Često se u životu dogodi da naš umereni optimizam i lokalpatriotizam ozbiljno preispitamo posle nekih događaja i poteza koje učine naši sugrađani ili se dogode u našem „lepom mirnom gradiću na desnoj obali Tise“.
Lagano ali sigurno klizimo u kategoriju sredina koje se svrstavaju u grupu rizičnih i nimalo prijatnih za život. Ulice su prljave, zgrade i institucije propadaju, iz opštinskog budžeta novac odlazi za plaćanje usluga medija iz drugih opština…
Za ovakav razvoj događaja, kako kaže Balašević, „krivi smo mi“, i oni koje smo birali.
Zlobnici kažu da poslujemo kao Eparhija raško-prizrenska.
Postali smo rupa.
Još samo da nam neko ugasi svetlo.
A kako stvari stoje, hoće.
V.F.