Poreska uprava i DDOR su zbog duga fabrike nameštaja „8. oktobar“ prema ova dva pravna subjekta još pre više od godinu dana popisali pokretnu i nepokretnu imovinu preduzeća (koja nije pod hipotekom Univerzal banke) i organizovali licitacionu prodaju. Prve dve koje su trebale da se održe prošle godine su odložene, ali je treća licitacija održana pre desetak dana.
Poreska uprava je zbog duga od oko 49 miliona dinara za neuplaćene doprinose državi (penziono, zdravstveno, socijalno osiguranje) popisala 20 mašina ukupne procenjene vrednosti od 5,1 milion dinara. Na licitaciji je prodato 11 i to u pola cene (automatska čeparica procenjene vrednosti 140.000 dinara, prodata je za 71.000 dinara,
debljač „Diht“ 200.000/101.000 dinara, vertikalna brusilica 200.000/101.000 dinara…). Mašine koje nisu prodate vraćaju se državi uz obavezu radnika „8. oktobra“ da ih čuvaju do odnošenja (bez naknade).
DDOR je zbog neuplaćenih sredstava za osiguranje imovine i lica u iznosu od oko 9,5 miliona dinara (bez kamate) popisao 13 mašina i vozila u vrednosti od 5,3 miliona dinara i sve je takođe prodato u pola cene (kružni bonsek procenjene vrednosti 110.000 dinara prodat je za 55.001 dinara, traktor sa prikolicom 175.000/87.501…).
Zaposleni i sindikalna organizacija „8. oktobra“ ogorčeni su zbog ovakvog postupanja prema imovini fabrike i samim radnicima. „Iz svih ovih radnji i papira koji su pred vama, vidi se da neko hoće slučajno i namerno da uništi ’8. oktobar’. Radnici su sada ostali na goloj dolini i u poslednjih godinu dana niko iz države nije došao da vidi šta se dešava sa 100 zaposlenih i njihovim porodicama. S obzirom na to da su nam odneli većinu sredstava za rad, mislim da za ’8. oktobar’ nema neke perspektive. Možda u nekoj drugoj varijanti, ako se skine hipoteka i bude nečega, ali što se tiče stolarije i fabrike nameštaja, toga na ovim prostorima nikada neće biti. Jedna stvar mi nije jasna: kako može da se pleni imovina a vodimo spor sa bankom i nismo u stečaju. Voleo bih da me neko demantuje i kaže da ovo nije sprovođenje stečaja i pre njegovog pokretanja. Žalosno je i što Poreska uprava nije prozivala našeg prethodnog gazdu za dugove, a sada oduzima sve. Izgleda da neko hoće da nas zatvori. Čudno je i što nam poreska šalje dopis da čuvamo mašine koje nisu prodate i to bez dinara nadoknade. Sve ovo je poraz države i lokalne samouprave“, rekao je Tomislav Šljivančanin, predsednik sindikalne organizacije i član Upravnog odbora „8. oktobra“.
On je napomenuo da među radnicima vlada velika neizvesnost i depresija. „Situacija je katastrofalna. Radnici ne primaju zarade jer fabrika ne radi, staž im nije povezan, nemaju socijalno, ne mogu da se leče, a ima i teških bolesnika. Jednom radniku je amputirana noga, nema socijalno, lečenje mora da plaća, a nema od čega. Radnici su ostavljeni na milost i nemilost moćnika, prepušteni su sami sebi, ali se sindikat neće predati. Borićemo se do poslednjeg trenutka i pratiti politiku koju vrh države zagovara, a to je očuvanje radnih mesta“.
„8. oktobar“ pored dugova prema DDOR-u i Poreskoj upravi ima dugove i za struju, gas, vodu i hipoteku Univerzal banke nad objektima od oko 110 miliona dinara. „8. oktobar“ je podneo tužbu Trgovinskom sudu u Beogradu, do sada su trebala da se održe četiri ročišta, ali su otkazana. Sledeće je 10. maja.
Komentar povodom iznošenja mašina iz fabrike smo potražili i od Rudolfa Albaharija, zastupnika kapitala i Đura Ikača, v.d. direktora „8. oktobra“. Albahari zbog porodičnih problema nije mogao da nam izađe u susret, a Ikač nije odgovarao na telefonske pozive.
S.M.