 8 ujutro do 14 sati pokušavali da odvoje statuu tešku 6 tona od postolja, najpre teškom mehanizacijom, a potom, više od tri sata, ručnim bušilicama.
Problem je stvorio to što je armirani nosač spomenika bio porozan, saznali su novinari od predstavnika novosadske firme „Energypro“. Nešto posle 14 sati Pobeda je ipak skinuta sa postolja i položena je na prikolicu, a i tu je bilo izazova kako bi se našao balans, jer je kip nepravilnog oblika. Pobeda je dan kasnije, 28. februara, preneta na kej na Tisi sledećom rutom: ulicom Braće Tan, potom Zmaj Jovinom, Zelenom, Lovačkom pored gradskog stadiona i najzad na šetalištu pored Tise do odredišta, prethodno izgrađenog postamenta, ispred grba grada.
Spomenik je od poslednjeg dana februara pored grba grada na obali Tise, licem okrenut ka reci.

„Ono što nazivamo napretkom jeste ta oluja“

Bečejac, sada stanovnik Njujorka i uspešan grafički umetnik Aleksandar Maćašev je odlazak Nike sa Pogače na društvenoj mreži komentarisao divnim i nadasve preciznim citatom Valtera Benjamina: „Kle (Paul Klee) ima sliku koja se zove Angelus Novus. Na njoj je prikazan anđeo koji kao da pokušava da se udalji od nečega čime je zapanjen. Oči su mu razrogačene, usta otvorena, a krila raširena. Tako bi morao izgledati anđeo istorije. Lice je okrenuo prošlosti. Ono što mi vidimo kao niz događaja, on vidi kao jednu jedinu katastrofu što neprekidno gomila ruševine preko ruševina i baca mu ih pred noge. Rado bi se zaustavio, budio mrtve i sastavljao ono što je razbijeno. Ali iz raja duva tako snažna oluja da mu je razapela krila i anđeo više ne može da ih sklopi. Ta oluja ga nezadrživo goni u budućnost, kojoj okreće leđa, dok gomila ruševina pred njim raste do neba. Ono što nazivamo napretkom jeste ta oluja“.

Nika, Kristina, Bečej i Novi Bečej

Autorka krilate boginje Pobede je poljska umetnica, vajarka Kristina Plavska Jackijevič, a spomenik je bio integralni deo trga koji je rekonstruisan sedamdesetih godina prošlog veka. Projekat uređenja trga oslobođenja urađen je 1979. godine, prema ideji prvonagrađenog konkursnog rada arhitekata Jackijeviča i Pretčinskog iz Vroclava (Poljska). Rešenje za uređenje trga je bilo nesvakidašnje, jer je kota trga bila ispod kota okolnih trotoara i blagim padom ukopana za 75 centimetara.
Interesantno je da na internet prezentaciji vajarke piše da se kip koji je ona izradila nalazi u Novom Bečeju…
Arhitektonsko-konzervatorski projekat premeštanja spomenika izradio je Pokrajinski zavod za zaštitu spomenika kulture. Cena izmeštanja spomenika po projektu je 3,3 miliona dinara bez, a oko 4 miliona dinara sa PDV-om.
Spomenik se sastojao od postolja i skulpture Nike – antičke boginje Pobede. Postolje je bilo sačinjeno od tri zakošena i nepravilna geometrijska tela koja su formirala oblik zarubljene piramide. Visina postolja bila je 270 centimetara koje je bilo obloženo granitnim pločama različitih dimenzija koje su izrađene u kamenolomu Granit u Jablanici na Neretvi, tadašnjoj Socijalističkoj Republici Bosni i Hercegovini. Na postolju se uzdizala skulptura Pobede izrađena od bronze. Dimenzije su: visina 435 cm, širina 252 cm, dužina 280 cm.
S obzirom na složenost zahvata demontaže, transporta i ponovne ugradnje spomenika, urađen je projekat konstrukcije kojim je obuhvaćen i prikazan način izvođenja tih zahvata, kao i novi temelji i postolje spomenika.

Projekat demontaže

U projektu demontaže i ponovnog postavljanja spomenika piše da se na novoj lokaciji moraju izvesti zemljani i betonski radovi na izradi postolja koje mora biti u svemu identično originalnom.
Konzervatorske radove na spomeniku treba da uradi konzervator restaurator za kamen i bronzu. Ovi radovi se izvode posle montiranja skulpture na postolje i vraćanja obloge od granitnih ploča. Konzervatorski tretman podrazumeva čišćenje spomenika koje će se obavljati u nekoliko faza. Na mestima sa kojih je skinuta patina treba izvesti novu veštačku patinu u skladu sa postojećim zelenkastim tonom. Posle završenih konzervatorskih radova čišćenja, celokupna površina spomenika će se zaštititi, površine od bronze na bazi silikona, a kamena hidrofobnim premazom na bazi silana. Na novoj lokaciji spomenika će se formirati zelena površina nešto veća od postojeće, dimenzija 7×12,35 m, uokvirena ivičnjacima od betona. U okviru oivičene površine napraviće se pristupna staza od pravca Tise, obložena granitnim pločama na betonskoj podlozi. Staza služi za pristup prilikom polaganja venaca na spomenik.
U okviru zelene površine biće postavljena četiri reflektora radi dekorativnog osvetljenja spomenika. Za potrebe izrade osvetljenja i proširenja zelene površine mora se razbijati okolni asfalt, a po polaganju kablova oštećena površina će se obnoviti. Na planiranoj zelenoj površini će se razasuti sloj humusa i posejati trava.

Šta je nestalo?

Trg oslobođenja prilikom rekonstrukcije sedamdesetih godina prošlog veka, gde se nalazila i boginja Pobede, bio je predviđen za okupljanje građana povodom značajnih datuma, za otvaranje Majskih igara, održavanje muzičkih i drugih manifestacija i priredbi, u konkavnom amfiteatru koji su činile stepenice i zidići za sedenje. Ostatak površine trga bio je parterno uređen sa zelenim površinama i s akcentom na kružni plitki bazen ispunjen vodom. Na severnoj strani amfiteatra i bazena sa vodom bila je bina-kružni plato. Trg je bio popločan granitnim pločama. Međutim, tako uređen trg je služio projektovanoj svrsi svega nekoliko godina. Ubrzo su se pokazale loše strane rešenja, pre svega po pitanju održavanja vode u bazenu. Kako je u pitanju sumporovita voda u kojoj se brzo razvijaju bakterije, a nije bio ugrađen sistem za prečišćavanje, niti zamenu vode, moralo se odustati od punjenja bazena, te je ispražnjen i tako se pojavila neprirodna depresija na trgu. Potom se više nije održavalo ni parterno uređenje, te je došlo do pucanja ploča, lomljenja, odvaljivanja i odnošenja i sa trga i sa postolja spomenika. U poslednje vreme su skinute i ukradene bronzane ploče sa reljefima koje su bile postavljene na betonskim postoljima u vidu kocki oko severozapadne strane trga. Ploča je bilo ukupno 51, a ostalo ih je samo 4.

Za popločavanje staze i delova postamenta za koji nedostaju ploče granita, ne bi trebalo kupovati nove nego koristiti postojeće sa trga koje će biti demontirane, navodi se u Arhitektonsko-konzervatorskom projektu.
Što se tiče poluuništenog grba grada u neposrednoj blizini nove lokacije Pobede, u projektu se navodi da će grb i hoklice oko njega biti popravljene. Umesto nedostajućih granitnih kocki u parteru oko grba grada trebalo bi da budu postavljene nove, a na površini grba nedostaje skoro polovina elemenata koji će se izraditi prema sačuvanim otiscima na podlozi.
Oko platoa na kojem je grb nalaze se „nožice“ nekadašnjih „hoklica“ na kojima se moglo sedeti. Sedišta su bila od betonskih kvadera. Nedostajuća sedišta će biti odlivena uz prethodnu izradu kalupa. Celokupna površina grba će biti zaštićena materijalom za preventivnu hidrofobnu zaštitu površina od kamena i betona, piše u projektu.

R.M.