Posle višemesečne krize: Prekid štrajka advokata

Višemesečna kriza u pravosuđu bi uskoro trebalo da se okonča pošto su advokati i resorne vlasti 8. januara postigli dogovor o dodatnim izmenama više zakona koji se odnose na javno beležništvo. Taj dogovor bi trebalo da omogući prekid štrajka advokata koji traje gotovo četiri meseca. Prema najavama, advokati bi mogli da počnu da rade najranije 18. januara, ako ne budu čekali na usvajanje izmena zakona koje se očekuje do kraja meseca.

Dogovorenim izmenama predviđeno je da notari samo overavaju ugovore koje sastavljaju građani i advokati i to u slobodnoj formi, a ne nužno u posebnoj formi kao do sada. Dogovoreno je i da se zakon o besplatnoj pravnoj pomoći povuče iz procedure i nastavi rad na njemu.
Predstavnici Advokatske komore Srbije (AKS) i Ministarstva pravde postigli su 8. januara sporazum o izmenama Zakona o javnom beležništvu i pratećih zakona. Timovi su se dogovorili da se po hitnom postupku usvoje izmene Zakona o javnom beležništvu, Zakona o prometu nepokretnosti, Zakona o vanparničnom postupku, Porodičnog zakona i Zakona o nasleđivanju, dok izmene Zakona o overavanju potpisa, rukopisa i prepisa neće biti potrebne.
Izmenama zakona biće utvrđeno da notari samo overavaju ugovore koje sastavljaju građani i advokati, osim u slučaju ugovora o raspolaganju nepokretnostima poslovno nesposobnih, gluvih, slepih i nemih osoba, kao i sporazuma o zakonskom izdržavanju. Javni beležnici će, osim toga, moći da na poseban zahtev stranke sačine ugovor o hipoteci i založnu izjavu, kada je potrebno da one imaju svojstvo izvršne isprave.
Kako je objasnila predstavnica Advokatske komore Srbije (AKS) Jasmina Milutinović, dogovorenim izmenama proširuje se pravo građana i advokata da sastavljaju sve privatno-pravne ugovore, ne samo ugovore o prometu nepokretnosti kao do sada.
„Ove izmene su različite u odnosu na novembar 2014. godine u tome što sad građani i advokati mogu da sastavljaju ne samo ugovore o prometu nepokretnosti već i sve druge privatno-pravne poslove i ugovore”, rekla je Jasmina Milutinović 9. januara za Betu i portal EurAktiv Srbija.
To, kako je navela, uključuje nasledno-pravne ugovore o doživotnom izdržavanju, o raspodeli imovine za života, bračne ugovore i ugovore o imovinskim odnosima između bračnih i van-bračnih partnera.
Izmenama je predviđeno da notari više ne mogu da sastavljaju ugovore već da mogu samo da ih potvrđuju u obliku solem-nizacije koja će sada, kako je istakla, biti mnogo jednostavnija od overe predviđene izmenama propisa koje je Skupština Srbije usvojila u novembru 2014.
Solemnizacija će biti takva da se za ugovor koji sačinjavaju građani ili advokat neće tražiti posebna forma kao sada, već će se ugovori sačinjavati u slobodnoj formi kao i pre 1. septembra 2014. godine.
Jasmina Milutinović je rekla da neće više postojati obaveza javnobeležničkog zapisa već će javni beležnik na posebnom papiru stavljati svoj pečat a taj papir će se spajati sa originalnim tekstom ugovora.
Izmene usvojene u novembru predviđale su da se zadrži javnobeležnički zapis, što su advokati kritikovali ukazujući da se postavlja pitanje zašto bi neko išao kod advokata pa kod javnog beležnika da mu on ponovo sačinjava ugovor u vidu javnog zapisa, podsetila je ona.
Na pitanje da li će javni beležnici proveravati te ugovore i garantovati svojom imovinom njihovu ispravnost kako je ranije bilo predviđeno, Jasmina Milutinović je rekla da to neće biti slučaj.
Prema njenim rečima, „privatno-pravni poslovi ostaće u sferi privatno-pravnih poslova” odnosno neće se pretvarati u javnu ispravu overom kod javnog beležnika.
„Javni beležnici više ne odgovaraju za njihovu sadržinu već sami ugovarači, ali njihova potvrda istovremeno je nešto jača od ranije proste overe potpisa pošto proveravaju da li je ugovor dozvoljen, odnosno da li je protivan prinudnim propisima, javnom poretku i dobrim običajima i nakon toga ih potvrđuju”, dodala je ona.
Notar će moći da odbije solemnizaciju samo u slučaju da stranka nije poslovno sposobna i da nema uredno punomoćje, ili kada oceni da se radi o apsolutno ništavnom ugovoru, a protiv takvog rešenja javnog beležnika stranka će imati pravo prigovora sudu.
Na taj način je obezbeđena sudska kontrola rada javnih beležnika, a ne samo prigovor Javnobeležničkoj komori, kao do sada, navode iz Advokatske komore Srbije.
Milutinovićeva je rekla da ne očekuje da će biti česti slučajevi da javni beležnik odbije da overi ugovor, čega se, kako je ocenila, možda neki advokati najviše plaše.
Ona je navela da javni beležnik neće zadirati u volju ugovornih strana već će se usredsrediti na „pravni posao u celini, odnosno da li je dozvoljen ili ne, poput toga da li je stvar u prometu ili ne”.
Dodala je da ne vidi razloge za sklapanje pravno ništavnih ugovora i ocenila da javni beležnik ne može da odbije overu ni u jednom slučaju jer je to volja ugovornih strana.