trg_fontane
Predsednik Fiskalnog saveta Srbije Pavle Petrović rekao je početkom nedelje da je predloženi državni budžet Srbije za 2018. godinu izbalansiran i da je deficit mali, što je dobro, ali da dobro stanje u državnoj kasi nije iskorišćeno da se penzije vrate na nivo pre 2014. godine.
Na sednici Odbora Skupštine Srbije za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava Petrović je rekao da će mali planirani deficit omogućiti smanjenje javnog duga 2018. godine za dva procentna poena sa 65 na 63 odsto bruto-domaćeg proizvoda (BDP), ali i u tom slučaju dug i dalje ostaje visok i treba ga smanjivati.
„Nizak deficit republičkog budžeta, kao i budžeta opšte države treba zadržati u dužem periodu“, rekao je Petrović i pohvalio to što su povećana sredstva za javne investicije, ali je zamerio što je najveći deo namenjen infrastrukturi, a ne zdravstvu, školstvu i zaštiti životne sredine.
Ministarstvo odbrane i Ministarstvo unutrašnjih poslova će dobiti najviše novca iz budžeta za 2018. godinu, ali se, kako je objasnio „ne vidi za koje namene, a to je neophodno znati jer i vodovodi i kanalizacije su u lošem stanju“.
Dodao je da Fiskalni savet zamera što prosečne penzije nisu vraćene na nivo od pre smanjenja, iako tadašnja kriza javnih finansija više ne postoji.
„Penzije su stečeno pravo i vezane su za visinu uplate doprinosa, a mogle bi biti i pravno osporene, pa bi tako mogao nastati dodatni trošak. Nije više opravdano produžavati privremene mere smanjenja penzija“, rekao je Petrović.
Fiskalni savet ima primedbu što nije ukinuta kontrola zapošljavanja u javnom sektoru i umesto toga analizirano gde ima viška, a gde manjka zaposlenih.
Zarade u javnom sektoru su, kako je rekao, iznad ekonomske snage zemlje.
„Izdaci za plate moraju da rastu sporije od rasta BDP, pa je neophodno smanjivati fond za plate, koji će i naredne godine biti isti kao i ove, i iznosiće 8,3 odsto budžeta“, ocenio je Petrović.
On je rekao da povećanje plata u javnom sektoru za narednu godinu nije urađeno po uređenom sistemu jer je neko dobio 10 odsto, neko pet, a neko ništa.
Poslanik Srpske napredne stranke Veroljub Arsić rekao je da je iznenađen stavom i mišljenjem Fiskalnog saveta o predlogu bužeta za 2018. godinu.
„Da li se svađaju međusobno ne znam, ali izgleda da su posvađani sami sa sobom“, ocenio je Arsić.
Arsić je protumačio da je Fiskalni savet „dao sebi za pravo“ ne da oceni politiku Vlade Srbije, nego zakonodavne procese u Skupštini, i da tvrdi da su zakoni koje donosi Skupština Srbije nepravedni.
On je rekao da je bio poslanik 2014. godine kada je Fiskalni savet tražio još dramatičnije smanjenje plata i penzija i otpuštanje više desetina hiljada ljudi, dok sada traži da se penzije vrate na prosečan nivo iz 2014. godine.
„Neko ko je pre dve godine tražio da se penzije smanje za 50 odsto, sada traži da se vrate na nivo kolike su bile u 2014. godini i tvrdi da za ovim predloženim merama nema potrebe“, rekao je Arsić.
Po rečima Arsića, mere fiskalne konsolidacije srazmerne su fiskalnoj moći onih koji spadaju pod mere.
Komentarišući primedbu Fiskalnog saveta o visini iznosa za Ministarstvo odbrane i zahtev da Skupština bude upoznata s namenom tog novca, Arsić je poručio Fiskalnom savetu da pročita Zakon o javnim nabavkama, Zakon o Narodnoj skupštini i skupštinski Poslovnik o radu.
„Odbor za bezbednost tretira i podnosi izveštaj Skupštini. Nemojte da se mešate u naš posao“, rekao je Arsić.
Poslanik Demokratske stranke Goran Ćirić je rekao da su prihodi budžeta od poreza na dodatu vrednost (PDV) na domaće proizvode planirani u budžetu za narednu godinu od 75 milijardi dinara i šest puta su veći od prihoda od tog poreza na uvoznu robu, a to govori kuda ide domaća privreda.
On je rekao da prihodi od PDV na domaću robu opadaju, a od uvozne robe rastu, dok je prošle godine odnos bio 1:3.
„Javni dug je od 2012. godine porastao za 15 milijardi, da li ste izračunali efekte takvog zaduženja i kada ćete doneti strategiju za upravljanje javnim dugom kojim bi se sa 65 spustio na 45 odsto koliko je iznosio 2012. godine?“, pitao je Ćirić ministra finansija.
Ćirića je interesovalo i da li ministar Dušan Vujović za izračunavanje duga Beograda koristi istu metodologiju kao i gradonačelnik Siniša Mali, ili neku svoju.
Dodao je da je nedopustivo da se četvrti put produžava rok za upis javne svojine i upitao da li je to odgovornost Vlade Srbije.
Šef poslaničke grupe Pokreta „Dosta je bilo“ Saša Radulović je rekao da se svojevremeno protivio smanjenju plata radi smanjenja budžetskog deficita, a da ni sada nije učinjeno ništa da se uštede nađu tamo gde se neracionalno troši.
„I ove godine će država novcem građana platiti aktivirane garancije za kredite Er Srbije, Železnica i Srbijagasa od 30 milijardi, kao i 20 milijardi za razne sudske presude što govori da u državi nije napravljen red“, rekao je Radulović.
Poslanik Srpske radikalne stranke Zoran Krasić je od Vlade Srbije zatražio da Skupštini dostavi podatke kako su potrošeni svi međunarodni krediti, a Ministarstvo finansija je upitao da li su u budžet za 2018. godinu uključili sve korisnike budžetskih sredstava.
Predstavnici opozicije ukazali su i na to da im nije ostavljeno dovoljno vremena da se upoznaju sa predlogom budžeta i pratećim finansijskim zakonima.
(Beta)
