trg_fontaneVest B92 od 28. marta – da ne bude zabune, ove, 2010. godine – glasi ovako: Vlada je donela uredbu po kojoj privatizovana preduzeća koja imaju probleme sa likvidnošću, a redovno isplaćuju zarade, dugove mogu da zamene u državni kapital.
Dakle, ako, recimo, firma ne plaća struju mesecima ili godinama, jer i takvih ima, a pri tome nije joj isključena struja, kako se dešava malim firmama i građanima koji duguju 2.000-3.000 dinara, novi vlasnik dela te velike, privatizovane firme biće Elektroprivreda Srbije. Isti princip valjda važi i iza neplaćanje gasa, telefona itd.
To se u Srbiji zove „konverzija duga u vlasništvo“, u drugim zemljama bi se zvalo sasvim drugačije. Tako Vlada Srbije dozvoljava vlasnicima privatizovanih preduzeća – takvih ima i u Bečeju – da ne plaćaju svoje obaveze kao sav normalan svet, međutim, normalnom svetu, privatnim malim preduzećima to isto ne dozvoljava. To se zove diskriminacija i sasvim je neverovatno da se tako nešto može desiti u 21. veku. Tako je, odlukom Vlade, EPS postao delimični vlasnik medijske kuće „Politika“, tekstilnog kombinata Raška, a uskoro možda i RTB Bora, navodi B92.
Privreda u Srbiji EPS-u duguje više od 20 milijardi dinara i koliko bi to moglo biti novog vlasničkog udela, za sada se ne zna precizno.
Inače, direktor Direkcije za distribuciju električne energije Životije Jovanović za B92 je izjavio: „Mislim da je to pogubno za Elektroprivredu Srbije. Time se umrtvljuju sredstva koja smo trebali da uberemo od prodate električne energije. Šta vi da radite sa tim preduzećima?“.
Istovremeno, u Srbijagasu razmišljaju drugačije. Ova firma je kupila deo vlasništva u osiguranju i informatici, a konverzijom duga prisutna je u proizvodnji veštačkog đubriva u pančevačkoj Azotari, ali i izradi staklene ambalaže, što je posao paraćinske fabrike stakla.
Deo ekonomista smatra da bi masovna konverzija bila loše rešenje, ali i da je u nekim slučajevima, kada se bira između stečaja i konverzije, taj princip dobra mera.
Prema podacima Svetske banke, da bi se u Srbiji naplatila potraživanja po osnovu komercijalnih ugovora, potrebno je u proseku čekati 635 dana i proći 36 različitih procedura, na koje se potroši čak 28 odsto vrednosti duga.
K.D.F. (Izvor: B92)
