trg_fontane
U traganju za javnim i kulturnim radnicima, koji su ostavili neizbrisiv trag u našem gradu, nezaobilazno je ime Viktora Kovača.
Neiscrpna stvaralačka energija, toliko karakteristična za njegovo unutrašnje biće, upravo ga je i izbacila u kulturnu orbitu.
Još kao gimnazijalac, postao je član lokalnog Amaterskog pozorišta, a koje je tada vodio Miloš Jojnić. Bile su to šezdesete godine prošlog veka. Naši pozorišni amateri su gostovali u različitim vojvođanskim mestima, a bogami, par puta i u Beogradu. Opčinjen glumom, on je u sebi sve više otkrivao raznovrstan stvaralački potencijal, pa otuda i njegova zaokupljenost u tim mladalačkim godinama časopisima, filmovima…
Posle smrti Miloša Jojnića, Viktor Kovač nastavlja da se amaterski bavi pozorištem. Ujedno je sticao i prva saznanja o pozorišnoj režiji. On sebi nije postavljao pitanje: „Da li da to uradim“, nego „Da li će dan toliko trajati“. Tako je on, uporedo sa stalnim poslom u RTV Novi Sad, počeo da se bavi režiranjem predstava bečejskog Amaterskog pozorišta. Režirao je predstave na dva jezika. Na srpskom jeziku su to bile predstave: „Novi anđeo“, „Šta da radim s jednom ženskom“, „Oskar“… Najpoznatija predstava koju je režirao na mađarskom jeziku bila je „Mačka u džaku“. Kao pravi pozorišni zanesenjak, on je stizao da režira i omladinske predstave, takođe na oba jezika. A da slika o njemu bude potpunija, vredno je pomenuti da je čak i glumio u pojedinim pozorišnim predstavama.
U takvim okolnostima, bilo je prosto nemoguće ostati po strani kada je organizacija „Majskih igara“ u pitanju. Kao član selektorske komisije, učestvovao je u odabiru predstava koje će biti prikazane na „Igrama“. Pored toga, bio je sekretar, a zatim i predsednik odbora „Majskih igara“. Zahvaljujući svom ugledu i poziciji koju je imao u RTV Novi Sad realizovan je i prvi televizijski prenos svečanog otvaranja „Majskih igara“, kao i svakodnevna hronika zbivanja tokom trajanja ove manifestacije, poznate u celoj bivšoj SFRJ.
Upravo je ovaj projekat Viktora Kovača preporučio široj javnosti, onoj van Bečeja, te je postao predsednik Saveza amatera Vojvodine.
Viktor Kovač je rođen 23. novembra 1943. godine u Zrenjaninu, od oca Mihalja i majke Matilde. Osnovnu školu i gimnaziju završava u Bečeju. Dalje školovanje ga vodi u Novi Sad, na Filozofski fakultet, na studije mađarskog i nemačkog jezika. Profesionalnu karijeru započinje u OŠ „Šamu Mihalj“ u Bečeju, kao nastavnik mađarskog jezika. Posle kraćeg vremena, 1970. godine, odlazi u Novi Sad u Novosadsko pozorište u kome je obavljao poslove organizacionog sekretara. Godine 1973. počinje da radi u Radio-televiziji Novi Sad.
Svoj posao u RTV NS obavljao je s puno duha i savesno. Ostao je zapamćen kao urednik filmskog programa i dečje redakcije. Vodio je emisiju „Filmoskop“ i dečju muzičku emisiju „Tobogan“. Kao akreditovani novinar, posećivao je brojne filmske festivale širom Evrope.
Profesionalni rad na RTV Novi Sad i volonterski u Bečeju, doneli su mu još jedno, duhovno bogatstvo: brojna poznanstva sa istaknutim umetnicima, Karoljem Ačom, Perom Zupcem, Arsenom Dedićem, Ljubivojem Ršumovićem, Mikom Antićem i mnogim drugima.
Neiscrpna energija je Viktora Kovača raspinjala na sve strane. Živeći brzo i aktivno, duboko uranjajući u svaki angažman, kao da se trudio da uvek i u svemu zategne do kraja svoje stvaralačko „uže“. Iako inače miran, i, kako se kaže, lepo vaspitan čovek, umeo je ponekad da svoju umetničku impulsivnost pretvori u pravu provalu ljutnje i nezadovoljstva.
Za celokupni doprinos kulturi višestruko je nagrađivan. Dobitnik je Zlatne značke Kulturno-prosvetne zajednice Srbije, Povelje za izuzetan doprinos širenju i popularizaciji scenske delatnosti dece Vojvodine, Povelje sa plaketom za izuzetan doprinos u radu „Majskih igara“, Pohvalnice za osobenu režiju predstave „Oskar“…
Možda je sudbinski i bilo određeno da njegov život bude završen tokom službenog puta, u Beogradu, 1993. godine.
Oženjen Dušankom, bio je otac dvoje dece, sina Zoltana i kćerke Ildiko.
Dušan Opinćal
