trg_fontane
Kao rođeni Bečejac sa iskustvom života i na drugim mestima, svesrdno podržavam svako nastojanje da se u Bečeju nešto unapredi.
U tom smislu imao sam pozitivan stav prema rekonstrukciji Pogače od ideje pa do početka oblikovanja trga. Međutim, kako su radovi odmicali moglo se uočiti sve više nedostataka koje sam nabrojao u dva prethodna teksta „Čitalačke tribine“ i pri tim tezama ostajem. Ne želeći da u startu budem negativac i previše kritičan, u prvom tekstu sam naveo da je „projekat uslovno odgovarajući“. I doista, na 3D crtežima deluje prihvatljivo. Sada pouzdano mogu da tvrdim, a i da dokažem, da je projekat neuspeo bez obzira na to što se primedbe neće dopasti ni autorima ni investitoru.
Trg ne zadovoljava ni funkcionalne ni estetske kriterijume.
Funkcija trga je da bude prostor cirkulacije i mesto okupljanja.
Neosporno je da se u gradovima sve više ulica i trgova pretvara u pešačke zone. U tom smislu dobro je što je Pogača zadržala namenu koju je dobila prethodnom rekonstrukcijom. I u tadašnjem stanju trgom su jurili bicikli i mopedi. Na novom trgu sada špartaju u svim pravcima (čak i između stubova ulaza u zgradu Opštine) iako će se to pokušavati sprečavati kada sve bude završeno. Sada je za to kasno ali trebalo je predvideti jednu kružnu stazu, sa izlazima prema svakoj ulici, samo za bicikle. To bi trgu i dalo formu Pogače. Bicikliste, koji se provlače između pešaka, možemo videti i u Knez Mihajlovoj u Beogradu i u Zmaj Jovinoj u Novom Sadu i niko ih ne sprečava. Kretanje pešaka takođe nije dobro rešeno. Postoji jedna trasa u produžetku Novosadske ulice sa nedefinisanom funkcijom, kao i dve paralelne promenade u pravcu Tehnička škola-zgrada Opštine i Ekonomska škola-Robna kuća koje su uvek i bile prometne. Iz neobjašnjivih razloga forsira se dijagonala na pravcu Tehnička škola – Robna kuća koja je presečena uzvišenjem oko fontane. Sa druge strane, kretanje pravcem Ekonomska škola-zgrada PIK-a „Bečej“ iskomplikovano je zelenim površinama. Te površine su mnogobrojne i usitnjene. Na primer, niz aleja ispred banke i kuće Bogdana Dunđerskog ima mali međusobni razmak i kada ih zatrpa sneg, gaziće se preko zemlje jer se prolazi neće videti.
Svečanost otvaranja nezavršenog trga i Festival folklora pokazali su da okupljanje većeg broja građana takođe nije dobro predviđeno. To se vidi sada kada zelenilo i drveće još nisu posađeni a kada i to bude urađeno ta uloga trga će biti još više umanjena. Pozornica se gradi na zelenim površinama jer drugog mesta nema, a i gledaoci su morali da gaze aleje. Spontano okupljanje građana takođe je ograničeno jer na trgu ne postoji nijedan kafić ili poslastičarnica pošto su oni skoncentrisani u najprometnijoj ulici.
Ni estetska strana nije jača karakteristika trga. Sem što je ugrađen nedovoljno kvalitetan betonski materijal, upotrebljeno je i previše boja. Šarenilu doprinose i potpuno proizvoljna geometrija zelenih površina,bez primene nekih projektantskih i likovnih konvencija, kao i šare iscrtane popločavanjem. Simetrala lučne fontane takođe je iz nerazumljivih razloga decentrirana u pravcu Tehnička škola – Robna kuća, umesto da je pod pravim uglom u odnosu na okolne zgrade.
Da ne bi bilo da samo kritikujem, dajem i neke konkretne predloge koji bi donekle mogli da poprave izgled i funkcionalnost trga. Pogači bi moglo dodati tri mikroambijenta koji bi je obogatili.
Eksterijer rekonstruisanog dela Zadužbine Bogdana Dunđerskog, koja je predviđena za turističko-promotivne aktivnosti, moglo bi opremiti scenografskim detaljima u „retro“ stilu (nešto kao Monmartr ili Skadarlija). Trg bi trebalo produžiti do linije na kojoj su spiralne stepenice kod Vojvođanske banke prema ovalnom delu upravne zgrade PIK-a („Najlonu“). U prostoru između zadnjeg dela budućeg Turističkog centra i ulaza u banku trebalo bi napraviti terasu za kafić. Breze kod novog parternog vodoskoka trebalo bi poseći i na tom mestu postaviti veliki dvostrani elektronski displej na kojem bi se neprestano davale važne informacije za građane (to bi bio posao za Turističku organizaciju). Sve to treba okružiti niskim rastinjem.
Ogromne tuje ispred Tehničke škole trebalo bi zameniti manjim biljkama jer zaklanjaju jednu od najstarijih i najlepših zgrada na trgu. Takođe, spomenik Kralju Petru trebalo bi vratiti u muzej jer sam po sebi estetski ne zadovoljava. Na tom mestu moglo bi napraviti neki specifični ambijent u kojem bi se okupljali đaci Tehničke škole.
Iako prostor između Doma kulture i Katoličke crkve sada krase lepo održavane stare žardinjere, taj deo bi takođe trebalo izmeniti. I tu bi trg trebalo produžiti sve do benzinske pumpe i sadržajno povezati sa delatnošću Doma kulture. Trebalo bi napraviti neki reprezentativniji kafić a tu bi moglo održavati kulturne događaje manjeg obima. Mesto na kome su sada žardinjere i kiosk je najbolja pozicija za podizanje privremenih pozornica prilikom masovnih manifestacija. Ima prostora a i koristile bi se tehničke prednosti Doma kulture. Naravno, i tu su se gledaocima isprečile potpuno haotično raspoređene zelene površine.
Dobro je što je pristup trgu transportnim vozilima za obavljanje raznih radova ostavljen iz pravca Glavne ulice.
Iako smo mi Bečejci mnogo očekivali od ove rekonstrukcije, dobili smo trg koji nema estetsku i funkcionalnu vrednost proporcionalnu uloženom novcu i trudu. Nadajmo se da će ipak to biti početna tačka za rekonstrukciju nekih drugih zapuštenih delova grada.
Vojin Reljin
