trg_fontane
„Opština Bečej je stekla povlašćenu poziciju da je pilot opština u projektu Stalne konferencije gradova i opština (SKGO) između te organizacije i odgovarajuće organizacije u Švedskoj, a SKGO se obavezala da na našem primeru pokaže, kao primer dobre prakse, šta rodna ravnopravnost, kao javna politika, znači.
Prva stvar je da se napravi Lokalni akcioni plan od 2017. do 2020. godine, koji treba da popravi odnose na polju rodne ravnopravnosti. Druga značajna stvar je da se uvede rodno odgovorno budžetiranje. To je sada postala i obaveza po Zakonu o budžetskom sistemu. Od 2020. godine će to zaista biti obavezno, a do 2020. je zakon ostavio rok za postepeno uvođenje i ne sankcioniše lokalne samouprave koje to ne urade“, rekla je koordinatorka za poslove iz oblasti rodne ravnopravnosti i kreiranje politike jednakih mogućnosti u opštini Bečej Jelena Brankov Čerevicki.
Potrebno je objasniti da rodno odgovoran budžet ne znači posebne budžete za žene i muškarce, već predstavlja raspodelu postojećih sredstava na način da odgovara potrebama i jednih i drugih. Rodno odgovorno budžetiranje podrazumeva odabir budžetskih programa i ljude koji će to sprovoditi da bi se lokalna samouprava spremila za jesen kada počinje da se radi budžet za 2018. godinu i za to će lokalna samouprava dobiti pomoć u okviru projekta.
Da bi se plastično objasnilo šta znači (ne)rodno odgovorno budžetiranje, koristimo primer iz priručnika Pokrajinskog sekretarijata za privredu, zapošljavanje i ravnopravnost polova (2015) „Ka rodno odgovornom programskom budžetu“ u kome se navodi da se Grad Novi Sad već dugo suočava s nedovoljnim kapacitetima za smeštaj dece u predškolske ustanove, pre nekoliko godina bilo je oko 3.000 dece na listi čekanja. Usled nedovoljnog broja mesta, velik broj dece ne uspeva da se upiše u državne predškolske ustanove. Zbog toga roditelji moraju samostalno da reše pitanje brige o deci smeštajem u privatne ustanove ili na drugi način. Iako grad nastoji da ovaj problem delimično prevaziđe subvencionisanjem troškova boravka u privatnim vrtićima, da bi se on rešio neophodno je izgraditi dodatne kapacitete, što zahteva znatna izdvajanja finansijskih resursa iz budžeta. Kako će ovaj problem uticati na živote žena i muškaraca čija deca nisu smeštena u vrtiće? Ko će u uslovima nedovoljnih kapaciteta ustanova preuzeti brigu o deci? Brigu o deci, naročito onoj mlađoj od sedam godina, uglavnom obavljaju žene. Istraživanje o korišćenju vremena u Republici Srbiji pokazuje da se decom u proseku više bave majke, i to za tri sata dnevno više nego očevi (RZS 2012: 43). Među licima koja zbog brige o deci ili odraslim nesposobnim licima ne traže posao i ostaju radno neaktivna, izrazito dominiraju žene (žene 96%; muškarci 4%). U uslovima kada javna politika ne obezbeđuju uslugu brige o deci, nju će najvećim delom preuzimati žene koje tradicionalno snose teret ekonomije staranja jer to od njih zahtevaju dominantne rodne uloge. Imajući u vidu ovako različite rodne obrasce podele rada – u privatnoj sferi i na tržištu rada – ova mera neće imati iste posledice po žene i po muškarce čija deca nisu smeštena u predškolske ustanove. Ovaj primer nam pokazuje na koji način budžetske politike i prioriteti, to jest izdvajanje ili neizdvajanje iz budžeta za određene potrebe drugačije utiče na žene i na muškarce i kako neuzimanje u obzir rodne dimenzije prilikom kreiranja budžeta u stvarnosti pojačava postojeće neravnopravnosti. S druge strane, dok se grad suočavao sa ozbiljnim problemima u pogledu obezbeđivanja dostupnih usluga brige o deci, pre nekoliko godina doneta je odluka da se za rekonstrukciju sportskog stadiona iz budžeta grada izdvoji 74 miliona dinara. Iako je razvoj sportske infrastrukture značajan, pitanja koja bismo mogli postaviti jesu: Ko više koristi fudbalski stadion žene ili muškarci? Ko češće odlazi na stadion? Čije potrebe će biti više zadovoljene renoviranjem stadiona – potrebe žena ili potrebe muškaraca? Ukoliko fudbalski stadion više koriste muškarci, da li su izdvojena i sredstva za unapređivanje sporta kojim se bave i žene? Posmatrano u kontekstu celine budžeta, da li je javna potrošnja kojom se ne obezbeđuje dovoljno sredstava za izgradnju predškolskih ustanova, a ulažu se sredstva u rekonstrukciju sportskog stadiona pravična sa stanovišta rodne ravnopravnosti, piše u priručniku Pokrajinskog sekretarijata.
|
Opština Bečej nikad nije imala predsednicu, prema raspoloživim informacijama, ni predsednicu Skupštine opštine. Danas su u svim javnim preduzećima opštine direktori ili v.d. direktora muškarci, muškarci su direktori i u sportskom centru, u Gradskom muzeju, u Gradskom pozorištu, u Istorijskom arhivu Senta, u Gerontološkom centru, a žene vode samo Narodnu biblioteku, PU „Labud Pejović“ i Centar za socijalni rad. Danas je bolja situacija u gradskoj kući nego pre nekoliko godina, jer od 7 odeljenja Opštinske uprave u 6 su rukovodioci žene, međutim, 2012. godine nije bilo nijedne žene na čelu odeljenja Opštinske uprave. Od 9 članova Opštinskog veća samo su dve žene. Cilj je, kaže Jelena Brankov Čerevicki, „osvešćivanje građana o rodnoj ravnopravnosti. Naš zakonodavni sistem je iz tog razloga uveo da žene moraju da budu zastupljene 30 odsto na izbornim listama. Taj zakon se primenjuje u zakonodavnoj sferi, u izvršnoj manje, ali vremenom će se ta stvar valjda popraviti, jer se o tome sve više govori i radi se na tome“. |
Kako je u Bečeju?Lokalna samouprava Bečeja je u svojstvu pilot opštine već dobila stručnu pomoć Aleksandre Vladisavljević, stručne konsultantkinje za rodno odgovorno budžetiranje i Rozete Aleksov, koordinatorke za rodnu ravnopravnost u SKGO prilikom izrade plana postupnog uvođenja rodno odgovornog budžetiranja koji je trebalo uraditi, prema Zakonu o budžetskom sistemu, do 31. marta. Sada predstoje obuke sa ciljem unapređenja kapaciteta lokalnih aktera za postupanje u izradi Lokalnog akcionog plana za rodnu ravnopravnost i Plana postupnog uvođenja rodno odgovornog budžetiranja.
Prvu obuku o rodnoj ravnopravnosti i rodno osetljivim politikama će održati Biljana Maletin, ekspertkinja koju angažuje SGKO, 28. aprila u maloj sali gradske kuće za donosioce odluka, funkcionere, rukovodioce javnih preduzeća i ustanova, predstavnike nevladinih organizacija… Cilj obuke je da učesnici razumeju zašto je rodna ravnopravnost važna tema za lokalnu samoupravu.
Druga obuka je namenjena članovima Radne grupe u planiranju rodno odgovornog budžetiranja, a održaće je Aleksandra Vladisavljević 10. maja u maloj sali gradske kuće. Planom za 2018. godinu opredeljeno je 7 od 17 budžetskih programa i određene su ključne osobe koje će činiti Radnu grupu za njihovo sprovođenje.
Podsetimo da je Odluku o usvajanju Evropske povelje o rodnoj ravnopravnosti na lokalnom nivou Skupština opštine Bečej usvojila krajem prošle godine.
K.D.F.
