U martu mesecu 2014. godine Bečejski mozaik je objavio tekst o događajima u Javnom preduzeću Vodokanal, to jest izveštaj sa konferencije za novinare tadašnjeg vršioca dužnosti direktora Aleksandra Marića, koji je saopštio da je na osnovu izveštaja vanredne revizije o poslovanju Vodokanala podneo krivičnu prijavu protiv svog prethodnika Slobodana Mitrovića.
Novinari Bečejskog mozaika su nakon konferencije za novinare više puta pokušavali da čuju komentar Mitrovića u vezi tvrdnji Marića, međutim, on se nije javljao na telefonske pozive, ali zbog izveštaja sa konferencije za novinare redakcija je primila opomenu pred tužbu od njegovog advokata.
U vreme pripremanja ovog specijala, novinar Bečejskog mozaika takođe je pokušao da stupi u kontakt s Mitrovićem, kako bi čuo njegove komentare o „dešavanjima u Vodokanalu“, ali se on ni ovog puta nije javljao na telefonske pozive.
Slučaj, sudeći po informacijama iz tužilaštva u Bečeju, još nije završen. Naime, novinar Bečejskog mozaika je početkom oktobra 2014. godine uputio Osnovnom tužilaštvu Bečej zahtev za slobodan pristup informacijama od javnog značaja, tražeći podatke o tome da li je krivična prijava vršioca dužnosti direktora Javnog preduzeća Vodokanal Aleksandra Marića protiv prethodnog direktora tog preduzeća Slobodana Mitrovića koja je podneta tužilaštvu u februaru mesecu 2014. godine na osnovu izveštaja vanredne revizije o poslovanju Vodokanala, u postupku u tužilaštvu u Bečeju.
U odgovoru na zahtev vršilac funkcije osnovnog javnog tužioca Branislav Lepotić 20. oktobra je napisao da tužilaštvo po navedenoj prijavi u skladu sa Zakonikom o krivičnom postupku preduzima određene dokazne radnje.
Na konferenciji za novinare objavljeno: krivična prijava protiv bivšeg direktora
O čemu je reč u vezi sa poslovanjem Vodokanala, zbog čega je tadašnji v.d. direktora Aleksandar Marić (predlog vladajuće Liberalno demokratske partije) podneo krivičnu prijavu protiv svog prethodnika Slobodana Mitrovića (takođe predlog vladajuće Liberalno demokratske partije)? Šta je vanredna revizija ustanovila u tom javnom preduzeću?
Naime, tadašnji vršilac dužnosti direktora Javnog preduzeća Vodokanal Aleksandar Marić je krajem februara 2014. godine na konferenciji za novinare saopštio da je 21. februara, na osnovu izveštaja vanredne revizije o poslovanju Vodokanala, podneo krivičnu prijavu protiv bivšeg direktora ovog javnog preduzeća Slobodana Mitrovića.
Marić je objasnio da je nakon što je postao v.d. direktora Vodokanala u oktobru 2013. godine, zbog indicija o postojanju nepravilnosti u poslovanju preduzeća u vreme kada je Mitrović bio na funkciji direktora, Nadzorni odbor doneo odluku da se uradi vanredna revizija finansijskih izveštaja i pravilnosti poslovanja Vodokanala od 1. avgusta 2012. do 25. oktobra 2013. godine. Taj posao je uradilo privredno društvo za reviziju „MC Global Audit“ iz Beograda.
„Nakon nalaza revizije, ja sam, kao odgovorno lice firme, prošle nedelje podneo krivičnu prijavu Osnovnom tužilaštvu u Bečeju zbog postojanja osnova sumnje da je bivši direktor Slobodan Mitrović izvršio krivična dela, a Agenciji za borbu protiv korupcije predao sam predstavku o nepravilnostima u radu bivšeg direktora“, rekao je Marić.
Krivična prijava Osnovnom tužilaštvu u Bečeju, kako je rekao Marić, podneta je zbog postojanja osnova sumnje da je Slobodan Mitrović izvršio krivična dela: zloupotreba položaja odgovornog lica (član 234. stav 2. KZRS) i zloupotreba u vezi sa javnom nabavkom (član 234 a. stav 1. i stav 2. KZRS).
Agenciji za borbu protiv korupcije Marić je predao predstavku o nepravilnostima u radu Slobodana Mitrovića koje su uočene i opisane u nalazu revizora, u kojoj je predloženo da Agencija za borbu protiv korupcije utvrdi da li je Slobodan Mitrović postupio po obavezi iz zakona i u roku od 30 dana od dana imenovanja prijavio Agenciji za borbu protiv korupcije svojinu, 100 posto udela u preduzeću „Eko vode“ d.o.o. Bečej; a ako nije prijavio imovinu da Agencija u skladu sa svojim ovlašćenjima podnese krivičnu prijavu protiv Slobodana Mitrovića za krivično delo neprijavljivanja imovine ili davanja lažnih podataka (član 72. Zakona o borbi protiv korupcije, za šta je zaprećena kazna od šest meseci do pet godina zatvora); da novčano kazni Slobodana Mitrovića zbog učinjenih prekršaja iz člana 74. Zakona (obavljanje drugog posla ili delatnosti za vreme vršenja javne funkcije, nije prilikom stupanja na dužnost, odnosno tokom vršenja javne funkcije, pismeno obavestio Upravni odbor, Skupštinu i Agenciju za borbu protiv korupcije o postojanju sukoba interesa, nije u roku od 30 dana od imenovanja preneo svoja upravljačka prava u privrednom društvu); da Agencija u skladu sa članom 76. Zakona kazni pravno lice „Eko-vode“ d.o.o. Bečej i odgovorno lice u pravnom licu jer je kao pravno lice u kom je funkcioner vlasnik više od 20 posto udela ili akcije imao dužnost da prilikom učestvovanja u postupku javnih nabavki o tome obavesti Agenciju u propisanom roku; da Agencija odredi meru javnog objavljivanja odluke o povredi Zakona.
Konferenciji za novinare su prisustvovali i direktor revizorske kuće „MC Global Audit“ dr Milivoje Cvetinović i rukovodilac revizije
Nenad Kaluđerović. Oni su objasnili da je cilj vanredne revizije bio da se od 1. avgusta 2012. do 25. oktobra 2013. godine utvrdi koliko finansijski izveštaji realno pokazuju stanje i novčane tokove u firmi, a posmatrana je i pravilnost poslovanja Vodokanala.
„Uvidom u dokumentaciju došli smo do nalaza na osnovu kojih mi, kao revizori, nismo mogli da izrazimo pozitivno mišljenje kad je u pitanju poslovanje JP Vodokanal u navedenom periodu. Naše mišljenje je uzdržano zbog uočenih nepravilnosti“, rekao je Cvetinović.
Rukovodilac revizije Nenad Kaluđerović govorio je o činjenicama koje ukazuju na nesvrsishodno trošenje novca i povreda odredaba Zakona o javnim nabavkama, Zakona o budžetskom sistemu i Zakona o računovodstvu. Revizijom su „obuhvaćene“ dve kalendarske godine, delimično 2012. i u većini 2013, a „nažalost 2012. godina završena je s revizijom u kojoj je prethodni revizor dao pozitivno mišljenje. Pri tom nije postojao nijedan akt o kontroli, kao što zakonska regulativa obavezuje korisnika, i nije bilo informacije o tome da je neko stručno lice moglo preventivno da reaguje da ne bi nastale ovakve štete koje su nastale po javno preduzeće. Postojali su zakoni koji su jasno govorili da je potrebno uspostaviti mere za zaštitu rizika, reč je o pravilniku koji je nagoveštavao da su za to bila u obavezi javna preduzeća, a za Vodokanal to nije uspostavljeno, posledica toga je odliv značajnih sredstava“, rekao je Kaluđerović.
Revizor je naveo da je Vodokanal od 1. avgusta 2012. do 25. oktobra 2013. godine sproveo postupke javnih nabavki u vrednosti od 43 miliona dinara, uprkos tome što je planom nabavki predviđeno 26,7 miliona dinara, te je bez plana potrošeno 16,2 miliona dinara i time je povređen Zakon o javnoj nabavci.
„Prvo smo gledali šta je nasleđeno iz ranijeg perioda i utvrđeno je da je Vodokanal imao prethodno sklopljen ugovor, od 2006. godine, sa DDOR Novi Sad na 10 godina. Preduzeće je kontinuirano značajna sredstva davalo DDOR-u, a iz godine u godinu su premije bivale sve manje i manje. Za poslednju godinu koju smo analizirali javno preduzeće nije sprovelo postupak javne nabavke iako je po Zakonu o javnim nabavkama iz aprila 2013. godine bilo u obavezi to da uradi, jer se radi o 4,4 miliona dinara za 2013. godinu. Nažalost, ugovor je potpisan, pristižu obaveze i javno preduzeće je obavezno da izmiri ostatak duga od preko tri miliona dinara. Tu su povređena tri člana Zakona o javnim nabavkama. Zatim, Vodokanal je u 2013. godini izvršio nabavku polovnih vozila koja su stara preko 25 godina (’85, ’80. i ’75. godina), a potom u ta vozila uložio 2-3 miliona dinara da bi se osposobila, odnosno da bi im se promenila namena. Danas je samo jedno vozilo registrovano i u funkciji koje se ne koristi u punom kapacitetu. Analizom smo došli i do toga da je dobavljač stekao ta vozila na otpadu ili putem licitacije. Vodokanal je angažovao firmu koja je obavljala servisiranje vozila, a pored toga oni su angažovani da servisiraju i ostala vozila, ali je ugovor kreiran tako da se nije ugovorila apsolutna vrednost, nego jedinična cena i zbog toga nije bilo stručnog lica koje bi moglo da proceni koji je fond sati potreban da se potroši za popravku određenog vozila. Došli smo do podataka da su neka vozila imala i 5-6 puta intervencije u godini. Pored toga, od tri ponuđača u javnoj nabavci, jedan nije imao poslovni legitimitet, a sa određenim subjektima, koji su vršili usluge i ispostavljane su fakture, nije bio potpisan ugovor o pružanju te vrste usluge, niti je za usluge sproveden postupak javne nabavke“, objasnio je Kaluđerović. On je rekao da je za period koji je obuhvaćen revizijom urađena i projekcija finansijskog rezultata: javno preduzeće je zbog opisanog ponašanja projektovalo gubitak od oko 12 miliona dinara (to bi trebalo da se pokaže i u završnom računu Vodokanala za 2013. godinu).
Što se broja zaposlenih tiče, revizori su istakli da je u Vodokanalu bilo povećanja broja zaposlenih sa 67 izvršilaca pre kontrolisanog perioda, na 87 u periodu kada je zaključen revizorski izveštaj. Zapošljavanje po rečima revizora, predstavlja „direktni udar na likvidnost javnog preduzeća“.
Revizor je naveo da je u 2013. godini na reprezentaciju potrošeno 1,7 miliona dinara, a to višestruko premašuje planirani iznos, da je velika količina novca potrošena na pranje i održavanje vozila, da su značajna sredstva potrošena na donacije za koje u većini slučajeva nije postojao ugovor, te su revizori preporučili da se traži povraćaj novca, da u Vodokanalu postoji višegodišnji problem naplate potraživanja (potraživanja su konstantno oko 60 miliona dinara), a da je to pitanje koje ne rešava samo javno preduzeće nego i osnivač.
Reakcije i opomena
Nakon objavljivanja više novinarskih izveštaja sa konferencije za novinare tadašnjeg vršioca dužnosti direktora Aleksandra Marića, jednom lokalnom informativnom portalu stigao je demanti Slobodana Mitrovića u kom je mnogo toga izrečeno na račun predstavnika Liberalno demokratske partije u lokalnoj vlasti Dalibora Kekića i Tamare Ivanišević. Na taj demanti reagovala je Ivanišević, a potom ponovo i Mitrović.
Demanti u vezi sa izrečenim na konferenciji za novinare Slobodan Mitrović nije uputio redakciji Bečejskog mozaika.
Novinar Bečejskog mozaika je u vezi sa slučajem tražio i dobio izjave od Kekića i Ivaniševićeve, međutim, oni su povukli svoje izjave, te one nisu objavljene.
Agencija za borbu protiv korupcije pokrenula postupak
Novinar Bečejskog mozaika je u oktobru 2014. godine uputio zahtev za slobodan pristup informacijama od javnog značaja Agenciji za borbu protiv korupcije, jer je tadašnji vršilac dužnosti direktora Vodokanala Aleksandar Marić u februaru mesecu na konferenciji za novinare rekao da je i Agenciji za borbu protiv korupcije predao predstavku o eventualnim nepravilnostima u radu bivšeg vršioca dužnosti direktora Slobodana Mitrovića koje su uočene i opisane u nalazu revizora.
Iz Agencije za borbu protiv korupcije redakciji je upućen sledeći odgovor: „Povodom Vašeg obraćanja Agenciji za borbu protiv korupcije od 6. oktobra 2014. godine obaveštavamo Vas: postupajući po prijavi koja je podneta protiv Slobodana Mitrovića, direktora JP Vodokanal Bečej, Agencija za borbu protiv korupcije pokrenula je postupak za odlučivanje o tome da li postoji povreda odredaba Zakona o Agenciji za borbu protiv korupcije, jer je Mitrović tokom vršenja navedene funkcije zaključio ugovor o održavanju kanalizacije sa privrednim društvom ’Eko-Vode’ d.o.o. Bečej čiji je vlasnik sa 100 odsto udela osnovnog kapitala. Osim navedenog postupka koji je u toku, obaveštavamo Vas da je Agencija za borbu protiv korupcije izrekla i dve mere Slobodanu Mitroviću. Mera javnog objavljivanja odluke o povredi zakona izrečena je 8. septembra 2014. godine zbog povrede odredbe člana 35. (kašnjenje funkcionera u prenosu upravljačkih prava), a 24. septembra 2014. godine Mitroviću je izrečena mera upozorenja zbog povreda odredaba člana 43, stav 4 (neblagovremeno podnošenje izveštaja o imovini i prihodima po prestanku funkcije)“.
Šta je čije?
U postizbornoj podeli vlasti i javnih preduzeća Vodokanal je „pripao“ LDP-u, Direkcija za izgradnju SNS-u, Toplana SPO-u, a Komunalac grupi građana „Za Bečej“ (bivši članovi SVM-a koji su oformili grupu građana nakon što su zbog koalicije sa SNS-om izbačeni iz SVM-a).
Za direktora Vodokanala je na sednici Skupštine opštine nakon izbora i konstituisanja vlasti 2012. godine imenovan Slobodan Mitrović (predlog LDP-a), koji je potom bio jedini kandidat na konkursu za izbor direktora Vodokanala (konkursi su morali biti raspisani zbog odredaba novog Zakona o javnim preduzećima), međutim, pozivajući se na lične razloge, povukao je svoju kandidaturu. Zato je u oktobru prošle godine na šestomesečni period za vršioca dužnosti direktora Vodokanala postavljen dotadašnji pomoćnik predsednika opštine za odnose sa javnošću Aleksandar Marić (predlog LDP-a). Potom je Marić, nedugo nakon konferencije za novinare, dao ostavku, te je na njegovo mesto postavljen sledeći v.d. direktora Zoran Grbić (predlog vladajuće Srpske napredne stranke), koji je za novo nameštenje napustio direktorsku poziciju u sportskom centru. Grbić je potom, krajem 2014. godine, na konkursu izabran za direktora Vodokanala (bilo je ukupno tri kandidata za taj posao).
Auto za 2,7 miliona dinara
U izveštaju revizora navodi se da je od avgusta do kraja 2012. godine Vodokanal u postupcima javnih nabavki kupio, recimo, putničko vozilo „Opel Insignia“ za 2,7 miliona dinara, mini-bager guseničar za 1,5 miliona, integralni informacioni sistem za 3,6 miliona dinara itd.
U toku 2013. godine „nabavljena je“, između ostalog, i izgradnja garaže na PPOV-u za 3,9 miliona dinara, kao i izgradnja magacina za cevi i livenariju na PPOV-u za 3,9 miliona dinara.
Za tzv. ostale lične rashode i naknade u periodu koji je bio predmet revizije potrošeno je 6,6 miliona dinara, recimo, za troškove naknada na prevoz na posao 4,2 miliona, za stipendije učenicima i studentima 1,1 milion.
Za donacije u periodu koji je bio predmet revizije potrošeno je 1,2 miliona dinara.
Donacije su upućene kik-boks klubu, kinološkom društvu, FK Radnički iz Zrenjanina, Domu zdravlja, sportskom centru, fudbalskim klubovima u Bečeju, BUM-u itd.
Novi revizorski izveštaj iste revizorske kuće
U novembru mesecu 2014. godine na sednici Skupštine opštine Bečej usvojen je izveštaju o radu i poslovanju Vodokanala u 2013. godini. Interesantno je da je izveštaj lokalnoj samoupravi (Opštinskom veću) upućen još u maju mesecu.
Inače, obaveza javnih preduzeća je da uz izveštaj o radu podnesu i izveštaj nezavisnog revizora o reviziji finansijskih izveštaja i pravilnosti poslovanja. Taj izveštaj je angažovani revizor „MC Global Audit“ iz Beograda za period od 1. januara 2013. godine do 31. decembra 2013. godine podneo 30. juna 2014. godine.
Revizor u svom izveštaju konstatuje da finansijski izveštaji Vodokanala objektivno i istinito prikazuju finansijski položaj preduzeća, međutim, revizor je, kako navodi u izveštaju, „ne izražavajući rezervu na dato mišljenje, skrećemo pažnju na sledeće: preporučuje se da se preispitaju poslovne aktivnosti koje su na direktan i indirektan način naneli štetu JP Vodokanal Bečej iz postupaka javne nabavke; napomene uz finansijske izveštaje 2011. i 2012. ne sadrže sve neophodne informacije o finansijskim izveštajima koje je JP Vodokanal Bečej bilo dužno da obelodani u skladi sa MRS 1-Prezentacija finansijskih izveštaja; preporučuje se da se intenzivira naplata koja je u docnji duže od ugovorene dinamike, putem osnovnih institucionalnih okvira.“ Podsetimo da je ista revizorska kuća „MC Global Audit“ uradila vanrednu reviziju finansijskih izveštaja i pravilnosti poslovanja Vodokanala od 1. avgusta 2012. do 25. oktobra 2013. godine, a da je na osnovu tih nalaza v.d. direktora Vodokanala Aleksandar Marić podneo krivičnu prijavu protiv svog prethodnika.
Nema dovoljno bunara
U vezi sa radom Vodokanala pre oko dve godine tadašnji direktor Slobodan Mitrović je izjavio da je zatekao Vodokanal u zapuštenom stanju. Rekao je da ima toliki broj bunara koliko je neophodno da se snabde oko 90 posto Bečeja, te da u narednom periodu moraju da budu revitalizovani stari i da se buše novi bunari, naveo je i da servisiranje bunara nije rađeno od 1998. godine, da bunari nemaju vlasničke listove, da treba rešiti sistem vodovoda u naseljenom mestu Bačko Petrovo Selo, da će Vodokanal sam biti izvođač građevinskih radova, da će otvoriti sopstvenu laboratoriju itd. Od najavljenih aktivnosti malo toga je urađeno.
Inače, u roku od godinu dana u Vodokanalu je zaposleno 15 osoba bez konkursa (među njima bilo je i rođaka lokalnih funkcionera čijoj partiji je u prvobitnoj političkoj podeli „kolača“ pripao Vodokanal).
Povećanje broja zaposlenih
U Vodokanalu je 2012. godine bilo zaposleno 67 osoba.
Od tada, a to vreme se podudara s dolaskom aktuelne lokalne vlasti, broj zaposlenih je povećan.
Krajem 2013. godine broj zaposlenih je bio 84 (81 na neodređeno vreme, dva na određeno vreme i jedan pripravnik na određeno vreme).
Krajem 2013. godine u preduzeću je bilo zaposleno jedan nekvalifikovani radnik, 11 osoba sa nižom stručnom spremom, 5 polukvalifikovanih, 21 kvalifikovani, jedan visokokvalifikovani, 31 sa srednjom stručnom spremom, dva sa višom školskom spremom, 10 sa visokom školskom spremom i jedan master. U preduzeću je radilo svega 15 žena.
U 2014. godine broj zaposlenih je smanjen u odnosu na 2013. godinu. Po poslednjim zvaničnim raspoloživim podacima, krajem septembra meseca 2014. godine broj zaposlenih u Vodokanalu bio je 77 – njih 73 je zaposleno na neodređeno vreme, a četiri osobe na određeno vreme.
Čime se bavi Vodokanal?
Osnovne delatnosti Javnog preduzeća Vodokanal su proizvodnja, priprema, dorada i distribucija vode za piće, odvođenje i prečišćavanje otpadnih voda, odvođenje atmosferskih voda i održavanje javnih bunara u Bečeju i naseljenim mestima. Preduzeće vrši i uslužnu delatnost prema trećim licima.
Vodokanal je osnovan 1989. godine odlukom Skupštine opštine Bečej.
R.M.
Izveštaj o radu Vodokanala 2013. godine
Umesto predviđenog dobitka gubitak od 14 miliona dinara
Javno preduzeće Vodokanal je u 2013. godini, kao i ranijih godina – kao, uostalom i ostala javna preduzeća u Bečeju – poslovalo s gubitkom, kazuju podaci u izveštaju o radu i poslovanju u 2013. godini, koji je u novembru 2014. godine usvojila Skupština opštine Bečej.
Sadašnji direktor Vodokanala je Zoran Grbić.
Organi upravljanja Vodokanala su do jula 2013. godine bili nadzorni odbor (Eržebet Karačonji, Slobodan Backović i Svetozar Bajšanski) i upravni odbor (Svetomir Ivanović, Slavica Matijašević, Slavko Mrđanov, Rade Šibalić, Ferenc Feher, Ivan Vojnović i Agneš Kuti-Hanak). Od jula 2013. godine, u skladu sa Zakonom o javnim preduzećima, organ upravljanja Vodokanala osim direktora je tročlani nadzorni odbor koji je do kraja 2013. godine radio u sastavu Ilija Stojanović, Marija Brković i Dejan Egić.
Glavni izvor finansiranja poslovanja Vodokanala su sopstvena sredstva prikupljena naplatom vode, od usluga odvođenja i prečišćavanja otpadnih voda, kao i od usluga trećim licima. Održavanje javnih bunara i atmosferske kanalizacije predviđeno je da se finansira iz budžeta opštine. Odobrena sredstva za održavanje atmosferske kanalizacije budžetom opštine za 2013. godinu su bila 5 miliona dinara, a za javne bunare 1,35 miliona dinara. Alarmantno je da se realizacija budžetskih sredstava odnosi na odobrenje 198.120 dinara, dana 31.12.2013. godine za održavanje atmosferske kanalizacije. Navedenim sredstvima delom su izmireni računi dobavljača koji u ukupnom zbiru iznose 606.931 dinara bez PDV-a.
Što se poslovanja Vodokanala tiče, u izveštaju o radu piše da je u skladu sa programom rada i poslovanja cilj Vodokanala bio održavanje sistema vodosnabdevanja i odvođenja i prečišćavanja otpadnih voda u funkcionalnom stanju, uz obezbeđenje kontinuiteta u radu.
Ipak, vodosnabdevanje Bečeja je u 2013. godini obeležilo variranje pritiska u mreži, pogotovo u periodu visokih letnjih temperatura. Uprkos aktivnostima preduzetim u cilju optimizacije režima rada postojao je konstantan deficit vode za piće, kao direktna posledica nedovoljnog broja aktivnih bunara. Proizvedena količina vode na izvorištu iznosila je 2.783.528 m3 u 2013. godini, odnosno prosečno 88,30 litara vode u sekundi.
Povećane količine amonijaka, gvožđa i mangana „ne predstavlja veću opasnost po zdravlje ljudi“
Na osnovu rezultata mikrobioloških i fizičko-hemijskih analiza, kvalitet vode u distributivnoj mreži odgovarao je zahtevima Pravilnika o higijenskoj ispravnosti vode za piće i Zakona o zdravstvenoj ispravnosti životnih namirnica i predmeta opšte upotrebe. Prerađena sirova voda odgovarala je zahtevima kvaliteta vode za piće, piše u izveštaju. U gradu Bečeju je fizičko-hemijska ispravnost bila
99,4 %, a mikrobiološka ispravnost 96,1 %, a za naseljena mesta Bačko Petrovo Selo, Bačko Gradište, Radičević, Mileševo i Poljanice navedeno je da je fizičko-hemijska ispravnost bila 0,0 % (u naseljenim mestima voda se direktno distribuira korisnicima sa bunara bez prethodne prerade, već se samo obavlja dezinfekcija vode, to jest hlorisanje). Što se mikrobiološke ispravnosti tiče, ona je u Bačkom Petrovom Selu iznosila 56,8 %, u Bačkom Gradištu 95,8 %, u Radičeviću 95,8 %, u Mileševu 91,7 %, a u Poljanicama 79,2 %.
„Najveći problem sa stanovišta analize uzoraka vode je povećana količina amonijaka, gvožđa, mangana, kao i boja i mutnoća vode. Međutim, u pogledu problematike vodosnabdevanja, dati problem karakterističan je za celu Vojvodinu, ali ne predstavlja veću opasnost po zdravlje ljudi“, piše u izveštaju o radu Javnog preduzeća Vodokanal za 2013. godinu. Doduše, u izveštaju nije definisano šta znači to da povećane količine amonijaka, gvožđa i mangana ne predstavljaju „veću opasnost po zdravlje ljudi“.
Što se odvođenja i prečišćavanja otpadnih voda tiče, u izveštaju se navodi da je sistem funkcionisao bez većih zastoja. „Uređaj za prečišćavanje otpadnih voda radio je kontinualno, a efekat prečišćavanja nije bio zadovoljavajući. Izgrađeni kapaciteti uređaja, u 2013. godini, nisu bili iskorišćeni u hidrauličkom, ni u biološkom pogledu, dok funkcionisanje linije mulja je zapravo onemogućeno zbog zastarele opreme“.
Opština nije obezbedila dovoljno novca
U delu izveštaja o urađenim radovima na održavanju atmosferske kanalizacije navodi se da su izvedeni radovi na održavanju atmosferskih kanala i šahtova zacevljenih delova atmosferskih voda, čišćenja i odvoženja viška zemlje i zacevljenja kritičnih delova atmosferskih kanala na sedam deonica na teritoriji opštine i da je, uprkos tome što je Vodokanal ispostavio fakture za te radove osnivaču, opštini Bečej, dobijen novac je bio dovoljan samo za plaćanje 33 odsto obaveza.
Umesto tri bunara izbušen jedan
U vezi sa ostvarenjem plana proizvodnje vode, u izveštaju piše da je 2013. godine u Bečeju proizvedeno 2.783.528 m3 vode, to jest plan proizvodnje je ostvaren za 96%. Broj aktivnih bunara povećan je sa 14 na 15, ali nije ostvaren planirani kapacitet proizvodnje vode za piće od 110 litara u sekundi.
U tabeli o realizaciji plana proizvodnje u 2013. godini u Bečeju navodi se da je broj aktivnih bunara bio 14, a planirano je bušenje tri nova bunara. Izbušen je samo jedan, ima 15 bunara.
Planirana je, zatim, revitalizacija 4 bunara, a urađena je revitalizacija samo jednog.
Kapacitet vode za piće je bilo planiran na nivou 110 litara u sekundi nakon bušenja tri nova bunara, međutim, kapacitet krajem godine bio je 88 litara u sekundi (izbušen jedan bunar).
Planirano je da se proizvede 2.920.000 m3 vode (8.000 m2 dnevno), ali je proizvedeno 2.783.528 m3 (7.626 m3 dnevno).
Predviđeno je da je prosečna potreba vode za piće u letnjem
periodu 120 litara u sekundi, a navodi se da je i ostvarena tolika količina. Takođe, u izveštaju piše da je planirano da će potrošnja vode za piće u letnjem periodu biti 140-150 litara u sekundi, i taj plan je ostvaren u toj količini.
Planirani broj priključaka na vodovod bio je 9.445, a ostvareni 9.378.
Plan je bio 40 kilometara nedostajuće kanalizacione mreže (valjda izgradnja), a ostvarenje je 47,50 kilometara.
Planirani broj priključaka na kanalizacionu mrežu bio je 4.166, a ostvarenje je 4.278, dok je planirani kapacitet uređaja za prećišćavanje voda bio 7.500 m3 dnevno, a toliko je i ostvarenje, inače kapacitet korišćenja uređaja za prečišćavanje otpadnih voda je 40 %.
Što se tiče realizacije plana proizvodnje u Bačkom Petrovom Selu, navodi se da je realizacija plana 90 %. Planirano je da 2013. godine broj aktivnih bunara bude 8 (povezivanjem dva nova bunara), a ostvareno je 7 aktivnih bunara. Trebalo je revitalizovati dva bunara, a nije revitalizovan nijedan. Planirani kapacitet bunara bio je 35 litara u sekundi, a ostvareno je 20 litara u sekundi. Planirano je da se proizvede 400.000 m3 vode, a proizvedeno je 360.792 m3.
Plan proizvodnje u Bačkom Gradištu je ostvaren 91 %. Planirano je da 2013. godine u tom naselju bude 3 bunara bele vode, a do kraja godine bilo je dva bunara bele vode i jedan žuti bunar. Trebalo je revitalizovati jedan bunar, međutim, taj posao nije urađen. Plan je bio da bunari proizvedu 20 litara vode u sekundi, umesto toga je proizvedeno 13 litara u sekundi, umesto planiranih 304.000 m3 vode proizvedeno je 276.426 m3.
U Radičeviću je plan proizvodnje realizovan 84 %. Planirano je bilo da broj aktivnih bunara bude dva, koliko je i ostvareno. Planirani kapacitet bunara bio je 16 litara u sekundi, a ostvareno je 14 litara. Prosečna proizvodnja vode trebala je biti 73.500 m3, a realizovano je 61.593 m3.
U Poljanicama realizacija plana proizvodnje dostigla je svega
79 %. Planirano je ostvareno: broj aktivnih bunara je tri, koji u sekundi daju 8 litara vode, kako je i planirano. Prosečna proizvodnja vode trebala je biti 22.000 m3, a ostvareno je 17.353 m2.
Vodokanal je najbolje poslovao u Mileševu i Drljanu, naime, realizacija plana proizvodnje je 102 %: planirano je da broj aktivnih bunara bele vode bude tri, koliko i jeste, a da kapacitet bunara bude 16 litara u sekundi, koliko i jeste. Prosečna proizvodnja vode trebala je biti 65.000 m3, a bila 66.273 m3.
Urađen 41 priključak na javni vodovod
Očitavanje vodomera radnici Vodokanala obavljaju periodično – broj čitača je 8 i još 4-5 osoba po potrebi –, naime, zimi se vodomeri ne očitavaju zbog nepovoljnih vremenskih uslova, već se potrošači akontaciono zadužuju po proseku iz prethodnog perioda očitavanja vodomera. Očitavanje počinje krajem marta meseca i traje do novembra.
U 2013. godini zamenjeno je 1.087 vodomera, 301 manje nego 2012. godine.
U 2013. godini je urađen 41 priključak na javni vodovod, 112 priključaka na javnu kanalizaciju (72 legalizovana) i 7 novih priključaka na atmosfersku kanalizaciju.
U izveštajnom periodu planirana ukupna fakturisana voda je ostvarena sa 90 %, a odvođenje i prečišćavanje otpadnih voda sa 102 %. Ostvarena struktura potrošnje vode po kategorijama korisnika pokazuje da je udeo privrede u ukupnoj isporučenoj i fakturisanoj količini vode mala. Jedna od značajnosti u fakturisanju vode je blok tarifa. Ova tarifa predstavlja potrošnju preko 25 m3 i obračunava se po dvostrukoj i trostrukoj ceni jednog kubika vode. U periodu jul-decembar na ime blok tarife fakturisano je 23.761 m3 vode.
U odnosu na realizaciju fakturisanih količina vode u 2012. godini, u 2013 godini ostvareno je povećanje fakturisanih količina za 2% u naseljenim mestima u odnosu na plan. U odnosu na 2012. godinu, fakturisane su veće količine u Bačkom Petrovom Selu i Bačkom Gradištu, dok su u ostalim reonima opštine Bečej, te količine manje u 2013. godini.
Procenat naplate u opštini je 67,37 odsto
Procenat naplate fakturisanih količina kod domaćinstava se povećao u odnosu na 2012. godinu, ali je naplata istavljenih računa privredi i zgradama smanjena. Ukupan procenat naplate u 2013. godini je 67,37 %. I pored redovnog slanja opomena za domaćinstva i privredu, kao i ažurnog rešavanja primljenih reklamacija, procenat naplate svake godine opada zbog nezaposlenosti i pada kupovne moći stanovništva, piše u izveštaju o radu Vodokanala.
U toku 2013. godine je za grad Bečej fakturisano 147,25 miliona dinara, a naplaćeno je 108,67 miliona. Procenat naplate od domaćinstava je 77,90 %, od privrede 71,59 %, a od zgrada 65,73 %. Objedinjeno gledano, procenat naplate u Bečeju je 73,79 %.
U naseljenim mestima opštine fakturisano je 33,8 miliona dinara, a naplaćeno je 13,3 miliona dinara, svega 39,42 % odsto. Najmanja naplata je u Bačkom Petrovom Selu, 31,42 %, a najveća u Poljanicama, 60,54 %.
Vodokanal ima najviše cene za privredu, a najniže za domaćinstva
Što se tiče cena, u izveštaju o radu Vodokanala se navodi da cene komunalnih usluga u najvećem broju slučajeva ne pokrivaju osnovne troškove poslovanja, a iznosi amortizacije, koji su najčešće jedini raspoloživi izvor za finansiranje razvoja sistema, u velikom broju slučajeva se koriste nenamenski, ili su minimalni u odnosu na potrebe. „Kao posledicu takvog odnosa danas imamo situaciju da se u velikom broju preduzeća za obavljanje komunalnih delatnosti produkuju ogromni gubici – kako zbog rasipanja proizvoda (pitke vode, toplotne energije itd.), tako i zbog ilegalnih priključaka, nemogućnosti naplate za isporučenu robu i usluge i sl. Na osnovu navedenog kao i prikaza kako su se cene kretale u periodu od 2009. godine do 2013. godine, JP Vodokanal će u 2014. godini, u okviru projekta ’Benčmarking’, uz pomoć Metodologije za određivanje cene komunalnih usluga (Izdavač: Stalna konferencija opština gradova, 2013) pristupiti izradi cene koštanja jednog kubika vode kako bi se smanjila diskrepanca između sadašnjeg i ekonomski realnog nivoa cena“, piše u izveštaju o radu Vodokanala.
U 2011. godini preduzeće je dobilo saglasnost za povećanje samo cena koje se odnose na kategoriju domaćinstva, dok tokom 2012. godine nije bilo povećanja ni cene vode, ni cene odvođenja i prečišćavanja otpadnih voda, ni za jednu kategoriju potrošača. „U 2013. godini povećanje cena od deset procenata usvojeno je odlukom Upravnog odbora, broj 390/a, dana 05.04.2013. godine a nakon čega je Predsednik Opštine dao saglasnost Rešenjem broj II-023-71/2013, dana 30.04.2013 godine. Takođe, vršena je korekcija cena za usluge prema trećim licima na ime popravki vodovodne instalacije, zemljanih radova za izvođenje novih priključaka i izgradnju vodovoda i kanalizacije, iskopavanja i nivelacije terena bagerom… Cene u 2013. godini smanjene su u odnosu na iste koje su se primenjivale u 2012. godini. Korekciju cena Upravni odbor je usvojio 25.03.2013. godine, donošenjem odluke broj 345, a nakon čega je Predsednik Opštine dao saglasnost Rešenjem broj II-023-71/2013, dana 30.04.2013 godine“, navodi se u izveštaju o radu.
U pogledu visine cena, a u poređenju sa vodovodima koji imaju isti sistem funkcionisanja, Vodokonal ima najviše cene za kategoriju „privreda, odnosno najniže za kategoriju „domaćinstva“ , te je u bliskoj budućnosti potrebno težiti smanjivanju razlike između datih cena, saglasno Zakonu o komunalnim uslugama, piše u izveštaju o radu.
Proširenje delatnosti
Vodokanal ima definisano tržište, za osnovnu delatnost, koje obuhvata Bečej, naselja Bečej, Bačko Petrovo Selo, Bačko Gradište, Radičević, Poljanice, Mileševo i Drljan. Uslužna delatnost, saglasno zahtevima fizičkih i pravnih lica, obavlja se na teritoriji opštine Bečej. Poslovna strategija sa ciljevima u programu poslovanja za 2013. godinu predviđa proširenje delatnosti Vodokanala u smislu izvođenja radova na izgradnji nove i rekonstrukciji postojeće vodovodne i kanalizacione mreže i usluga prema trećim licima. U 2013. godini izgrađeno 1,12 km nove vodovodne mreže, i rađene su, pored uobičajenih usluga kao što su zamena i kontrola vodomera, radovi na priključku na vodovodnu i kanalizacionu mrežu, i usluge
izmeštanja fekalne kanalizacije sa priključkom na salonitnu cev, uz raskopavanje rova u dvorištu i polaganje cevi sa nivelacijom i zatrpavanjem, sučeono varenje polietilenskih cevi, rad rovokopača i JCB skipa itd.
Promotivne aktivnosti
Jedan od ciljeva poslovne strategije, predviđenih planom i programom poslovanja je razvijanje svesti o značaju racionalnog odnosa prema vodi i zaštiti prirodnih resursa permanentnim aktivnostima putem direktnog kontakta sa potrošačima, u lokalnim medijima, putem promotivnih letaka, kao i pravovremeno obaveštavanje javnosti o tekućim aktivnostima putem konferencija za medije, internet stranice preduzeća itd.
U okviru plana promotivnih aktivnosti tokom 2013. godine koristile su se usluge četiri medijske kuće (dve novinske, jedna televizijska i jedna radio stanica). Takođe, javnost se obaveštavala o aktivnostima vodosnadbevanja putem sajta preduzeća, a pre svega o eventualnim isključenjima u distribuciji vode. Takođe, putem sajta, potrošači su mogli da šalju svoje reklamacije.
Promocija se obavljala i odobravanjem donacija, pre svega nevladinim organizacijama i sportskim udruženjima na teritoriji opštine Bečej, kao i štampom 8.000 komada flajera sa cenom i vrstom usluge koju je preduzeće vršilo kao uslužnu delatnost, piše u izveštaju Vodokanala.
Prosečna bruto zarada u preduzeću 55.000 dinara
U izveštaju o radu Vodokanala se navodi da je 2013. godine na ime bruto zarada (BTO1) isplaćeno 50,46 miliona, „što je u okviru planiranog iznosa Programom poslovanja od 51,3 miliona dinara. Sa stanovišta politike zarada, povećanje ukupnog broja radnika od približno 26 % , uticalo je na povećanje mase zarada za 20 %, odnosno za 8,58 miliona dinara“.
Prosečna bruto zarada za decembar 2013. godine iznosila je 55.113 dinara, što je, piše u izveštaju, manje od republičkog proseka za decembar koji je iznosio 70.071 dinara.
Prihodi 140 miliona, troškovi 154 miliona
Programom poslovanja Vodokanala za 2013. godinu predviđen je pozitivan finansijski rezultat od 1.413.000 dinara. Krajem godine finansijski rezultat ipak nije bio pozitivan. Preduzeće je „usled uticaja ekonomskog stanja u državi, interne politike poslovanja i socijalnih faktora, ostvarilo negativan finansijski rezultat, gubitak od 14,1 milion dinara.
Planirano je, naime, da tokom 2013. godine ukupni troškovi preduzeća budu 152,77 miliona dinara, a prihodi 154,8 miliona. U stvarnosti su, međutim, troškovi bili 154,18 miliona, a prihodi 140,07 miliona dinara.
Troškovi materijala bili su 7.301.565 dinara, to jest 132,75 % u odnosu na plan, za režijski materijal je potrošeno 796.277 dinara (79,62 %), za gorivo i energiju 18.540.388 dinara (99,14 %), za bruto zarade 50.468.521 dinara (98,33 %), za poreze i doprinose na zarade 9.033.108 dinara (98,32 %), za naknade po ugovorima 1.158.410 dinara (128,71 %), za naknade članovima upravnog i nadzornog odbora 1.470.327 dinara (94,03 %), za ostale lične rashode i naknade 6.347.149 dinara (100,74 %), za transportne usluge 784.378 dinara (130,72 %), za usluge održavanja 7.681.952 dinara (76,81 %), za propagandu i reklame 70.750 (50,35 %), za ostale usluge 709.547 dinara (77,54 %), za komunalne usluge 2.031.901 dinara (406,38 %), za amortizaciju, rezerv. za otprem. 23.383.926 dinara (85,49 %), za neproizvodne usluge 2.624878 dinara (58,59 %), za analizu vode 2.169.107 dinara (86,76 %), za reprezentaciju 1.198.434 dinara (85,90 %), za premije osiguranja 4.438.223 dinara (98,62 %), za platni promet 360.872 dinara (120,29 %), za članarine 121.173 dinara (100,97 %), za naknade 3.139.926 dinara (125,59 %), za ostale nematerijalne troškove 2.137.104 dinara (164,39 %), za rashode kamata 750.304 dinara (150,06 %), a za ostale rashode 7.466.566 dinara (622,21 %). Ukupni troškovi, dakle, 2013. godine bili su 154.184.786 dinara (100,92 %). U 2012. godini troškovi su bili 131.105.255 dinara.
Rashodi po namenama na kojima su premašeni planirani iznosi za 2013. godinu su ostali rashodi (522 %), komunalne usluge (306 %), ostali nematerijalni troškovi (64 %), rashodi kamata (50 %) i troškovi materijala za izradu (33 %).
U izveštaju o radu Vodokanala, veći troškovi od planiranih objašnjeni su: „Ostali rashodi povećani su na osnovu isknjiženja potraživanja od kupaca na ispravku vrednosti potraživanja od kupaca, a komunalne usluge obuhvataju pre svega usluge iznošenja smeća i usluge d.o.o. ’Eko-vode’. Povećanje troškova je nastalo usled povećanja obaveza prema ’Eko-vodama’. Ostali nematerijalni troškovi su povećani, pre svega, usled izrade novog logotipa. Troškovi na ime zatezne kamate povećani su zbog povećanja otpisa kamate usled reklamacija. Takođe, velike su kamate za finansijski lizing usled početka otplate na ime vozila ’OPEL Insignia’. Troškovi materijala povećani su usled povećanja potrošnje materijala za vodovod i kanalizaciju, i to 50% više u odnosu na 2012. godinu, odnosno za 1.399.418,33 dinara, kao i potrošnje alata i sitnog inventara, za 470.682,72 dinara u odnosu 2012. godinu. Ostali lični rashodi premašeni su u delu isplate jubilarnih nagrada i otpremnine na ime tehnološki višak“.
Što se tiče prihoda Vodokanala, u izveštaju o radu za 2013. godinu se navodi da je ukupan prihod ostvaren sa 91,47 % u odnosu na plan, odnosno finansijski plan u delu „ukupno ostvareni prihodi u 2013-toj godini“ nije ostvaren za 8,53%. U 2012. godini ukupni prihodi su iznosili 129.026.310 dinara, tako da su se prihodi preduzeća povećali u 2013. godini za 8 %.
Prihod od prodaje vode i usluga, odvođenja i prečišćavanja otpadnih voda, ostvario je planirane vrednosti za približno 99%, a to u 2012. godini nije bio slučaj (94%), ali poslovni prihodi su ostvareni sa 88,31 % u odnosu na planirane vrednosti. Finansijski prihodi se sastoje od obračunatih kamata za neblagovremeno plaćanje računa (fizička i pravna lica) i prihoda od kamate na oročene depozite. Plan je premašen za 47,46%. Ostali prihodi su ostvareni sa 181,98% u odnosu na plan. Ova bilansna pozicija je premašena usled povećanja ostalih prihoda (legalizacija kanalizacije), naplaćenih troškova tužbe, kao i povećanja prihoda od naplate štete preko DDOR-a. Poslovni prihod nije dostigao planirane vrednosti zbog male realizacije prihoda od usluga.
Za potrebe pribavljanja mišljenja nezavisnog revizora za finansijske izveštaje 2013. godine angažovane su usluge preduzeća „MC Global Audit“ iz Beograda.
Potraživanja Vodokanala 60 miliona dinara
Potraživanja od prodaje vode i usluga krajem 2013. godine iznosila su 60.946.855 dinara – potraživanja od domaćinstava 39.149.732 dinara, potraživanja od privrede i ustanova 19.920.540 dinara, potraživanja za usluge 1.506.497 dinara i utužena potraživanja od građana 370.084 dinara.
Potraživanja za kamatu iznose 9.450.797,18 dinara.
Kao instrumente politike naplate potraživanja, u toku 2013. godine, preduzeće se koristilo mogućnošću naplate potraživanja na rate i preko sudskog izvršitelja. Potpisani su ugovori o vansudskom poravnanju (reprogram) sa 264 potrošača, u ukupnom iznosu od 4.485.775 dinara na prosečno sedam rata. Do kraja 2013. godine poslato je 19 predloga za izvršenje, ukupan iznos utuženih potraživanja je 486.869 dinara. Na ime utuženih potraživanja naplaćeno je 52.617 dinara, pri čemu su u celosti naplaćena samo dva izvršenja. Dužnici u kategoriji privrede i ustanova preko 100.000 dinara na dan 31.12.2013. godine bili su: Ustanova Đorđe Predin Badža, Sojaprotein, PIK „Bečej“ a.d. u stečaju, Aleksandrija SZTUR, Bečejska pekara, JP Toplana, Partizan DTV, „Drvo stil“ SZR, „Penny Lane cafe bar“, „Karta sveta“, restoran, MUP Republike Srbije, Železnica Srbije, OŠ „Sever Đurkić“, Pekara „KOLE-2“, Fudbalski klub Bečej, „Fan Smilja“.
Obaveze prema dobavljačima oko 16 miliona dinara
Obaveze Vodokanala prema dobavljačima krajem 2013. godine bile su 15.729.770 dinara: DDOR Novi Sad a.d. (2.728.735 dinara), „EkoVode“ d.o.o. Bečej (1.500.731 dinara), MV Invest d.o.o. Zrenjanin (3.400.000 dinara), EPS Snabdevanje d.o.o. Beograd (1.504.347 dinara), Fabo Robert automehaničar Bečej (906.300 dinara). Ostale obaveze iz redovnog poslovanja su bila 5.689.655 dinara (dugovi prema 77 dobavljača).
Javne nabavke za 32 miliona
Vodokanal je sproveo 23 javne nabavke tokom 2013. godine.
Ukupna vrednost ugovorenih nabavki (vrednost zaključenih ugovora) bila je 32.095.423 dinara: dobra 11.472.430 dinara, usluge 14.306.554 dinara, radovi 8.316.438 dinara.
Što se javnih nabavki tiče, u izveštaju o radu Vodokanala navodi se da je nabavka goriva sprovedena dva puta, jer je izabrani ponuđač KTC d.o.o. SU RC Bečej zatvorio benzinsku stanicu, ali je i pre zatvaranja, imao problema sa nabavkom ugovorenih dobara. Kod nabavke „opremanje bunara B-0-1 i baterije bunara BS-4/1 I BS-4/2“, sklopljen je ugovor za opremanje bunara jer je samo bunar B-0-1 izgrađen, te je zbog toga došlo do odstupanja između procenjene vrednosti i ugovorene vrednosti. „Svi postupci su sprovedeni regularno i nije bilo uloženih zahteva za zaštitu prava Ponuđača. Izveštaj je dostavljen Upravi za javne nabavke u zakonski propisanom roku“, piše u izveštaju Vodokanala.
Programi za računare za 1,2 miliona
Prošle godine bilo je i ulaganja u Vodokanalu. U izveštaju o radu piše da su nematerijalna ulaganja iznosila 1.264.140 dinara: programi za računare (Microsoft Office, AutoCad).
U objekte je uloženo 2.516.822 dinara: sanacija fasade na Fabrici vode.
U opremu je uloženo 1.531.211 dinara: agregat pumpe (471.388 dinara), kompjuteri i kancelarijski nameštaj (328.224 dinara), podbušivač, aparat za čeono zavarivanje, sistem za hlorisanje (731.599 dinara).
U vozni park firme uloženo je 3.540.261 dinara: „Punto“, „Passat“, „Peugeot“ (814.000 dinara), „Pinzgauer“, „Tam“, mali bager (2.726.261 dinara).
U takozvane investicije u toku uloženo je 9.388.780 dinara: prečistač otpadnih voda, izgradnja garaže i magacina, adaptacija zgrade (5.092.423 dinara), fabrika vode, održavanje trafo-stanica (129.975 dinara), vodovod, ul. Gradištanski put, Kamp naselje, Kanalska ulica, rekonstrukcija vodovodne mreže na trgu Čilag (351.380 dinara), kanalizacija, ul. Uroša Predića, ul. Spasoje Stejića, ul. Potiska, industrijska zona, ul. Novosadska (199.655 dinara), bunari, bušenje i nabavka pumpe za bunar B 0I-1 (3.517.276 dinara), Botra, izrada urbanističkih uslova za izgradnju vodovoda (16.521 dinara), Bačko Petrovo Selo, izrada urbanističkih uslova i lista nepokretnosti za izgradnju vodovoda za plažu, izrada kopije plana sa više vrste vodova za parcele u centru (65.243 dinara), Bačko Gradište, izvod iz lista nepokretnosti i kopija plana sa instalacijama za magistralni vodovod (16.304 dinara).
Prioriteti: novi bunari i prečišćavanje otpadnih voda
U zaključnim razmatranjima u izveštaju o radu Vodokanala za 2013. godinu se navodi da sa stanovišta sistema vodosnabdevanja nepostojanje dovoljnog bunarskog kapaciteta ima direktan uticaj na smanjenje prihoda od prodaje vode, jer se određene količine vode ne isporučuju potrošačima u letnjem periodu, u špicevima potrošnje. Izgradnja i povećanje bunarskih kapaciteta je neophodna i zbog novih većih potrošača u industrijskoj zoni. Ovaj problem bi se mogao rešiti izgradnjom baterije bunara BS-4/1 i BS-4/2 na vodozahvatu u Bečeju. Za ovu investiciju su obezbeđeni potrebni projekti, dozvole, ali nema dovoljno novca.
Nedovoljan stepen prečišćavanja otpadnih voda je jedan od problema, koji se ne može rešiti bez ulaganja veće količine novca. Poteškoće u funkcionisanju biološkog prečišćavanja čini neravnomeran kvalitet dotoka otpadnih voda. Naime, za vreme padavina otpadna voda se razblažuje, čime se razblažuje i koncentracija bioloških organizama, koji vrše prečišćavanje. Drugi problem čine pojedini industrijski korisnici, koji prilikom pražnjenja sopstvenih taložnika naglo povećaju koncentraciju nekih sastojaka u otpadnim vodama i tako smanjuju efekat prečišćavanja u biološkim bazenima. Potrebno je zameniti zastarelu opremu i izgraditi dodatne objekte, kako bi se stepen prečišćavanja povećao na zadovoljavajući nivo.
Vodosnabdevanje naseljenih mesta karakterišu dislocirani bunarski vodozahvati, gde se osim hlorisanja ne obavlja nikakav tretman vode. Ova činjenica doprinosi tome da je voda u naseljima tehnička, a to znači da fizičko-hemijski ne odgovara propisima iz Pravilnika za pijaću vodu.
Mikrobiološka ispravnost vode je najčešće obezbeđena, tako da ova voda ne predstavlja opasnost za zdravlje korisnika u naseljima. Poseban problem je u vodosnabdevanju naselja Bačko Petrovo Selo, gde se voda zahvata iz dubljih slojeva i lošijeg je kvaliteta. Ova takozvana žuta voda se ne sme ni hlorisati. Bunari su na samom kraju eksploatacionog perioda i smanjuje im se kapacitet tokom godina. Ovaj nasleđen problem se može rešiti jedino opremanjem i povezivanjem dva izbušena bunara u distribucioni sistem vodosnabdevanja, kao i zamenom većeg dela vodovodne mreže u naselju, jer je postojeća nedovoljnog prečnika, piše u izveštaju o radu Vodokanala za 2013. godinu, koji je krajem maja 2014. godine potpisao i uputio lokalnoj samoupravi tadašnji vršilac dužnosti direktora javnog preduzeća, a sadašnji direktor Zoran Grbić.
B.M.
„Politika i vodosnabdevanje – žedna revizija“
Objavljivanje dodatka omogućio je Pokrajinski sekretarijat za kulturu i javno informisanje