trg_fontane
„Nisam se pokajala što sam počela da se bavim taksiranjem i ne bih menjala ovaj posao, jer mi nikada u životu nije bilo dinamičnije, interesantnije i lepše nego sad“, rekla je Anđelka Juričin, taksistkinja iz Bečeja.
U današnje vreme je uobičajeno da žene voze automobile, ali je u Bečeju retka pojava da svoju veštinu, znanje i ljubav prema vožnji objedine u profesiju taksistkinja.
Anđelka Juričin se legalno bavi taksiranjem od 2007. godine i, kako kaže, tada je bila prva žena taksista u Bečeju i okolini, a nedavno ovim poslom je počela da se bavi još jedna žena u Bačkom Jarku a ima ih još dve i u Bečeju. Da se odluči na ovakav korak naterao je sticaj životnih okolnosti, ali i ljubav prema vožnji i avanturistički duh.
– Još u srednjoj školi sam položila vozački ispit za B kategoriju, inače sam vozila mnogo ranije, jer su starija braća imala auto, pa sam pored njih naučila da vozim. Delimično se razumem u rad i popravku motora, ali to ipak prepuštam automehaničarima. Vožnja automobila je za mene uživanje.
Kako ljudi reaguju kad vide da žena vozi taksi? Da li ste imali probleme zbog toga što ste žena?
– Nisam imala nikakvih neprijatnosti. Mislim da postoji visoko razvijena svest ljudi vezana za to, što je za svaku pohvalu. Što se kolega tiče, moglo bi se reći da zbog toga što sam žena imam neke privilegije. Zaista me poštuju i ne mogu da se požalim. Inače 99 posto muškaraca kaže da su žene bolji vozači, tako da je to veliki podstrek za žene. Ja sam dosta samouverena i sigurna u vožnji i zato mi odaju priznanje.
Biti taksista, odnosno taksistkinja je prilično rizična profesija.
– Nažalost, ovo jeste rizična profesija. Sve češće se u medijima može čuti da je napadnut taksista ili je žrtva međusobnih obračuna nekih grupa. Postoji doza rizika, koga voziti i dokle, ali ne smatram da je taj posao toliko opasan da bi se čovek morao povući. Sa druge strane, postoji svakodnevni rizik u saobraćaju, ali na svu sreću, od prvog dana od kad sam počela da vozim do danas nisam imala nijednu saobraćajnu nezgodu a da sam ja vinovnik. Imala sam svega jednu saobraćajku u kojoj je moje vozilo pretrpelo veliku materijalnu štetu što me je izbacilo iz ritma rada, jer je popravka trajala dugo, a i troškovi su bili veliki.
Šta je važno u ovom poslu?
– Važna je koncentracija, smirenost i opreznost prilikom vožnje, jer vozači su takvi kakvi su, nisu svi pažljivi i ne poštuju uvek saobraćajne propise. Što se tiče komunikacije i odnosa sa putnicima, takođe je potrebna smirenost i oprez, međutim, do sada nisam imala neprijatnih situacija, svega jedna persona je bila kritična. Pored toga, izuzetno je važno sigurno i ispravno vozilo, kako zbog putnika, tako i zbog vozača.
S obzirom na to da ste rekli da volite da vozite, da li ste imali priliku da vozite neki moćniji automobil ili da se trkate?
– Bilo je prilike da isprobam neke jače automobile. Dopao mi se „audi A6“ i „toyota avensis“. Nisam se nikada trkala, iako sam ljubitelj brze vožnje, to sebi ponekad dopuštam kada sam sama u automobilu i kada uslovi to dozvoljavaju. Bilo je situacija, doduše retko, kada sam zbog potrebe posla morala da stisnem gas, pa sam relaciju Novi Sad-Ruma, to je oko 38 kilometara, a prelazi se i preko „venca“, prešla za 29 minuta. Međutim, vožnju ipak treba prilagoditi uslovima puta, a ne mogućnostima automobila, to je jedno od najvažnijih i osnovnih pravila.
Kao i svaka profesija, i vaša ima i dobrih i loših strana. Šta je lepo u poslu taksista?
– Pored toga što se čovek susreće i upoznaje sa različitim ljudima, ima mogućnost da putuje, da upozna različite gradove i mesta sa svim njihovim znamenitostima i karakteristikama u koje možda nikada ne bi ni svratio.
Ovakvi susreti nose i razne dogodovštine.
– Bilo je tu svakakvih situacija, ali zbog korektnosti prema mušterijama ne bih o tome pričala. Mogu reći samo toliko da je, s obzirom na to da mnogo radim na teritoriji Novog Sada, uobičajeno da vozim dosta poznatih profesora sa fakulteta i lekara, a imala sam priliku da vozim i jednog gospodina koji je bio obučen kao šeik u društvu jedne mlade dame koja je bila profesionalni prevodilac. Neke poznate ličnosti sa estrade nisam vozila, osim što se često susrećem sa Gocom Božinovskom na Limanu, jer ima običaj da svoj džip parkira nekako kontra, pa se dešavalo da mi zagradi vozilo. Bilo je svakakvih situacija, od toga da sam morala da prihvatim poziv da me časte, do toga da sam na zahtev mušterije ispred lokala provela 24 časa čekajući u automobilu. Takve situacije su zamorne i iscrpljujuće, ali i to je deo posla.
Ukoliko žena želi da se posveti karijeri, druga strana života trpi.
– Porodica trpi mnogo, pošto profesija iziskuje odsustvovanje iz doma i ne možete da pratite porodična dešavanja, niste u toku. To je jedna od otežavajućih okolnosti, međutim, uspevam zahvaljujući podršci porodice. Suprug je nezaposlen i na sebe je preuzeo i moj deo posla i brigu oko dece. Jednostavno tako mora, jer nas život tera na to.
Da li su žene dobile ili izgubile zato što su se borile i bore za ravnopravnost i emancipaciju?
– Mislim da smo izgubile mnogo, izgubile smo ono najvrednije: porodicu i decu koja nas drže uspravno i daju nam nadu za bolje sutra. Savremeni životni tempo traži od nas da se borimo, međutim, uvek jedna strana trpi.
Može li od ovog posla da se živi s obzirom da u Bečeju ima relativno mnogo taksista?
– Nedavno je u Bečeju osnovano udruženje taksista i ovih dana nameravam da se učlanim. Koliko znam, u Bečeju ima oko tridesetak taksista, taj broj se često menja, ali ipak je to mnogo za našu opštinu. Pored toga, ima dosta onih koji rade na crno, u lokalnim medijima daju oglase da vrše prevoz putnika, a na to niko od inspektora ne reaguje i ne kontroliše taj haos. Uopšte, opština ne ulaže nikakve napore da suzbije rad na crno, a sa druge strane su odredili stajalište za taksiste koje nije adekvatno, nije prometno, tranzitno, što nam otežava rad. Mislim da bečejski taksi prevoznici zaslužuju daleko bolje mesto. Ipak, ukoliko se mnogo radi, od ove delatnosti može da se živi. Potrebno je mnogo zalaganja, odricanja, a najveći problem predstavlja amortizacija vozila što zahteva znatna finansijska sredstva. U narednom periodu će to za mene biti prioritet, želja mi je da kupim novo vozilo što će svakako doprineti udobnosti i sigurnosti putnika i mene kao vozača, što je najvažnije.
LJ.M.
