Intervju sa predsednikom opštine Draganom Tošićem: „Ja sam predsednik opštine i onim građanima koji ne misle kao ja“

Uprkos tome što su u 2017. godini završena, odnosno započeta dva velika ulaganja – trg je nakon 15 meseci rekonstrukcije, uz pauzu u zimskom periodu, i zvanično predat na korišćenje, a u oktobru je započeta rekonstrukcija Dositejeve ulice, koja je, međutim, pre dve nedelje privremeno zaustavljena i građani sada hodaju po blatu – brojni stanovnici Bečeja nisu zadovoljni, zameraju nedostatak mobilijara na trgu, mlade sadnice umesto „gotovog“ drveća, a najviše se bune zbog toga što je tik pred zimu započeto obnavljanje, a zatim su i prekinuti radovi u jednoj od centralnih ulica.

Predsedniku opštine Draganu Tošiću postavljena su pitanja o nezavršenim ulaganjima, o planovima u 2018. godini, o budžetu, o letnjim manifestacijama, o uređenju obale reke, o izgradnji bečejske banje, o sudbini „Jodne banje“, o troškovima za reprezentaciju i telefoniranje, o liberalizmu, kritikama…

Da li se moglo pretpostaviti pre konkurisanja za rekonstrukciju Dositejeve da ispod tla postoje stare vodovodne cevi i to se kasnije ispostavilo kao problem, jer su one pukle, te je potrebna njihova zamena, neplanirana projektom rekonstrukcije ulice i  sada je u Dositejevoj otežan pristup školama i pošti?

– Što se tiče rekonstrukcije Dositejeve ulice, sredstva za to smo dobili iz višeg nivoa vlasti. Da smo iz sopstvenih sredstava finansirali taj poduhvat, mi bismo to uradili na sledeći način: raspisali bismo javnu nabavku u februaru, do maja bismo izabrali izvođača i radovi bi bili započeti u junu, a završeni do septembra. Kada se dobiju sredstva iz viših nivoa vlasti, ne može se uticati na to kada ćemo ih dobiti, a ako vam neko ponudi rekonstrukciju kompletne ulice, a da sredstva dobijemo kasnije, mislim da bismo mi kao vlast bili totalno neozbiljni da to ne prihvatimo. Prihvatili smo, konkurisali, dobili sredstva i počeli rekonstrukciju bez obzira na to što smo znali da ćemo imati određenih problema. Radovi su trebali biti završeni u prvoj polovini decembra, ali kada se ulica raskopala videlo se da su kanalizacija i vodovod u katastrofalnom stanju. Tada se dolazi do te situacije: „moglo se pretpostaviti“. Tu se mora znati da je problem bio i gasovod. Gasovod je pomeren metar ili dva u odnosu na ono što je ucrtano katastarski. Tek kada se raskopalo videli su se ozbiljni problemi. Što se tiče vodovoda: da li, šta god želimo da radimo, moramo da predvidimo prvo rekonstrukciju vodovoda i kanalizacije jer je to izgrađeno pre 30 ili 40 godina? Pa tako možda ni ne bismo dobili ta sredstva. Kada smo videli da je to u katastrofalnom stanju, odnosno da voda ide pod zgrade i pod kuće Dositejeve ulice, morali smo prekinuti radove. Tada smo uradili rebalans opštinskog budžeta i na taj način obezbedili sredstva Vodokanalu kako bi se uradila sanacija. To je dovelo do toga da radovi kasne. Krajem januara se očekuje nastavak radova i očekuje se da se sve u kratkom roku završi. U tom periodu deca ne idu u školu pa će nam biti olakšano. Ja se ovom prilikom izvinjavam stanovnicima Dositejeve ulice koji imaju težak period dok se to ne završi, ali ih molim da budu strpljivi jer će sigurno imati jednu od najlepših ulica u gradu.

Trg i Dositejeva su dve najveće investicije u Bečeju, ako ne računamo namenska sredstva od poljoprivrede za uređenje atarskih puteva, za izgradnju otresišta, a i u vezi s tim novcem će uskoro biti problema, kako ste i rekli na javnoj raspravi o budžetu, jer će zbog restitucije biti sve manje novca od zakupa državnog poljoprivrednog zemljišta, naime, za nekoliko godina neće ni biti državnog zemljišta za davanje u zakup u opštini. Međutim, to su svakako namenska sredstva i mogu se koristiti za unapređenje poljoprivrede. Pored toga, smanjen je i porez na zarade, od Nove godine će 6 procenata više ići u republički budžet nego ranije, a opštini ostaje 74 odsto. Izjavili ste i da ćete restriktivnije poslovati što se tiče trošenja budžetskog novca, da je predviđen novac za najvažnije stvari, za investicije, za učešće lokalne samouprave na konkursima. Međutim, pre donošenja budžeta anketirano je oko 2.000 građana i oni su rekli svoje prioritete o investicijama u vrednosti 100 miliona dinara iz budžeta, međutim, niste saopštili koje su „želje“ građana ušle u budžet, samo ste izjavili da su se prioriteti građana u velikoj meri podudarali sa prioritetima lokalne vlasti. Šta je najvažnije što su građani rekli u toj anketi a da je našlo mesto u opštinskoj kasi za 2018. godinu?

– Idemo redom. Smanjen je porez i mi na to ne možemo da utičemo, možemo da utičemo samo na način da zaposlimo što više ljudi, odnosno da stvaramo ambijent za investicije i da time nadomestimo taj gubitak od 6 odsto. Mi treba da se fokusiramo na investitore i mislim da ćemo u tome i uspeti, kao i prethodnih godina. Što se tiče poljoprivrednog zemljišta, podsetiću vas da smo iz sredstava poljoprivrede asfaltirali sve ulice u Maloj Bosni. Takođe iz tih sredstava je urađeno i mnogo na kanalizacionoj mreži. Mnogi građani ne vide atarske puteve, otresišta, mostove, ali to je bitno za poljoprivrednike. Budžet za 2018. godinu možda je malo, prividno, niži od budžeta za 2017, a sada ću vam objasniti i zašto. Mi radimo projekat kanalizacije Male Bosne. Projektno-tehnička dokumentacija nije završena i zato nismo hteli to da stavimo u budžet iako već imamo idejni projekat koji smo poslali na konkurs i on je prošao. Nije se do sada desilo da idejni projekat prođe, a da projekat posle toga ne prođe. Čekamo da se završi projekat, pa ćemo tačno znati koliko nam treba sredstava. Na osnovu idejnog projekta, u pitanju je 50 miliona dinara. Taj iznos nije uvršten u budžet. Takođe nije obuhvaćeno nešto što ćemo raditi sa JVP Vode Vojvodine, a reč je o kanalu u ulici Radivoja Simića i u Šumskoj ulici.

Reč je o atmosferskom kanalu koji je u realnosti fekalni.

– To predstavlja ekološku katastrofu. Mi ćemo taj kanal srediti. U pitanju je ozbiljan projekat i sredstva za to ćemo dobiti iz viših nivoa vlasti. Već i pregovaramo. Radi se projekat za to koji će biti vredan oko 40 miliona dinara. I ako pogledate samo ta dva projekta, mi bismo u budžetu za 2018. godinu imali 90 miliona dinara više. Postoje, dakle, mnogi idejni projekti koje smo mogli uvrstiti u budžet, ali ove godine to nismo uradili. Možda smo i zakasnili, ali smo ipak mišljenja da je bolje uraditi dobar projekat i tek onda ga uvrstiti u budžet, nego da planiramo sredstva u budžetu pa se ispostavi da projekat bude veći i da se nema dovoljno sredstava u budžetu, a ovako ćemo do marta već znati kako treba da uradimo rebalans. Imamo ozbiljne projekte koje smo radili, znamo da radimo posao što se tiče investicija i to će se nastaviti i u 2018. godini.

Da se fokusiramo na veće projekte koji su urađeni u 2017. godini, a reč je o adaptaciji škole „Zdravko Gložanski“ u Bečeju i Radičeviću, izgrađeno je i mnogo kanalizacije, napreduje i „rak rana“ opštine, odnosno vodovod u Bačkom Petrovom Selu. Postoje i projekti koji su započeti ranijih godina, ali nisu završeni, a to je ulica i fiskulturna sala u školi „Petefi Šandor“.

– Što se tiče ulice Petefi Šandora, raspisali smo javnu nabavku za projektovanje te ulice i imaćemo novca i to reda veličine oko 10 miliona dinara. Bitno je napomenuti da sada raspisujemo javnu nabavku za projektovanje po kilometru puta, tako da će se desiti da ćemo uraditi 5 kilometara puta i onda ćemo uraditi Petefi Šandor ulicu. Ono što ćemo sigurno uraditi u toj ulici je najlošiji deo, od Hajduk Veljkove do Pionirske ulice. Što se tiče fiskulturne sale, nadam se da ću krajem januara ili početkom februara potpisati ugovor za završetak radova. Jedan predugovor je već potpisan pre 7-8 meseci i očekuju se sredstva od oko 200.000 evra za završetak radova. Ono što takođe pripremamo je projektno-tehnička dokumentacija za školu „Šamu Mihalj“ u Bačkom Petrovom Selu, a u opštinskom budžetu smo 13 miliona dinara opredelili za Elektroprivredu u Bačkom Petrovom Selu kako bi mogao da funkcioniše i vodovod. I zaista s pravom mogu da kažem da dugo godina nije rađeno u Bečeju kao što sada radimo što se investicija tiče.

Budžet i veće plate

Budžet opštine Bečej za 2018. godinu vredi koliko nekoliko jelki u Beogradu, a rečeno je da će za svakog biti novca, a biće i povećanje plata za zaposlene u lokalnoj administraciji i u opštinskim ustanovama za 5 odsto i 10 odsto za vaspitačice u dečjem vrtiću. Da li će to napraviti probleme u budžetu?

– Neće, jer je opština Bečej likvidna i nema nikakvih problema sa funkcionisanjem. Građani ne treba da brinu. Dobro je da se plate povećavaju, voleo bih da su u upravi mogle više da se povećaju plate za ljude koji mnogo rade, od načelnice finansija pa do načelnice urbanizma. Što se tiče jelke u Beogradu, ne znam koliko je ona koštala, ali znam da smo mi Bečej okitili skromno ove godine i na društvenim mrežama su odmah osvanule optužbe zbog toga, a u Beogradu se građanima ne sviđa, jer je grad previše okićen. Hoću da kažem da uvek ima ljudi koji osuđuju vaš rad i koji su uvek spremni da kritikuju, a nisam baš siguran da su išta u životu uradili.

Da li će skromno novogodišnje osvetljenje u Bečeju stvoriti uslove da se popravi javna rasveta kod Dečjeg dispanzera? U tom parku je pre nekoliko godina izgrađena rasveta, ali danas većina svetiljki ne radi. Preduzeće „Elektro liv“ koje održava javnu rasvetu u Bečeju je upravo počelo menjanje svetiljki. Postoji li mogućnost da do Nove godine javna rasveta tamo radi u punom kapacitetu?

– Ne znam da li će to biti urađeno do Nove godine, ali sigurno će biti uskoro završeno. Rečeno je na javnoj raspravi o opštinskom budžetu da imamo u planu partnerstvo sa nekom firmom koja se bude prijavila na konkurs koji ćemo raspisati zajedno sa komisijom za koncesije i javne nabavke. Nadam se da ćemo odabrati najboljeg partnera i da ćemo imati kompletno rekonstruisanu javnu rasvetu sa LED svetlima u celoj opštini. Što se tiče kićenja grada, uvek postoji dilema oko toga šta je mera, a mi smo se opredelili da ipak manje potrošimo na to i da pare ostavimo za nešto drugo.

Neće biti dočeka Nove godine na trgu?

– Ne pravimo doček na trgu, jer da pravimo, sigurno bismo morali više da okitimo grad.

Početak izgradnje banje 2018. godine

O izgradnji bečejske banje priča se već tridesetak godina. I aktuelna vlast je pričala i još uvek priča, mada sa velikim pauzama između tih priča, o izgradnji banje. Sada  ponovo kruže, doduše, zasad samo nezvanične priče o tome da možda postoji, umesto investitora iz Kuvajta koga je ova vlast pominjala pre oko godinu i po dana, neki potencijalni domaći ulagač, koji ima interes makar da razgovara ili da započne dogovore o izgradnji banje u Bečeju. Da li u tome ima istine, da li su ti razgovori odmakli, da li građani Bečeja, u roku od 5-6 godina mogu da očekuju da će makar biti započeta izgradnja banje?

– Građani Bečeja mogu da očekuju da će početak izgradnje, akvaparka ili banje, kako već ko zove, biti sledeće godine.

Ako govorite o početku izgradnje 2018. godine, postoji neko ko je relativno ozbiljan investitor.

– Ne relativno ozbiljan, već postoji jedan vrlo ozbiljan investitor. Mi smo u poodmaklim pregovorima sa njima. Nisam hteo da pričam o tome da ne bismo došli u situaciju da se opet ništa ne desi. Sada već mogu da kažem da ćemo u petak poslati parcele na kojima će početi da se rade projekti, u januaru ćemo raspisati oglas o prodaji zemljišta. Imamo našu geotermalnu bušotinu, u budžetu za 2018. godinu ima 25 miliona dinara da privedemo nameni tu bušotinu, da možemo da koristimo vodu.

Za banju i za Toplanu, ili samo za banju?

– Potencijalnom investitoru je dovoljno 10 litara vode u sekundi, a naše izvorište je 20 litara vode u sekundi. Sa 10 litara vode u sekundi mi bismo mogli da opredelimo da sportski centar i još 3-4 objekta koja budu tu izgrađena kasnije, koriste tu vodu za grejanje za svoje potrebe.

Uz banju bi lepo izgledala i plaža na Tisi, ali plaže zasad, čini se, neće biti, ali je odobren IPA projekat u saradnji sa Čongradom za izgradnju marine vredan oko 140.000 evra.

– Dobili smo 146.000 evra, a opština Bečej je izdvojila 2,5 miliona dinara. Mi počinjemo da radimo i plažu. Ta takozvana Badžina plaža je deo nečega što smo zamislili da uradimo. Mi i dalje ne odustajemo od pristaništa, i dalje pokušavamo da uradimo i pristanište, a ovo će biti marina.

Idejni projekat „Tiski vrbak“ nije prošao na IPA, kojim je takođe ciljano uređenje i kultivisanje dela obale Tise.

– Nije prošlo, ali nadam se da ćemo da uradimo to u ovom mandatu, a ako ne, bar ćemo započeti, da neko posle nas može to da nastavi.

Gde će biti marina i gde bi bila plaža?

– Ne mogu tačno da kažem lokaciju marine, a plaža mora biti u okolini nekadašnjeg Loštranda. Badžinu plažu ćemo osposobiti za neke manifestacije, tamo ne može da bude plaža.

I prošle godine ste rekli da ćete Badžinu plažu da osposobite za korišćenje, ali niste.

– Napravićemo i to. Mi smo sada napravili trg, posadili drveće na trgu, desiće se da za 4-5 godina…

Da bude i hlada na trgu?

– Da bude i hlada i ne znam da li će tamo „Bečej noću“ moći da se odvija nesmetano.

Mislite na to da neće biti dovoljno mesta?

–  Tako je, i onda ćemo morati da opredelimo mesto gde ćemo to da radimo, a to je svakako deo na obali Tise.

Izgradnja marine i plaže biće započeta 2018. godine?

– Mislim da izgradnja plaže treba da krene 2019. godine.

Štednja i reprezentacija

Često se govori o štednji. U vreme kada je predsednik opštine bio Vuk Radojević, doneta su dva pravilnika, jedan o trošenju novca za reprezentaciju, drugi o trošenju novca za telefoniranje lokalnih funkcionera. U tim pravilnicima postoji procedura o tome kako se može trošiti novac za reprezentaciju, zatim limit za najveći mesečni iznos za korišćenje službenih mobilnih telefona. Stiče se utisak da se ti pravilnici ne poštuju, jer, recimo, dešavalo se da su neki od funkcionera mesečno trošili i 15.000 dinara na telefoniranje službenim mobilnim telefonom. Sredinom 2017. godine je obavljena i javna nabavka za usluge telefoniranja mobilnim telefonima opštinskih funkcionera, postavljenih i imenovanih osoba, zaposlenih u Opštinskoj upravi. Vrednost jednogodišnjeg ugovora je oko 28.000 evra u dinarskoj protivvrednosti, to je mnogo više nego ranijih godina.

– To je i za Opštinsku upravu, ne samo za funkcionere. U upravi takođe svi koriste mobilne telefone. Bitno je nešto drugo znati. Ja sam na svom primeru pokazao kako treba da se razmišlja: kada prekoračite limit, sami platite.

Da li se to poštuje?

– Ne. To je kako ja radim. Videćemo da li još neko tako radi ili ne. Videćemo ko prekoračuje te limite, pa će platiti. Bitno je naglasiti da postoje neki ljudi koji stvarno potroše, mnogo telefoniraju, ali urade dosta stvari, moraju da zovu, moraju da koriste taj mobilni telefon i onda je pitanje da li u datom momentu pozvati ili javiti se na telefon za neku bitnu stvar ili ne.

Imate li projekciju koliko će novca do kraja 2017. godine biti potrošeno za reprezentaciju?

– Isto kao prošle godine, osim što je povećan broj noćenja za goste koji su dolazili ovde kao što je to slučaj za vreme finala Kupa Srbije u vaterpolu, što je interes Bečeja da se promoviše u celoj državi, kao što ćemo za „Bečej noću“ imati svoje goste, zatim i za dan grada. Ako mislite da otvorite Bečej, to iziskuje troškove. Ako bilo koju pominjanu manifestaciju budemo organizovali, moraćemo da trošimo više sredstava za reprezentaciju nego što smo planirali.

Bečej noću i „Tanderbal“

U Bečeju je pored vaterpolo turnira održano još nekoliko manifestacija koje su izazvale pažnju građana, ali i različite komentare.

– Organizovaćemo koncert u junu mesecu kada počinju sva dešavanja, kada se završi školska godina i kada se Bečejci sele na Tisu gde ima dosta događanja.  „Bečej noću“ je manifestacija kojom se ponosimo i za to su bila obezbeđena sredstva od bečejskih privrednika, odnosno velikih kompanija koje posluju u Bečeju. Naredne godine će se uključiti i manje kompanije, to već sada znam. Uvek ćemo se truditi da to budu bečejska preduzeća i velike bečejske kompanije, da ne izlazimo iz tih okvira. Imamo već i neke dogovore i mogu da vam otkrijem da je jedna od grupa koja će nastupati 16. juna na trgu grupa „Parni valjak“. Druge informacije za sada ne mogu da vam saopštim jer nisu potpisani predugovori iako su obavljeni neki razgovori. „Bečej noću“ neće biti finansiran iz budžeta opštine Bečej.

Druga manifestacija održana u Bečeju 2017. godine je „Tanderbal“ s podnaslovom „Festival na vodi“. U vezi sa „Tanderbalom“ ste dali nalog budžetskom inspektoru da ispita rad Turističke organizacije koja je organizovala tu manifestaciju. Budžetski inspektor je dao svoje mišljenje i predložio nekoliko mera. Jedna od tih mera je da se TO pridržava Zakona o javnim nabavkama.

– Što se tiče „Festivala na vodi“ pokazalo se da je to lepo osmišljeno, bilo je mnogo ljudi na festivalu i mi ćemo sigurno to raditi i dalje. Moje pravo je da izdam nalog budžetskom inspektoru da se proveri rad određenih ustanova jer su mi neke stvari bile nejasne, a ukoliko se dokaže da nisu dobro radili sigurno je da ćemo reagovati jer svi moraju da rade u skladu sa zakonom. Moje je pravo, ako mislim da treba, ili ako imam neke bliže informacije o dešavanjima u nekim ustanovama, da to uradim. Ovaj put sam izabrao tri-četiri preduzeća, gde su mi neke stvari bile nejasne. Ako se dokaže da nisu dobro radili, onda ćemo da promenimo sve. Svi moraju da rade u skladu sa zakonom, a onaj ko prekrši zakon odgovaraće, ali ne treba to da dovodi u pitanje da li će se i dalje organizovati „Tanderbal“ ili ne. Što se bečejskih manifestacija tiče, naglasio bih da postoje manifestacije kojih se nećemo odreći. To su pre svega „Majske igre“ koje ćemo podržavati u svakom smislu i dalje.

Ipak ste dosad relativno malo novca obezbeđivali za održavanje „Majskih igara“, oko 200.000-250.000 dinara.

– To je stvar procene, ali sigurno je da ćemo pojačati finansijski jer je to manifestacija sa dugom tradicijom i Bečej treba da bude prepoznat po tome. Druga manifestacija je muzički festival na Fantastu, zatim „Bečej noću“, „Festival na vodi“ i „Kontrafest“ u pozorištu. Sve ćemo podržati, jer je važno zadovoljiti sve ukuse građana, to je bitno za funkcionisanje jednog normalnog grada, a ja smatram da je Bečej normalan grad. Trudićemo se i da u okviru „Bečej noću“ napravimo i slikarsku koloniju sa našom umetnicom Tijanom Grujić, ona će pozvati svoje prijatelje iz inostranstva i ideja je da to slikanje bude na Fantastu u toku dana, da ne bude samo Bečej noću, već i Bečej danju.

Izložba Tijane Grujić je otkazana u Beogradu zbog erotske tematike. Da li to, pa i podržavanje „Kontrafesta“ vodi ka liberalnijem shvatanju sveta, da li postoji veća spremnost za prihvatanje kritika, što se opštinske vlasti tiče?

– Kako bismo se mi iz vlasti ponašali da nemamo kritike sa strane?

Kako?

– Dosta ljudi umisli kada dođe na vlast, da je bogom dan. Misle da jedini znaju šta treba da rade i zaborave da postoje i drugi ljudi koji isto znaju to da rade, samo nisu u mogućnosti. Ja sam predsednik opštine i onim građanima koji misle kao ja, ali i onim građanima koji ne misle tako. Meni je bitno da misle kao ja kada radimo investicije, kada rekonstruišemo škole, kada hoćemo da sredimo pozorište.  

To je pohvalno, međutim, ranije su umetnici i stručnjaci u svom poslu, sada ću pomenuti samo Aleksandra Maćaševa koji je pre mnogo godina otišao iz Bečeja i mislim da sada živi i veoma uspešno radi u Americi, nije bio dovoljno dobar za Bečej, ali je dovoljno dobar za Ameriku. Da li ćete se truditi da i ubuduće neke druge ljude koji su dobri u svom poslu, zadržite u Bečeju? Da li će se neki od proslavljenih kajakaša iz Bečeja, koji su sada u drugim sredinama, možda vratiti u Bečej?

– Sa Markom Tomićevićem sam razgovarao da vesla za Kajak klub Bečej. Ne znam još da li će doći do te saradnje, mi smo mala opština, ne možemo da opredelimo sredstva kao neki veći gradovi, recimo, nije realno da očekujemo da se Marko Novaković vrati u Bečej, on vesla u Beogradu. Tomićević ima neku drugu priču. On bi baš voleo da se vrati u Bečej. Naravno da ćemo pokušati da se dogovorimo da on bude tu sa nama, da vesla, da bude sa nama i na festivalu „Bečej noću“, on je naš, i Tijana Grujić da bude sa nama, da momci iz „Fiskalnog računa“ budu na „Bečej noću“, da budu u publici ako ne sviraju. Mi to pravimo zbog građana Bečeja, ne pravimo zbog nas. Mi hoćemo da dovedemo „Parni valjak“ u Bečej, da neki današnji klinci vide uz koju smo muziku odrastali i koju smo muziku slušali.

Ta muzika ni u budućnosti neće biti muzika, recimo, Ace Lukasa?

– Pa ne bih baš da pričam direktno o imenima, ali kod nas je neka druga koncepcija.

Obećanja i strpljenje

Šta želite da obećate građanima opštine, iz vašeg delokruga rada? Biće li bolje, lepše i brže u 2018. godini? I da li sebe doživljavate kao vlast ili nekog ko je ovde da upravlja opštinom?

– Tražim od građana malo strpljenja za neke radove koji se ovde sprovode, a mi ćemo se truditi da ulepšamo ovaj grad, da približimo građane ljudima koji upravljaju opštinom, da u svakom momentu dođu da kažu svoje mišljenje, da ne treba da se sklanjaju, da ne treba u kuloarima da pričaju. Nemam problem da pričam o bilo čemu, o Dositejevoj, o banji. Naravno, građanima opštine želim srećnu 2018. godinu, pre svega dobro zdravlje i onda sve ostalo. Da odgovorim i na drugo pitanje: doživljavam sebe kao čoveka koji je došao na ovo radno mesto da radi. Tako ću sebe doživljavati dok sam ovde. Došao sam da radim i da nađem saradnike koji žele da rade. Mi smo ovde izabrani, jer su ljudi verovali da ćemo nešto uraditi za ovaj grad i mi to moramo uraditi kako bi iza nas ostalo nešto vidljivo i korisno kao što je i akva park, i trg, i Petrovoselski put i put u industrijskoj zoni, i Dositejeva, i Čilag, i rekonstruisana Petefi Šandor ulica, i kružni tok u Gradištu i na ulazu u Bečej, i vodozahvat u Petrovom Selu i onda, kada završimo našu misiju ovde, možemo da se upoređujemo sa drugima koji su bili pre nas.       

K.D.F.