Na sednici Skupštine opštine: Rasprave o broju zaposlenih, novcu, suficitu, deficitu, Srbima i Madarima

Predstavnici opozicije i vlasti su više od tri sata diskutovali o opštinskom budžetu, o deficitu i suficitu, o tome da li u Toplani ima ili nema novih zaposlenih, o eventualnim greškama u izveštaju o trošenju novca iz budžeta, o znanju ili neznanju pojedinih odbornika, da bi 22. sednica Skupštine opštine 3. oktobra kulminirala mucnom raspravom „o krvi i tlu“ i prebrojavanjem Srba i Madara u Gradskom muzeju – to je, na trenutke, podsecalo na devedesete godine prošlog veka.

Broj zaposlenih

Najviše su raspravljali, kao i na ranijim sednicama, opozicioni odbornik GG „Samo lokalno“ Milan Bokun (od ove sednice Bokun, Stevan Kosanovic i Svetlana Dinic cine odbornicku grupu „Samo lokalno“, a 2016. godine su postali odbornici na izbornoj listi Pokreta „Dosta je bilo“ Saše Radulovica), predsednik opštine Dragan Tošic i predsednik Skupštine opštine Nenad Tomaševic, ovog puta o maksimalnom broju zaposlenih na neodredeno vreme u lokalnoj administraciji i o trošenju novca iz opštinskog budžeta u prvoj polovini ove godine. U diskusiju su se ukljucivale i nacelnica Odeljenja za finansije Zorka Kosovac i nacelnica Odeljenja za ljudske resurse, informaticke i zajednicke poslove Tamara Perišic, kako bi odborniku Bokunu objasnile pojedinosti u vezi sa propisima o maksimalnom broju zaposlenih i o raznim budžetskim stavkama, kao i znacenju deficita u suficita.

Što se maksimalnog broja zaposlenih u lokalnoj administraciji tice – u ovoj kategoriji su, osim zaposlenih u gradskoj kuci, i zaposleni u javnim preduzecima, u firmama ciji je osnivac i/ili vecinski vlasnik opština, lokalne ustanove – dozvoljeni maksimalni broj u Beceju je 455, a, po recima predsednika opštine Dragana Tošica, recimo, u opštini može da bude zaposleno 107 osoba, a sad je njihov broj 97.

Na pitanja Bokuna o tome da li se poštuje odredba o tome da broj zaposlenih na odredeno vreme ne može da bude veci od 10 odsto od broja stalno zaposlenih, odgovoreno je da se i taj propis poštuje, a na njegove tvrdnje o dva nova zaposlena u Javnom preduzecu Toplana receno je da u Toplani radi 18 ljudi, a ne 20, kako je Bokun rekao, te da u tom preduzecu nema novih zaposlenih.

Suficit i deficit

Na sednici Skupštine opštine Becej odbornici su bili informisani o tome kako je potrošeno 593,7 miliona dinara iz opštinskog budžeta od 1. januara do 30. juna ove godine. Ukupni prihodi i primanja u tom periodu bili su 516,6 miliona dinara i oko 314 miliona prenetih sredstava iz prethodne godine. Budžetski deficit je 98,8 miliona dinara, a fiskalni 98,9 miliona, odnosno 20,70 odsto od tekucih prihoda ostvarenih u prvih šest meseci godine. U obrazloženju izveštaja o budžetu piše da je fiskalni deficit posledica „intenziviranih investicionih ulaganja iz prenetih neutrošenih sredstava iz prethodnog perioda“ i da je u prvoj polovini 2017. godine potrošeno nešto više od 32 miliona dinara prenetih sredstava dobijenih od viših nivoa vlasti i više od 72 miliona prenetih sopstvenih sredstava iz prethodnog perioda. Stanje na budžetskom racunu 30. juna bilo je 237,4 miliona dinara i, kako se navodi, „sve obaveze se izmiruju u roku, odnosno budžet opštine Becej je likvidan“.

O suficitu i deficitu su predstavnici opozicije i vlasti govorili više od pola sata.

Dozvoljen maksimalan broj zaposlenih 455

Maksimalan broj zaposlenih na neodredeno vreme za svaki organizacioni oblik u sistemu lokalne samouprave za 2017. godinu je sledeci (maksimalan broj ne mora da znaci da je toliko trenutno i zaposleno, ali je toliko dozvoljeno): Opštinska uprava opštine 107, JP Toplana 20, JP Komunalac 50, JP Vodokanal 68, Gradski muzej 8, Gradsko pozorište 8, Narodna biblioteka 13, Turisticka organizacija opštine 3, sportski centar „Ðorde Predin Badža“ 19, Istorijski arhiv Senta, odsek u Beceju 4, I, II, III MZ po 2, MZ Backo Gradište, Backo Petrovo Selo, Mileševo, Radicevic po 2, MZ Poljanice 1, Link FTO d.o.o. 10, „Potisje“ Becej d.o.o. 26, PU „Labud Pejovic“ 99, Centar za socijalni rad 2 i Dom zdravlja 3 (u poslednja dva slucaja rec je o broju zaposlenih cije se plate isplacuju iz budžeta opštine Becej) – rec je o ukupno 455 ljudi.

U svakom organizacionom obliku gde radi više od navedenog maksimalnog broja zaposlenih na neodredeno vreme, u roku od 60 dana mora da se smanji njihov broj do dozvoljenog maksimalnog.
Podsetimo da je maksimalan broj zaposlenih na neodredeno vreme za svaki organizacioni oblik u sistemu lokalne samouprave za 2015. godinu bio 465 (danas, recimo, JP Direkcija za izgradnju, nekadašnji Stankom, ne postoji sa svojih 19 zaposlenih).

„Opštinska uprava kaže isto to što smo i mi govorili. Preko 20 odsto deficita je u šestomesecnom izveštaju. Dozvoljeno je po Zakonu o budžetu 10 posto, a planirano je 2,62 odsto. Inace, ovde cemo imati problem, da li imate odobrenje od ministarstva za 20,7 odsto deficita, jer to vam je potrebno?“, pitao je Bokun.

Odborniku je odgovorila nacelnica Odeljenja za finansije Zorka Kosovac: „U obrazloženju izveštaja o izvršenju budžeta se vidi da je deficit nastao trošenjem prenetih sredstava, a kaže se da fiskalni deficit lokalne vlasti ne može biti veci od 10 procenata od njenih prihoda u toj (2017.) godini. Ovde je rec o prenetim sredstvima iz prethodne godine, a ona su utrošena za investicije, za placanje kod Vodokanala, kod trga, u poljoprivredi, kod crpne stanice, itd. Za sve ovo što je nastalo kao deficit imamo tacne iznose – deficit je nastao zbog javnih investicija.“

Prebrojavanje „nas i njih“

Na sednici je, tek u oktobru, usvojen i program rada Gradskog muzeja za 2017. godinu i upravo je u vezi s tom ustanovom nastala mucna rasprava o Srbima i Madarima, jer je odbornik DZVM-a Ištvan Tari rekao da u muzeju medu zaposlenima nema nikog madarske nacionalnosti a, prema njegovom mišljenju, ne može da se obradi istorija i naslede Beceja, u kojoj polovinu stanovništva cine gradani madarske nacionalnosti, bez poznavanja madarskog jezika.
Odbornik DZVM-a je posle opaski predsednika Skupštine opštine Nenada Tomaševica i direktora muzeja Dušana Ivetica precizirao da u muzeju, u stvari, nema strucnjaka (etnolog itd.) koji zna madarski, naime, Ivetic je istakao da, recimo, sekretarica govori madarski jezik i da je od 5 clanova Upravnog odbora muzeja 4 su gradani madarske nacionalnosti. Tari je usput precizirao i da, što se njega tice, svi zaposleni u muzeju mogu da budu Srbi, ali bez poznavanja madarskog jezika ne može da se obradi prošlost ovog kraja.

Predsednik opštine kazao je da bi bilo dobro da razmišljamo o zapošljavanju strucnjaka, po mogucstvu nekoga ko zna i madarski jezik, a ne o zapošljavanju Srba i Madara.

Slicne komentare su imali i predstavnici SVM-a.

U toku rasprave ispostavilo se da je strucnjak Laslo Lendel, zaposlen u muzeju, letos otišao u penziju, te to radno mesto još nije „zauzeto“, jer, zasad, kako je receno, nema „na tržištu“ potrebnog strucnjaka koji govori madarski jezik.
Krajem mucne rasprave Tomaševic je rekao Tariju da su prošla vremena prebrojavanja „njih i nas“, a Tari mu je odgovorio da ne treba njemu zlonamerno da ukazuju na prošlost oni koji nisu odrasli u Beceju, te ga je Tomaševic podsetio na to da zagovaranje filozofije po rodenju i po krvi ne vodi nicemu dobrom i da misli da je to cak i zakonom zabranjeno.

Predsednik opštine Dragan Tošic je dodao da se radi „o prenetim sredstvima, o sredstvima koja su prebacena iz viših nivoa vlasti i mi smo ih potrošili u prvoj polovini ove godine. Da su slucajno kasnili radovi i da smo platili u julu mesecu – ne bi bio ovoliki deficit u izveštaju u prvih šest meseci trošenja novca iz opštinskog budžeta. Ovde je suština da nije deficit u delu opštinskih prihoda. Opština je likvidna, a kako bi bila likvidna a da smo u deficitu? Ovde su bitne cinjenice da je budžetsko stanje na racunu 1.1.2017. iznosilo 214 miliona dinara, a na dan 30.6.2017. godine (posmatrano vreme izveštaja izvršenja opštinskog budžeta) 237 miliona. Šta to znaci? To znaci da je opština likvidna“.

Izveštaj o radu Turisticke organizacije

Na sednici lokalnog parlamenta usvojeni su izveštaj o radu Turisticke organizacije Becej u prošloj godini, kao i program rada Turisticke organizacije za 2017. godinu, a oba dokumenta je predstavio odlazeci vršilac dužnosti direktora te organizacije Goran Sa-džakov. Pitanja o tome zašto se tek u oktobru usvaja program rada za tekucu godinu, postavio je Milan Bokun, ali nije dobio odgovor: „Imam utisak kao da ste pricali o izveštaju o radu, a ovde je rec o saglasnosti na program rada. Zašto imam taj utisak? Zato što je prošlo 9 meseci, a mi tek sad usvajamo ovaj program. Ovaj predlog je inace odlicje neodgovornosti i sporosti vršioca vlasti. Najpre, prošla je polovina godine bez ikakvog programa i plana rada. Predlog programa je direktor (vršilac dužnosti direktora; prim. nov) potpisao 3.4.2017, Upravni odbor je po pitanju programa rada zasedao tek 30.5.2017, program je opštini dostavljen 12.6.2017, a samo kod budžetskog inspektora je preležao od 16.6. do dana kada je on dao mišljenje, 17.7.2017. Rok za rešavanje predmeta je 30 dana.

Tada je on bio spreman za Opštinsko vece koje daje svoju saglasnost tek 25.8.2017, opet duže od mesec dana“. Umesto Gorana Sadžakova koji je nešto više od godinu dana obavljao funkciju vršioca dužnosti direktora Turisticke organizacije opštine Becej – uprkos tome što v.d. stanje može da traje najviše godinu dana, osnivac (lokalna samouprava) nije na vreme reagovala – za novog vršioca dužnosti direktora imenovan je Jovan Jecanski, koji je ove godine stekao zvanje diplomiranog inženjera poljoprivrede u Backoj Topoli, a inace je dugogodišnji sportski radnik, a u Turisticku organizaciju odlazi sa radnog mesta operativnog referenta u RJ „Pogrebno“ JP Komunalac.

Opštinsko vece

I u lokalnoj vladi (Opštinsko vece) ima promena, jer je clan Veca zadužen za sport i omladinu Dejan Terzic pocetkom septembra podneo ostavku na tu funkciju. Na njegovo mesto je tajnim glasanjem izabran Nikola Džigurski, ciji ce resori takode biti sport i omladina. Džigurski je sportski radnik, a osim toga se bavi i privatnim poslom, piše u njegovoj biografiji, a završio je Visoku poljoprivrednu školu strukovnih sudija u Backoj Topoli.

Promena na celu Gradskog pozorišta Becej nece biti, jer je doktoru književnih nauka Zdravku Petrovicu dodeljen još jedan cetvorogodišnji mandat na celu ustanove kulture. Predsednik opštine Dragan Tošic je rekao da je izbor Petrovica dokaz da „nije sve politika“, jer je on nestranacki kandidat, koga je „predložio“ SNS.

Kakva korist od programa rada u oktobru?

Planovi rada Turisticke organizacije opštine Becej i Gradskog muzeja za 2017. godinu usvojeni su na sednici becejskog parlamenta tek 3. oktobra.

Upitan kako i zašto je to moguce, predsednik Skupštine opštine Nenad Tomaševic je odgovorio da je to pitanje za celne ljude u toj organizaciji i ustanovi. „To nije do Skupštine opštine, kada dode u proceduru, mi stavljamo to odmah na dnevni red. To je do tih ustanova koji nisu predali programe.“

Prema recima Tomaševica, nije u ingerenciji Skupštine opštine, niti predsednika Opštinskog veca, da upozori celnike ustanova da blagovremeno dostave osnivacu planove rada za aktuelnu godinu, a na pitanje na osnovu cega rade, ukoliko nemaju program rada, predsednik becejskog parlamenta je odgovorio: „To morate da pitate njih. Procitajte u Zakonu o lokalnoj samoupravi da lokalna samouprava nema ingerencija. Procitajte i u Poslovniku i u Statutu opštine“.

Najzad, na opasku novinara da onda svako može da radi šta hoce (preduzeca i ustanove ciji je osnivac lokalna samouprava), Tomaševic je rekao da postoji zakon koji se mora poštovati, ne precizirajuci na koji zakon misli, a na pitanje o tome na osnovu cega su onda muzej i TOB radili dosad, odgovorio je da su verovatno radili na osnovu prošlogodišnjeg plana, analogno, te je dodao da ta pitanja nisu u nadležnosti Skupštine opštine i da ne postoji kontrolni mehanizam, „osim da smenimo direktore, ukoliko je bilo nešto protivno zakonu, a mi nismo istražni organi, ni sudski organi, da presudujemo šta bi bilo protivno zakonu“.

Interesantno je i to da su u oktobru usvojeni i izveštaji o radu 2016. godine drugih lokalnih javnih preduzeca i ustanova.

Inace, konkurs za direktora pozorišta raspisan je letos i jedini prijavljeni kandidat je bio aktuelni direktor Zdravko Petrovic.

Odbornici su usvojili izveštaj o poslovanju JP Toplana za prošlu godinu i odluku o raspodeli dobiti ovog preduzeca. Toplana je u 2016. godini ostvarila dobit od oko 1,3 miliona dinara, rekao je direktor Dejan Vukovic. „Ovaj rezultat bi verovatno bio i bolji da 2016. godine nismo imali veliki broj havarija, ukupno 37, a to je direktno povecalo troškove vode sa 2 na 3 miliona dinara. To je milion dinara više u rashodima. Naš sledeci korak je povecanje broja prodatih kilovat casova. Ove godine nemamo promenu cena. Mislim da svi ostali energenti su u nekom procentu poskupeli. Iz tog razloga i iz razgovora sa našim korisnicima predvidamo da cemo imati bolji plasman do kraja ove godine, nego prethodne“, istakao je Vukovic i dodao da prvi put u cetiri godine nece biti nikakvih problema sa Srbijagasom pre pocetka grejne sezone. Direktor Toplane je rekao da i pored toga što nije ostvaren plan proizvodnje u potpunosti u 2016. godini, Toplana je poslovala pozitivno. „Samim tim što su znacajno smanjeni poslovni rashodi, pre svega što se tice korišcenja energenta, ali i svi ostali troškovi na koje je Toplana imala iskljucivi uticaj su manji u odnosu na plan, što je rezultat racionalnog ponašanja i domacinskog poslovanja u Toplani.“

Lokalni parlament dao je saglasnost na konacni nacrt javnog ugovora o javno-privatnom partnerstvu sa elementima koncesije za usluge poveravanja komunalne delatnosti dimnicarskih usluga na teritoriji opštine Becej na pet godina. Ugovorne strane ce biti opština Becej i grupa ponudaca koju cine „Dimnicar“ d.o.o. iz Beceja i „Jakov Becker“ d.o.o. iz Rume.

Odbornici su dali saglasnost i na prve izmene programa rada komunalnog preduzeca „Potisje“: zbog kupovine kamiona na lizing i poskupljenja cena usluga odnošenja smeca od 1. novembra.

K.D.F.

Projekat „Odluke u ime gradana 2017“ sufinansiran je iz budžeta opštine Becej.
Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.