Na sednici Skupštine opštine: Opozicija predlaže likvidaciju Toplane, profesor engleskog jezika na celu muzeja, bez rešenja za školu

Na troiposatnoj sednici Skupštine opštine 8. novembra, zbog problema u radu Toplane, odbornica odbornicke grupe „Samo lokalno“ (ranije „Dosta je bilo“) Svetlana Dinic predložila je likvidaciju Toplane, ponovo je aktuelizovano pitanje zakonitosti deficita u opštinskoj kasi, pokrenuto je pitanje ukidanja naplate parkiranja u Beceju, na celo Gradskog muzeja imenovan je profesor engleskog jezika i ispostavilo se da statut muzeja nije u skladu sa zakonom.

Za tri i po sata pojedini odbornici i predstavnici vlasti uspeli su da upute oštre kritike, cak i uvrede jedni drugima, postavljena su pitanja o tome zašto psiholog i logoped u predškolskoj ustanovi ne znaju madarski jezik, uprkos tome što u predškolskoj ustanovi nije zaposlen nijedan logoped (odbornik Ištvan Tari), receno je da opoziciju ne treba da poducavaju policajci i oficiri (Ištvan Tari) itd.

Najviše polemike izmedu odbornika „Samo lokalno“ Stevana Kosanovica i predsednika opštine Dragana Tošica izazvalo je izveštaj o izvršenju lokalnog budžeta u prvih 9 meseci godine.

Naime, u tom dokumentu piše da je budžetski deficit u tom periodu bio 108.509.225 dinara, a fiskalni deficit 108.589.268 dinara, odnosno 14,92 % od tekucih prihoda ostvarenih u posmatranom periodu.

„Fiskalni deficit posledica je intenziviranih investicionih ulaganja iz prenetih neutrošenih sredstava iz prethodnog perioda“, piše u odluci o izvršenju budžeta i dodaje se da je od 1. januara do 30. septembra 2017. godine potrošeno 39.049.093 dinara prenetih sredstava dobijenih od viših nivoa vlasti u prethodnom periodu i 122.269.111 dinara prenetih sopstvenih neutrošenih sredstava iz prethodnih perioda, te da je stanje na budžetskom racunu 1. januara bilo 314.117.444 dinara, a 30. septembra 243.028.361 dinara, a „sve obaveze se izmiruju u roku, odnosno budžet opštine Becej je likvidan“.

Odbornik Stevan Kosanovic ukazao je, kako je rekao, na manjkavosti u izveštaju, rekavši da nije dovoljno transparentan i da je fiskalni deficit od oko 15 odsto u suprotnosti sa propisima, jer se za prekoracenje deficita od 10 odsto mora da se traži dozvola nadležnog ministarstva i to u maju prethodne godine za narednu budžetsku godinu. Kosanovic je postavio i pitanje o tome kako je predsednik opštine na reprezentaciju potrošio oko 3,5 miliona dinara samo za 9 meseci i na kakve komunikacije je mesecno trošio 140.000 dinara.

Predsednik opštine Dragan Tošic mu je odgovorio da je deficit nastao intenziviranjem ulaganja od dobijenog novca od pokrajine i republike, te je pitao Kosanovica kako da se uputi molba nadležnom ministarstvu za povecanje dozvoljenog budžetskog deficita u maju 2016. godine za 2017. godinu, kada se ne zna unapred da li ce i koliko ce opština da dobije novca na konkursima države, te je dodao da lokalna samouprava može da pretpostavlja deficit i da eventualno traži saglasnost od ministarstva samo za sopstvene prihode (porezi), a ne za nešto što i nisu prihodi budžeta (projekti lokalne samouprave koji se eventualno odobre na konkursima). Rekao je i da o tome da li ce budžet opštine imati deficit može da se raspravlja krajem budžetske godine, a ne u toku godine.

Što se troška za reprezentaciju tice, Tošic je naveo da to nisu troškovi njegovih ruckova, vec je rec o troškovima koji nastaju kada lokalna samouprava ugosti delegacije iz inostranstva, kada placa njihova nocenja, kada se placaju troškovi boravka sportista, posete dece iz bratskih gradova itd. O troškovima komunikacija rekao je da telefon koristi koliko je potrebno, izmedu ostalog i za dovodenje novih investicija, a kad je, recimo, u romingu, sam placa telefonski racun. „Ovde se radi, nemamo vremena za vaše spletke i za price za malu decu“, rekao je Tošic Kosanovicu, koji mu je odgovorio da je visina deficita u izveštaju o devetomesecnom trošenju novca iz budžeta nezakonit, te da je možda nelogicno godinu dana unapred pretpostaviti visinu deficita, ali tako kaže zakon, koji svi treba da poštuju, a optužbe Tošica o plasiranju neistinitih informacija je odbacio recima da podatke „izvlaci“ iz izveštaja o trošenju budžetskog novca.
Predsednik Skupštine opštine Nenad Tomaševic napomenuo je da su opozicioni odbornici trebalo da reaguju prilikom donošenja budžeta ili njegovog rebalansa za pojedine predvidene troškove, a ne prilikom usvajanja izveštaja o trošenju novca, jer to je samo presek stanja.

U izveštaju o izvršenju odluke o budžetu opštine Becej od 1. januara do 30. septembra 2017. godine navodi se da su ukupni rashodi i izdaci budžeta za period od 1. januara do 30. septembra bili 857.336.669 dinara. Razlika ukupnih prihoda i primanja, prenetih sredstava i ukupnih rashoda i izdataka iznosi 243.028.361 dinara.

Na sednici becejskog parlamenta bilo je reci i o zakazanoj prodaji nepokretnih stvari OŠ „Šamu Mihalj“, a to je posledica sudskog spora koji je škola izgubila. Predsednik opštine je rekao da opština nece da dozvoli da deca i zaposleni u školi ostaju bez sredstava za nastavu, a clanica Opštinskog veca zadužena za propise, ali i za oblast obrazovanja Svetlana Vuletic objasnila je da misli da je 2008. ili 2009. godine jedna nastavnica dobila otkaz, a u sudskim procesima je utvrdeno da je taj otkaz bio nezakonit. Vuletic je kazala da je škola 7. novembra obavestila opštinu da je zakazana javna prodaja pokretnih stvari, te da je ona odmah istražila kako se školi može pomoci. „Po starom Zakonu o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja mi nismo imali pravni osnov da platimo naknadu štete, pošto se radi o isplati naknada licnih dohodaka i doprinosa koji prate taj dohodak, a po clanu 159 zakona jedinica lokalne samouprave isplacuje naknade koje se ticu putovanja ucenika, zaposlenih, solidarnu pomoc i tekuce troškove koje škola ima, investiciono održavanje i jubilarne nagrade. Isplate koje se ticu zarade zaposlenih, idu na teret ministarstva. I novi zakon koji je stupio na snagu pre mesec dana, reguliše nacin isplate dugova po sudskim sporovima, gde kaže da se iz budžeta Republike Srbije placaju troškovi izgubljenih sporova vezano za naknade zarade i za pratece doprinose, tako da mi nemamo pravni osnov da isplatimo taj dug škole, a mi bismo to, naravno, ucinili, ne bismo ni docekali ovu situaciju da smo mogli to na neki nacin da isplatimo“, rekla je Vuletic i dodala da je opština Srbobran, recimo, koja je imala slicnu situaciju i platila, po nalazu Državne revizorske institucije prekršila zakon, a predvidena kazna za taj prekršaj je 2 miliona dinara za odgovorno lice u lokalnoj samoupravi.
U sredu su, inace, prema recima Vuletic, predstavnici opštine trebalo da imaju sastanak sa nadležnima škole da vide kako opština može da pomogne obrazovnoj ustanovi i da pokušaju da stupe u vezu sa organima koji bi možda mogli da pruže pomoc školi.

Uslov za direktora muzeja staž u struci – bilo kojoj

Profesor engleskog jezika Akoš Tojzan imenovan je za novog direktora Gradskog muzeja. Upravni odbor muzeja je 22. septembra doneo odluku kojom je predložio lokalnoj samoupravi da funkciju direktora u narednom cetvorogodišnjem mandatu obavlja imenovani umesto dosadašnjeg direktora, kustosa etnologa Dušana Ivetica, kome je istekao cetvorogodišnji mandat, a koji se, osim diplomiranog filologa angliste Tojzana, takode prijavio na konkurs za izbor direktora muzeja. Komisija za kadrovska, administrativna pitanja i radne odnose lokalne samouprave predložila je Skupštini opštine da prihvati predlog Upravnog odbora. U obrazloženju se navodi da prema odredbama clana 36 stav 1 Zakona o kulturi propisano je da kandidati za direktore ustanova moraju imati visoko obrazovanje i najmanje pet godina radnog iskustva u struci, a da se ostali uslovi za izbor kandidata za direktora ustanove utvrduju statutom ustanove. Stavom 2 istog clana propisano je da je kandidat za direktora dužan da predloži program rada i razvoja ustanove, kao sastavni deo konkursne dokumentacije. Navodi se i da „Skupština opštine Becej je uvidom u konkursnu dokumentaciju utvrdila da predloženi kandidat, Akoš Tojzan iz Beceja ispunjava sve uslove propisane Zakonom o kulturi i konkursom za izbor i imenovanje direktora koji je raspisan 07.08.2017. godine“.

U biografiji Akoša Tojzana navodi se da je završio Fakultet za pravne i poslovne studije u Novom Sadu, te da je stekao zvanje diplomiranog filologa angliste, a dosad je bio profesor engleskog jezika u školama „Šamu Mihalj“ i „Petefi Šandor“ u Beceju.

Odbornica Svetlana Dinic je istakla da kandidat za direktora ustanove treba da ima visoko obrazovanje i najmanje 5 godina radnog iskustva u struci, a da se ostali uslovi za izbor direktora utvrduju statutom muzeja u kom stoji da za direktora može biti imenovano lice koje pored opštih uslova predvidenih zakonom ispunjava i sledece uslove: da ima visoku strucnu spremu u oblastima istorija umetnosti, arheologija, istorija, etnologija, književnost itd, te je konstatovala da kandidat za direktora muzeja ne ispunjava te uslove.

Odbornici su odgovorili pravnik iz opštine i predsednik Skupštine opštine rekavši da kandidat ispunjava uslove jer Zakon o kulturi traži iskustvo u struci (u struci kandidata, ne u vezi sa muzejskom delatnošcu), a Tomaševic je rekao i da statut muzeja nije uskladen sa zakonom, „donet je novi Zakon o kulturi i mi smo se držali Zakona o kulturi kao višeg pravnog akta, koji ima pravni primat nad statutom“.

Raspodela dobiti

Na sednici becejskog parlamenta odbornici vlasti su usvojili i izveštaj o radu JP Komunalac za 2016. godinu, u kom se navodi da su ukupni prihodi preduzeca bili 92,1 milion dinara, a rashodi 91,8 miliona, te je dobit 240.281 dinar, potom su odbornici dali saglasnost na odluku Nadzornog odbora Komunalca o raspodeli dobiti u 2016. godini: 240.281 dinar se rasporeduje na pokrice gubitka iz 2009. godine koji je iznosio 5,2 miliona dinara, a nakon pokrica dela tog gubitka ostaje još „nepokriveno“ 4,9 miliona dinara. O radu Komunalca su raspravljali direktor preduzeca Željko Plavšic i odbornici „Samo lokalno“.
Odbornici su usvojili i izveštaj o ostvarenju godišnjeg plana PU „Labud Pejovic“ za radnu 2016/2017. godinu, dali su saglasnost na Predškolski program PU „Labud Pejovic“, kao i na godišnji plan PU „Labud Pejovic“ za radnu 2017/2018. godinu, doneli rešenje o izmenama i dopunama odluke o izdavanju u zakup neizgradenog gradevinskog zemljišta.

Iskljucenje dela magistralnog vrelovoda Jug

Becejska odbornicka vecina bila je saglasna i sa prvom izmenom programa rada JP Toplana u 2017. godini, u kom piše da su izmene u programu poslovanja u ovoj godini nastale najpre zbog nedavnog rebalansa opštinskog budžeta. Navodi se i da se izmenama programa poslovanja Toplane povecava ukupno planirani iznos novca za 4,4 miliona dinara (subvencije javnim nefinansijskim preduzecima i organizacijama). Taj iznos je odobren, piše u skupštinskom materijalu, radi nesmetanog odvijanja procesa proizvodnje i distribucije toplotne energije, a samim tim i realizacije programa poslovanja za 2017. godinu. „Poseban problem predstavljaju havarije koje se cesto javljaju na delu magistralnog vrelovoda Jug, gde su gubici vode toliki da ugrožavaju snabdevanje citavog distribucionog sistema. Osim toga finansijski gubici usled havarija na tom delu višestruko su veci od ostvarenih prihoda, zbog cega je doneta odluka o potpunom iskljucenju tog dela vrelovoda. Kako korisnici koji se snabdevaju toplotnom energijom na tom delu vrelovoda, ne bi ostali bez grejanja, JP Toplana Becej planira da im obezbedi prikljucenje na distributivnu mrežu d.o.o. Gas Becej. S tim u vezi izmenjen je i iznos troškova za usluge na tekucem održavanju, tako što je predviden iznos od 1,2 miliona dinara, koji se odnosi na trošak sporazumnog raskida ugovora sa odredenim brojem naših korisnika, odnosno iskljucenja istih sa dela magistralnog vrelovoda Jug, uz omogucavanje alternativnog nacina grejanja iskljucenih objekata“.

Odbornica Dinic je govorila o neodrživom poslovanju Toplane, o visokim racunima za grejanje, da je nakon izmena programa poslovanja Toplane plan prihoda manji u odnosu na prvobitni plan za 16 miliona dinara, što znaci da se i dalje smanjuje broj potrošaca, a troškovi su veci za više od 700.000 dinara, a i pored toga se ne odustaje od placanja raznih usluga pravnika, za konsultantske usluge itd. Prema recima Dinic, Toplana planira dobit, ali oslanjajuci se na subvencije iz opštine. „Ako se pak gleda poslovanje bez subvencija, vidi se da se nastavlja proizvodnja gubitka“, rekla je, izmedu ostalog, Dinic i dodala da je Toplana prošlu godinu okoncala sa oko 141 milionom neizmirenih obaveza. Dinic je pitala da li je ikada uradena analiza dosadašnjih subvencija Toplane, a najzad je predložila likvidiranje Toplane: „Toplanu bi zaista trebalo likvidirati. Mislim da su svi svesni da ako Toplana dode u situaciju, a jako je sada vec kriticno, da ne bude mogla da isplacuje sve svoje obaveze, kompletni troškovi padaju na budžet“, rekla je Dinic.

Odbornici su odgovorili i predsednik opštine i Skupštine opštine i direktor Toplane.

Predsednik Skupštine opštine Nenad Tomaševic je rekao da Toplana ne može da se likvidira: „Prvo to vi ne možete da uradite po zakonu, ne možete da ukinete preduzece koje se bavi opštim interesom. Drugo: kako mislite, kad se završi grejna sezona krajem aprila i pocinje naredna pocetkom oktobra, da svi ti korisnici Toplane predu na neke alternativne energente, cak i da može po zakonu? Na kraju krajeva, odbornice Dinic, kako biste vi rešili grejanje u Beceju da ukinete Toplanu? Molim vas, kažite kako? Prešli bi na gas? Pa kako? Znate li vi da Toplana ima 49 odsto u Gasu Becej? Kako biste vi onda da ugasite Toplanu, da ugasite i Gas? Niste razmišljali o tome?“.
Javnost zasad ne zna odgovore na ova pitanja, jer nijedan odbornik „Samo lokalno“ nije želeo da odgovori na pitanja o nacinu grejanja korisnika koji bi ostali bez grejanja ukidanjem Toplane.

Direktor Toplane Dejan Vukovic opisao je situaciju u tom javnom preduzecu: „Svi znamo situaciju u Toplani i niko ne beži od situacije u kojoj se nalazimo, ali mislim da se vidi rad, pogotovo u prethodnih 5 godina, da se prepoznaju ideje gde Toplana ide“. Direktor Toplane je govorio i o problematicnoj južnoj magistrali koja je izgradena 1986. godine, a planirani konzum na tom delu mreže je bio oko 100.000 m2 stambenog prostora i vrelovod je tako i sagraden. „Ono što smo zatekli je da je na tom potezu  vrelovodne mreže koji treba da nosi 10 megavata toplotne energije, imamo 30 korisnika umesto 1.000, pa smo razmišljali na koji nacin da rešimo taj problem i tokom prošle godine je izgradena kratka veza preko novog trga koja spaja južnu i severnu magistralu i na taj nacin smo dobili uslove da jedan deo vrelovodne mreže koji nam je pricinjavao ozbiljne probleme u funkcionisanju, stavimo van snage. To je bilo najteže što smo do sada uradili, a to je da na našu inicijativu moramo da ostanemo bez odredenog broja korisnika, a svaki korisnik nam je izuzetno važan“. Prema recima Vukovica broj korisnika bi se mogao povecati samo u slucaju prelaska na druge energente (biomasa i geotermalna energija), jer ce cena gasa biti povecana sledece godine, jer bi tada Toplana poslovala pozitivno i kvalitetno bi mogla da izvršava komunalnu delatnost koja joj je poverena. Toplana i sada uspeva da ispuni svoje obaveze, uprkos havarijama, rekao je Vukovic. „Mi cemo ove godine potrošiti oko 1,2 miliona dinara da bismo uspeli te naše korisnike da obeštetimo, a ono što je bez sumnje dobit za Toplanu, jeste minimalno 5-6 miliona dinara u jednoj grejnoj sezoni, možda i više. Samo kada bismo sada poceli da popravljamo to što imamo na tom delu vrelovodne mreže u kvaru, koštalo bi sigurno milion dinara. Kada bismo sada pustili vodu u taj deo vrelovodne mreže, mislim da bismo izazvali stajanje celog sistema. Mi ne možemo taj deo vrelovodne mreže da koristimo i na taj nacin smo uspeli da smanjimo troškove Toplane. Mislim da ce se ovaj potez odraziti na poslovanje Toplane, a rezultate cemo navesti u izveštaju o poslovanju. Što se tice 4,4 miliona dinara koja smo dobili, nadam se da ih necemo potrošiti sve, zato što su najvecim delom namenjene za rešavanje havarija. Jedan deo cemo iskoristiti za nabavku novih meraca, kalorimetara, ali deo ovih sredstava je u planu, jer postoji mogucnost novih havarijskih oštecenja na vrelovodnoj mreži i da možemo to na kvalitetan nacin da rešimo“, rekao je direktor Toplane, a ideju likvidacije Toplane je komentarisao: „Iskljuciti usluge Toplane je jako ozbiljno i paušalno, a da nemate ideju kako to napraviti. Ja nemam ideju. Možda ako bi opština donela odluku da ugasi Toplanu, ali ja u tome ne bih ucestvovao. Nadam se da necemo doci u tu situaciju da vi odlucujete o tome i da donesete takvu odluku. Zato ono što mi radimo je da sistem koji je star 30 godina obnovimo, da komunalnu delatnost radimo kvalitetno, da iz te komunalne delatnosti ne pravimo gubitke, da ne opterecujemo sutra budžet opštine, kao što ste rekli, imamo dobre projekte i za rekonstrukciju mreže i za izgradnju novih postrojenja, konkurisali smo i preko državnih fondova i u petoj fazi KfW programa, jedna smo od opština koja je ušla u taj paket, konkurisali smo i kod pokrajinskih fondova za rekonstrukciju dela mreže… Nije lako, zabrinuti jesmo, ali ne placemo nad svojom sudbinom, nego radimo najbolje što možemo i nadam se da cemo ovo preduzece dovesti u jednu normalnu poziciju u narednih nekoliko godina.“
Krajem sednice odbornici su postavljali pitanja, odbornik Ištvan Tari je pitao kolika je cena grobnih mesta na grobljima u Beceju i koliko jutara zemlje ima Gerontološki centar u Beceju, te s koliko zemlje Centar raspolaže u Srbobranu, Žablju i Novom Beceju?

R.M.

Projekat „Odluke u ime gradana 2017“ sufinansiran je iz budžeta opštine Becej.
Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.