trg_fontane
Javno preduzeće Vodokanal je u 2013. godini, kao i ranijih godina – kao, uostalom i ostala javna preduzeća u Bečeju – poslovalo s gubitkom, kazuju podaci u izveštaju o radu i poslovanju u 2013. godini, koji je u novembru 2014. godine usvojila Skupština opštine Bečej.
Sadašnji direktor Vodokanala je Zoran Grbić.
Organi upravljanja Vodokanala su do jula 2013. godine bili nadzorni odbor (Eržebet Karačonji, Slobodan Backović i Svetozar Bajšanski) i upravni odbor (Svetomir Ivanović, Slavica Matijašević, Slavko Mrđanov, Rade Šibalić, Ferenc Feher, Ivan Vojnović i Agneš Kuti-Hanak). Od jula 2013. godine, u skladu sa Zakonom o javnim preduzećima, organ upravljanja Vodokanala osim direktora je tročlani nadzorni odbor koji je do kraja 2013. godine radio u sastavu Ilija Stojanović, Marija Brković i Dejan Egić.
Glavni izvor finansiranja poslovanja Vodokanala su sopstvena sredstva prikupljena naplatom vode, od usluga odvođenja i prečišćavanja otpadnih voda, kao i od usluga trećim licima. Održavanje javnih bunara i atmosferske kanalizacije predviđeno je da se finansira iz budžeta opštine. Odobrena sredstva za održavanje atmosferske kanalizacije budžetom opštine za 2013. godinu su bila 5 miliona dinara, a za javne bunare 1,35 miliona dinara. Alarmantno je da se realizacija budžetskih sredstava odnosi na odobrenje 198.120 dinara, dana 31.12.2013. godine za održavanje atmosferske kanalizacije. Navedenim sredstvima delom su izmireni računi dobavljača koji u ukupnom zbiru iznose 606.931 dinara bez PDV-a.
Što se poslovanja Vodokanala tiče, u izveštaju o radu piše da je u skladu sa programom rada i poslovanja cilj Vodokanala bio održavanje sistema vodosnabdevanja i odvođenja i prečišćavanja otpadnih voda u funkcionalnom stanju, uz obezbeđenje kontinuiteta u radu.
Ipak, vodosnabdevanje Bečeja je u 2013. godini obeležilo variranje pritiska u mreži, pogotovo u periodu visokih letnjih temperatura. Uprkos aktivnostima preduzetim u cilju optimizacije režima rada postojao je konstantan deficit vode za piće, kao direktna posledica nedovoljnog broja aktivnih bunara. Proizvedena količina vode na izvorištu iznosila je 2.783.528 m3 u 2013. godini, odnosno prosečno 88,30 litara vode u sekundi.
Povećane količine amonijaka, gvožđa i mangana „ne predstavlja veću opasnost po zdravlje ljudi“
Na osnovu rezultata mikrobioloških i fizičko-hemijskih analiza, kvalitet vode u distributivnoj mreži odgovarao je zahtevima Pravilnika o higijenskoj ispravnosti vode za piće i Zakona o zdravstvenoj ispravnosti životnih namirnica i predmeta opšte upotrebe. Prerađena sirova voda odgovarala je zahtevima kvaliteta vode za piće, piše u izveštaju. U gradu Bečeju je fizičko-hemijska ispravnost bila
99,4 %, a mikrobiološka ispravnost 96,1 %, a za naseljena mesta Bačko Petrovo Selo, Bačko Gradište, Radičević, Mileševo i Poljanice navedeno je da je fizičko-hemijska ispravnost bila 0,0 % (u naseljenim mestima voda se direktno distribuira korisnicima sa bunara bez prethodne prerade, već se samo obavlja dezinfekcija vode, to jest hlorisanje). Što se mikrobiološke ispravnosti tiče, ona je u Bačkom Petrovom Selu iznosila 56,8 %, u Bačkom Gradištu 95,8 %, u Radičeviću 95,8 %, u Mileševu 91,7 %, a u Poljanicama 79,2 %.
„Najveći problem sa stanovišta analize uzoraka vode je povećana količina amonijaka, gvožđa, mangana, kao i boja i mutnoća vode. Međutim, u pogledu problematike vodosnabdevanja, dati problem karakterističan je za celu Vojvodinu, ali ne predstavlja veću opasnost po zdravlje ljudi“, piše u izveštaju o radu Javnog preduzeća Vodokanal za 2013. godinu. Doduše, u izveštaju nije definisano šta znači to da povećane količine amonijaka, gvožđa i mangana ne predstavljaju „veću opasnost po zdravlje ljudi“.
Što se odvođenja i prečišćavanja otpadnih voda tiče, u izveštaju se navodi da je sistem funkcionisao bez većih zastoja. „Uređaj za prečišćavanje otpadnih voda radio je kontinualno, a efekat prečišćavanja nije bio zadovoljavajući. Izgrađeni kapaciteti uređaja, u 2013. godini, nisu bili iskorišćeni u hidrauličkom, ni u biološkom pogledu, dok funkcionisanje linije mulja je zapravo onemogućeno zbog zastarele opreme“.
Opština nije obezbedila dovoljno novca
U delu izveštaja o urađenim radovima na održavanju atmosferske kanalizacije navodi se da su izvedeni radovi na održavanju atmosferskih kanala i šahtova zacevljenih delova atmosferskih voda, čišćenja i odvoženja viška zemlje i zacevljenja kritičnih delova atmosferskih kanala na sedam deonica na teritoriji opštine i da je, uprkos tome što je Vodokanal ispostavio fakture za te radove osnivaču, opštini Bečej, dobijen novac je bio dovoljan samo za plaćanje 33 odsto obaveza.
Umesto tri bunara izbušen jedan
U vezi sa ostvarenjem plana proizvodnje vode, u izveštaju piše da je 2013. godine u Bečeju proizvedeno 2.783.528 m3 vode, to jest plan proizvodnje je ostvaren za 96%. Broj aktivnih bunara povećan je sa 14 na 15, ali nije ostvaren planirani kapacitet proizvodnje vode za piće od 110 litara u sekundi.
U tabeli o realizaciji plana proizvodnje u 2013. godini u Bečeju navodi se da je broj aktivnih bunara bio 14, a planirano je bušenje tri nova bunara. Izbušen je samo jedan, ima 15 bunara.
Planirana je, zatim, revitalizacija 4 bunara, a urađena je revitalizacija samo jednog.
Kapacitet vode za piće je bilo planiran na nivou 110 litara u sekundi nakon bušenja tri nova bunara, međutim, kapacitet krajem godine bio je 88 litara u sekundi (izbušen jedan bunar).
Planirano je da se proizvede 2.920.000 m3 vode (8.000 m2 dnevno), ali je proizvedeno 2.783.528 m3 (7.626 m3 dnevno).
Predviđeno je da je prosečna potreba vode za piće u letnjem periodu 120 litara u sekundi, a navodi se da je i ostvarena tolika količina. Takođe, u izveštaju piše da je planirano da će potrošnja vode za piće u letnjem periodu biti 140-150 litara u sekundi, i taj plan je ostvaren u toj količini. Planirani broj priključaka na vodovod bio je 9.445, a ostvareni 9.378. Plan je bio 40 kilometara nedostajuće kanalizacione mreže (valjda izgradnja), a ostvarenje je 47,50 kilometara. Planirani broj priključaka na kanalizacionu mrežu bio je 4.166, a ostvarenje je 4.278, dok je planirani kapacitet uređaja za prećišćavanje voda bio 7.500 m3 dnevno, a toliko je i ostvarenje, inače kapacitet korišćenja uređaja za prečišćavanje otpadnih voda je 40 %.
Što se tiče realizacije plana proizvodnje u Bačkom Petrovom Selu, navodi se da je realizacija plana 90 %. Planirano je da 2013. godine broj aktivnih bunara bude 8 (povezivanjem dva nova bunara), a ostvareno je 7 aktivnih bunara. Trebalo je revitalizovati dva bunara, a nije revitalizovan nijedan. Planirani kapacitet bunara bio je 35 litara u sekundi, a ostvareno je 20 litara u sekundi. Planirano je da se proizvede 400.000 m3 vode, a proizvedeno je 360.792 m3.
Plan proizvodnje u Bačkom Gradištu je ostvaren 91 %. Planirano je da 2013. godine u tom naselju bude 3 bunara bele vode, a do kraja godine bilo je dva bunara bele vode i jedan žuti bunar. Trebalo je revitalizovati jedan bunar, međutim, taj posao nije urađen. Plan je bio da bunari proizvedu 20 litara vode u sekundi, umesto toga je proizvedeno 13 litara u sekundi, umesto planiranih 304.000 m3 vode proizvedeno je 276.426 m3.
U Radičeviću je plan proizvodnje realizovan 84 %. Planirano je bilo da broj aktivnih bunara bude dva, koliko je i ostvareno. Planirani kapacitet bunara bio je 16 litara u sekundi, a ostvareno je 14 litara. Prosečna proizvodnja vode trebala je biti 73.500 m3, a realizovano je 61.593 m3.
U Poljanicama realizacija plana proizvodnje dostigla je svega
79 %. Planirano je ostvareno: broj aktivnih bunara je tri, koji u sekundi daju 8 litara vode, kako je i planirano. Prosečna proizvodnja vode trebala je biti 22.000 m3, a ostvareno je 17.353 m2.
Vodokanal je najbolje poslovao u Mileševu i Drljanu, naime, realizacija plana proizvodnje je 102 %: planirano je da broj aktivnih bunara bele vode bude tri, koliko i jeste, a da kapacitet bunara bude 16 litara u sekundi, koliko i jeste. Prosečna proizvodnja vode trebala je biti 65.000 m3, a bila 66.273 m3.
Urađen 41 priključak na javni vodovod
Očitavanje vodomera radnici Vodokanala obavljaju periodično – broj čitača je 8 i još 4-5 osoba po potrebi –, naime, zimi se vodomeri ne očitavaju zbog nepovoljnih vremenskih uslova, već se potrošači akontaciono zadužuju po proseku iz prethodnog perioda očitavanja vodomera. Očitavanje počinje krajem marta meseca i traje do novembra.
U 2013. godini zamenjeno je 1.087 vodomera, 301 manje nego 2012. godine.
U 2013. godini je urađen 41 priključak na javni vodovod, 112 priključaka na javnu kanalizaciju (72 legalizovana) i 7 novih priključaka na atmosfersku kanalizaciju.
U izveštajnom periodu planirana ukupna fakturisana voda je ostvarena sa 90 %, a odvođenje i prečišćavanje otpadnih voda sa 102 %. Ostvarena struktura potrošnje vode po kategorijama korisnika pokazuje da je udeo privrede u ukupnoj isporučenoj i fakturisanoj količini vode mala. Jedna od značajnosti u fakturisanju vode je blok tarifa. Ova tarifa predstavlja potrošnju preko 25 m3 i obračunava se po dvostrukoj i trostrukoj ceni jednog kubika vode. U periodu jul-decembar na ime blok tarife fakturisano je 23.761 m3 vode.
U odnosu na realizaciju fakturisanih količina vode u 2012. godini, u 2013 godini ostvareno je povećanje fakturisanih količina za 2% u naseljenim mestima u odnosu na plan. U odnosu na 2012. godinu, fakturisane su veće količine u Bačkom Petrovom Selu i Bačkom Gradištu, dok su u ostalim reonima opštine Bečej, te količine manje u 2013. godini.
Procenat naplate u opštini je 67,37 odsto
Procenat naplate fakturisanih količina kod domaćinstava se povećao u odnosu na 2012. godinu, ali je naplata istavljenih računa privredi i zgradama smanjena. Ukupan procenat naplate u 2013. godini je 67,37 %. I pored redovnog slanja opomena za domaćinstva i privredu, kao i ažurnog rešavanja primljenih reklamacija, procenat naplate svake godine opada zbog nezaposlenosti i pada kupovne moći stanovništva, piše u izveštaju o radu Vodokanala.
U toku 2013. godine je za grad Bečej fakturisano 147,25 miliona dinara, a naplaćeno je 108,67 miliona. Procenat naplate od domaćinstava je 77,90 %, od privrede 71,59 %, a od zgrada 65,73 %. Objedinjeno gledano, procenat naplate u Bečeju je 73,79 %.
U naseljenim mestima opštine fakturisano je 33,8 miliona dinara, a naplaćeno je 13,3 miliona dinara, svega 39,42 % odsto. Najmanja naplata je u Bačkom Petrovom Selu, 31,42 %, a najveća u Poljanicama, 60,54 %.
Vodokanal ima najviše cene za privredu, a najniže za domaćinstva
Što se tiče cena, u izveštaju o radu Vodokanala se navodi da cene komunalnih usluga u najvećem broju slučajeva ne pokrivaju osnovne troškove poslovanja, a iznosi amortizacije, koji su najčešće jedini raspoloživi izvor za finansiranje razvoja sistema, u velikom broju slučajeva se koriste nenamenski, ili su minimalni u odnosu na potrebe. „Kao posledicu takvog odnosa danas imamo situaciju da se u velikom broju preduzeća za obavljanje komunalnih delatnosti produkuju ogromni gubici – kako zbog rasipanja proizvoda (pitke vode, toplotne energije itd.), tako i zbog ilegalnih priključaka, nemogućnosti naplate za isporučenu robu i usluge i sl. Na osnovu navedenog kao i prikaza kako su se cene kretale u periodu od 2009. godine do 2013. godine, JP Vodokanal će u 2014. godini, u okviru projekta ’Benčmarking’, uz pomoć Metodologije za određivanje cene komunalnih usluga (Izdavač: Stalna konferencija opština gradova, 2013) pristupiti izradi cene koštanja jednog kubika vode kako bi se smanjila diskrepanca između sadašnjeg i ekonomski realnog nivoa cena“, piše u izveštaju o radu Vodokanala.
U 2011. godini preduzeće je dobilo saglasnost za povećanje samo cena koje se odnose na kategoriju domaćinstva, dok tokom 2012. godine nije bilo povećanja ni cene vode, ni cene odvođenja i prečišćavanja otpadnih voda, ni za jednu kategoriju potrošača. „U 2013. godini povećanje cena od deset procenata usvojeno je odlukom Upravnog odbora, broj 390/a, dana 05.04.2013. godine a nakon čega je Predsednik Opštine dao saglasnost Rešenjem broj II-023-71/2013, dana 30.04.2013 godine. Takođe, vršena je korekcija cena za usluge prema trećim licima na ime popravki vodovodne instalacije, zemljanih radova za izvođenje novih priključaka i izgradnju vodovoda i kanalizacije, iskopavanja i nivelacije terena bagerom… Cene u 2013. godini smanjene su u odnosu na iste koje su se primenjivale u 2012. godini. Korekciju cena Upravni odbor je usvojio 25.03.2013. godine, donošenjem odluke broj 345, a nakon čega je Predsednik Opštine dao saglasnost Rešenjem broj II-023-71/2013, dana 30.04.2013 godine“, navodi se u izveštaju o radu.
U pogledu visine cena, a u poređenju sa vodovodima koji imaju isti sistem funkcionisanja, Vodokonal ima najviše cene za kategoriju „privreda, odnosno najniže za kategoriju „domaćinstva“ , te je u bliskoj budućnosti potrebno težiti smanjivanju razlike između datih cena, saglasno Zakonu o komunalnim uslugama, piše u izveštaju o radu.
Proširenje delatnosti
Vodokanal ima definisano tržište, za osnovnu delatnost, koje obuhvata Bečej, naselja Bečej, Bačko Petrovo Selo, Bačko Gradište, Radičević, Poljanice, Mileševo i Drljan. Uslužna delatnost, saglasno zahtevima fizičkih i pravnih lica, obavlja se na teritoriji opštine Bečej. Poslovna strategija sa ciljevima u programu poslovanja za 2013. godinu predviđa proširenje delatnosti Vodokanala u smislu izvođenja radova na izgradnji nove i rekonstrukciji postojeće vodovodne i kanalizacione mreže i usluga prema trećim licima. U 2013. godini izgrađeno 1,12 km nove vodovodne mreže, i rađene su, pored uobičajenih usluga kao što su zamena i kontrola vodomera, radovi na priključku na vodovodnu i kanalizacionu mrežu, i usluge
izmeštanja fekalne kanalizacije sa priključkom na salonitnu cev, uz raskopavanje rova u dvorištu i polaganje cevi sa nivelacijom i zatrpavanjem, sučeono varenje polietilenskih cevi, rad rovokopača i JCB skipa itd.
Promotivne aktivnosti
Jedan od ciljeva poslovne strategije, predviđenih planom i programom poslovanja je razvijanje svesti o značaju racionalnog odnosa prema vodi i zaštiti prirodnih resursa permanentnim aktivnostima putem direktnog kontakta sa potrošačima, u lokalnim medijima, putem promotivnih letaka, kao i pravovremeno obaveštavanje javnosti o tekućim aktivnostima putem konferencija za medije, internet stranice preduzeća itd.
U okviru plana promotivnih aktivnosti tokom 2013. godine koristile su se usluge četiri medijske kuće (dve novinske, jedna televizijska i jedna radio stanica). Takođe, javnost se obaveštavala o aktivnostima vodosnadbevanja putem sajta preduzeća, a pre svega o eventualnim isključenjima u distribuciji vode. Takođe, putem sajta, potrošači su mogli da šalju svoje reklamacije.
Promocija se obavljala i odobravanjem donacija, pre svega nevladinim organizacijama i sportskim udruženjima na teritoriji opštine Bečej, kao i štampom 8.000 komada flajera sa cenom i vrstom usluge koju je preduzeće vršilo kao uslužnu delatnost, piše u izveštaju Vodokanala.
Prosečna bruto zarada u preduzeću 55.000 dinara
U izveštaju o radu Vodokanala se navodi da je 2013. godine na ime bruto zarada (BTO1) isplaćeno 50,46 miliona, „što je u okviru planiranog iznosa Programom poslovanja od 51,3 miliona dinara. Sa stanovišta politike zarada, povećanje ukupnog broja radnika od približno 26 % , uticalo je na povećanje mase zarada za 20 %, odnosno za 8,58 miliona dinara“.
Prosečna bruto zarada za decembar 2013. godine iznosila je 55.113 dinara, što je, piše u izveštaju, manje od republičkog proseka za decembar koji je iznosio 70.071 dinara.
Prihodi 140 miliona, troškovi 154 miliona
Programom poslovanja Vodokanala za 2013. godinu predviđen je pozitivan finansijski rezultat od 1.413.000 dinara. Krajem godine finansijski rezultat ipak nije bio pozitivan. Preduzeće je „usled uticaja ekonomskog stanja u državi, interne politike poslovanja i socijalnih faktora, ostvarilo negativan finansijski rezultat, gubitak od 14,1 milion dinara.
Planirano je, naime, da tokom 2013. godine ukupni troškovi preduzeća budu 152,77 miliona dinara, a prihodi 154,8 miliona. U stvarnosti su, međutim, troškovi bili 154,18 miliona, a prihodi 140,07 miliona dinara.
Troškovi materijala bili su 7.301.565 dinara, to jest 132,75 % u odnosu na plan, za režijski materijal je potrošeno 796.277 dinara (79,62 %), za gorivo i energiju 18.540.388 dinara (99,14 %), za bruto zarade 50.468.521 dinara (98,33 %), za poreze i doprinose na zarade 9.033.108 dinara (98,32 %), za naknade po ugovorima 1.158.410 dinara (128,71 %), za naknade članovima upravnog i nadzornog odbora 1.470.327 dinara (94,03 %), za ostale lične rashode i naknade 6.347.149 dinara (100,74 %), za transportne usluge 784.378 dinara (130,72 %), za usluge održavanja 7.681.952 dinara (76,81 %), za propagandu i reklame 70.750 (50,35 %), za ostale usluge 709.547 dinara (77,54 %), za komunalne usluge 2.031.901 dinara (406,38 %), za amortizaciju, rezerv. za otprem. 23.383.926 dinara (85,49 %), za neproizvodne usluge 2.624878 dinara (58,59 %), za analizu vode 2.169.107 dinara (86,76 %), za reprezentaciju 1.198.434 dinara (85,90 %), za premije osiguranja 4.438.223 dinara (98,62 %), za platni promet 360.872 dinara (120,29 %), za članarine 121.173 dinara (100,97 %), za naknade 3.139.926 dinara (125,59 %), za ostale nematerijalne troškove 2.137.104 dinara (164,39 %), za rashode kamata 750.304 dinara (150,06 %), a za ostale rashode 7.466.566 dinara (622,21 %). Ukupni troškovi, dakle, 2013. godine bili su 154.184.786 dinara (100,92 %). U 2012. godini troškovi su bili 131.105.255 dinara.
Rashodi po namenama na kojima su premašeni planirani iznosi za 2013. godinu su ostali rashodi (522 %), komunalne usluge (306 %), ostali nematerijalni troškovi (64 %), rashodi kamata (50 %) i troškovi materijala za izradu (33 %).
U izveštaju o radu Vodokanala, veći troškovi od planiranih objašnjeni su: „Ostali rashodi povećani su na osnovu isknjiženja potraživanja od kupaca na ispravku vrednosti potraživanja od kupaca, a komunalne usluge obuhvataju pre svega usluge iznošenja smeća i usluge d.o.o. ’Eko-vode’. Povećanje troškova je nastalo usled povećanja obaveza prema ’Eko-vodama’. Ostali nematerijalni troškovi su povećani, pre svega, usled izrade novog logotipa. Troškovi na ime zatezne kamate povećani su zbog povećanja otpisa kamate usled reklamacija. Takođe, velike su kamate za finansijski lizing usled početka otplate na ime vozila ’OPEL Insignia’. Troškovi materijala povećani su usled povećanja potrošnje materijala za vodovod i kanalizaciju, i to 50% više u odnosu na 2012. godinu, odnosno za 1.399.418,33 dinara, kao i potrošnje alata i sitnog inventara, za 470.682,72 dinara u odnosu 2012. godinu. Ostali lični rashodi premašeni su u delu isplate jubilarnih nagrada i otpremnine na ime tehnološki višak“.
Što se tiče prihoda Vodokanala, u izveštaju o radu za 2013. godinu se navodi da je ukupan prihod ostvaren sa 91,47 % u odnosu na plan, odnosno finansijski plan u delu „ukupno ostvareni prihodi u 2013-toj godini“ nije ostvaren za 8,53%. U 2012. godini ukupni prihodi su iznosili 129.026.310 dinara, tako da su se prihodi preduzeća povećali u 2013. godini za 8 %.
Prihod od prodaje vode i usluga, odvođenja i prečišćavanja otpadnih voda, ostvario je planirane vrednosti za približno 99%, a to u 2012. godini nije bio slučaj (94%), ali poslovni prihodi su ostvareni sa 88,31 % u odnosu na planirane vrednosti. Finansijski prihodi se sastoje od obračunatih kamata za neblagovremeno plaćanje računa (fizička i pravna lica) i prihoda od kamate na oročene depozite. Plan je premašen za 47,46%. Ostali prihodi su ostvareni sa 181,98% u odnosu na plan. Ova bilansna pozicija je premašena usled povećanja ostalih prihoda (legalizacija kanalizacije), naplaćenih troškova tužbe, kao i povećanja prihoda od naplate štete preko DDOR-a. Poslovni prihod nije dostigao planirane vrednosti zbog male realizacije prihoda od usluga.
Za potrebe pribavljanja mišljenja nezavisnog revizora za finansijske izveštaje 2013. godine angažovane su usluge preduzeća „MC Global Audit“ iz Beograda.
Potraživanja Vodokanala 60 miliona dinara
Potraživanja od prodaje vode i usluga krajem 2013. godine iznosila su 60.946.855 dinara – potraživanja od domaćinstava 39.149.732 dinara, potraživanja od privrede i ustanova 19.920.540 dinara, potraživanja za usluge 1.506.497 dinara i utužena potraživanja od građana 370.084 dinara.
Potraživanja za kamatu iznose 9.450.797,18 dinara.
Kao instrumente politike naplate potraživanja, u toku 2013. godine, preduzeće se koristilo mogućnošću naplate potraživanja na rate i preko sudskog izvršitelja. Potpisani su ugovori o vansudskom poravnanju (reprogram) sa 264 potrošača, u ukupnom iznosu od 4.485.775 dinara na prosečno sedam rata. Do kraja 2013. godine poslato je 19 predloga za izvršenje, ukupan iznos utuženih potraživanja je 486.869 dinara. Na ime utuženih potraživanja naplaćeno je 52.617 dinara, pri čemu su u celosti naplaćena samo dva izvršenja. Dužnici u kategoriji privrede i ustanova preko 100.000 dinara na dan 31.12.2013. godine bili su: Ustanova Đorđe Predin Badža, Sojaprotein, PIK „Bečej“ a.d. u stečaju, Aleksandrija SZTUR, Bečejska pekara, JP Toplana, Partizan DTV, „Drvo stil“ SZR, „Penny Lane cafe bar“, „Karta sveta“, restoran, MUP Republike Srbije, Železnica Srbije, OŠ „Sever Đurkić“, Pekara „KOLE-2“, Fudbalski klub Bečej, „Fan Smilja“.
Obaveze prema dobavljačima oko 16 miliona dinara
Obaveze Vodokanala prema dobavljačima krajem 2013. godine bile su 15.729.770 dinara: DDOR Novi Sad a.d. (2.728.735 dinara), „EkoVode“ d.o.o. Bečej (1.500.731 dinara), MV Invest d.o.o. Zrenjanin (3.400.000 dinara), EPS Snabdevanje d.o.o. Beograd (1.504.347 dinara), Fabo Robert automehaničar Bečej (906.300 dinara). Ostale obaveze iz redovnog poslovanja su bila 5.689.655 dinara (dugovi prema 77 dobavljača).
Javne nabavke za 32 miliona
Vodokanal je sproveo 23 javne nabavke tokom 2013. godine.
Ukupna vrednost ugovorenih nabavki (vrednost zaključenih ugovora) bila je 32.095.423 dinara: dobra 11.472.430 dinara, usluge 14.306.554 dinara, radovi 8.316.438 dinara.
Što se javnih nabavki tiče, u izveštaju o radu Vodokanala navodi se da je nabavka goriva sprovedena dva puta, jer je izabrani ponuđač KTC d.o.o. SU RC Bečej zatvorio benzinsku stanicu, ali je i pre zatvaranja, imao problema sa nabavkom ugovorenih dobara. Kod nabavke „opremanje bunara B-0-1 i baterije bunara BS-4/1 I BS-4/2“, sklopljen je ugovor za opremanje bunara jer je samo bunar B-0-1 izgrađen, te je zbog toga došlo do odstupanja između procenjene vrednosti i ugovorene vrednosti. „Svi postupci su sprovedeni regularno i nije bilo uloženih zahteva za zaštitu prava Ponuđača. Izveštaj je dostavljen Upravi za javne nabavke u zakonski propisanom roku“, piše u izveštaju Vodokanala.
Programi za računare za 1,2 miliona
Prošle godine bilo je i ulaganja u Vodokanalu. U izveštaju o radu piše da su nematerijalna ulaganja iznosila 1.264.140 dinara: programi za računare (Microsoft Office, AutoCad).
U objekte je uloženo 2.516.822 dinara: sanacija fasade na Fabrici vode.
U opremu je uloženo 1.531.211 dinara: agregat pumpe (471.388 dinara), kompjuteri i kancelarijski nameštaj (328.224 dinara), podbušivač, aparat za čeono zavarivanje, sistem za hlorisanje (731.599 dinara).
U vozni park firme uloženo je 3.540.261 dinara: „Punto“, „Passat“, „Peugeot“ (814.000 dinara), „Pinzgauer“, „Tam“, mali bager (2.726.261 dinara).
U takozvane investicije u toku uloženo je 9.388.780 dinara: prečistač otpadnih voda, izgradnja garaže i magacina, adaptacija zgrade (5.092.423 dinara), fabrika vode, održavanje trafo-stanica (129.975 dinara), vodovod, ul. Gradištanski put, Kamp naselje, Kanalska ulica, rekonstrukcija vodovodne mreže na trgu Čilag (351.380 dinara), kanalizacija, ul. Uroša Predića, ul. Spasoje Stejića, ul. Potiska, industrijska zona, ul. Novosadska (199.655 dinara), bunari, bušenje i nabavka pumpe za bunar B 0I-1 (3.517.276 dinara), Botra, izrada urbanističkih uslova za izgradnju vodovoda (16.521 dinara), Bačko Petrovo Selo, izrada urbanističkih uslova i lista nepokretnosti za izgradnju vodovoda za plažu, izrada kopije plana sa više vrste vodova za parcele u centru (65.243 dinara), Bačko Gradište, izvod iz lista nepokretnosti i kopija plana sa instalacijama za magistralni vodovod (16.304 dinara).
Prioriteti: novi bunari i prečišćavanje otpadnih voda
U zaključnim razmatranjima u izveštaju o radu Vodokanala za 2013. godinu se navodi da sa stanovišta sistema vodosnabdevanja nepostojanje dovoljnog bunarskog kapaciteta ima direktan uticaj na smanjenje prihoda od prodaje vode, jer se određene količine vode ne isporučuju potrošačima u letnjem periodu, u špicevima potrošnje. Izgradnja i povećanje bunarskih kapaciteta je neophodna i zbog novih većih potrošača u industrijskoj zoni. Ovaj problem bi se mogao rešiti izgradnjom baterije bunara BS-4/1 i BS-4/2 na vodozahvatu u Bečeju. Za ovu investiciju su obezbeđeni potrebni projekti, dozvole, ali nema dovoljno novca.
Nedovoljan stepen prečišćavanja otpadnih voda je jedan od problema, koji se ne može rešiti bez ulaganja veće količine novca. Poteškoće u funkcionisanju biološkog prečišćavanja čini neravnomeran kvalitet dotoka otpadnih voda. Naime, za vreme padavina otpadna voda se razblažuje, čime se razblažuje i koncentracija bioloških organizama, koji vrše prečišćavanje. Drugi problem čine pojedini industrijski korisnici, koji prilikom pražnjenja sopstvenih taložnika naglo povećaju koncentraciju nekih sastojaka u otpadnim vodama i tako smanjuju efekat prečišćavanja u biološkim bazenima. Potrebno je zameniti zastarelu opremu i izgraditi dodatne objekte, kako bi se stepen prečišćavanja povećao na zadovoljavajući nivo.
Vodosnabdevanje naseljenih mesta karakterišu dislocirani bunarski vodozahvati, gde se osim hlorisanja ne obavlja nikakav tretman vode. Ova činjenica doprinosi tome da je voda u naseljima tehnička, a to znači da fizičko-hemijski ne odgovara propisima iz Pravilnika za pijaću vodu.
Mikrobiološka ispravnost vode je najčešće obezbeđena, tako da ova voda ne predstavlja opasnost za zdravlje korisnika u naseljima. Poseban problem je u vodosnabdevanju naselja Bačko Petrovo Selo, gde se voda zahvata iz dubljih slojeva i lošijeg je kvaliteta. Ova takozvana žuta voda se ne sme ni hlorisati. Bunari su na samom kraju eksploatacionog perioda i smanjuje im se kapacitet tokom godina. Ovaj nasleđen problem se može rešiti jedino opremanjem i povezivanjem dva izbušena bunara u distribucioni sistem vodosnabdevanja, kao i zamenom većeg dela vodovodne mreže u naselju, jer je postojeća nedovoljnog prečnika, piše u izveštaju o radu Vodokanala za 2013. godinu, koji je krajem maja 2014. godine potpisao i uputio lokalnoj samoupravi tadašnji vršilac dužnosti direktora javnog preduzeća, a sadašnji direktor Zoran Grbić.
B.M.
„Politika i vodosnabdevanje – žedna revizija“
Objavljivanje dodatka omogućio je Pokrajinski sekretarijat za kulturu i javno informisanje
