trg_fontane
Dana 14. decembra održana je 26. sednica SO Bečej gde nije bilo nikakve rasprave uprkos tome što su na dnevnom redu bile izmene programa opštinskih ustanova, verovatno zbog prethodnog rebalansa. Budžet je usvojen, zakonski rok je 25. decembar, ali je lokalni novčanik usvojen 26. decembra. Za godinu dana je održano 26 sednica. Kako ocenjujete rad lokalnog parlamenta, pre svega mislim na donete odluke i mislim na ponašanje predstavnika vlasti i odbornika opozicije?
– Ono što je svakako glavni utisak ovog saziva Skupštine opštine Bečej koji datira od 2016. godine nakon završetka lokalnih izbora, jeste veliko prisustvo odbornika. To znači da na svakoj skupštini imamo preko 30 odbornika i da su odbornici odsutni isključivo ako su nečim drugim opravdano zauzeti. Moram da kažem da je moja inicijativa od pre dve godine u vezi odluke da odbornici primaju nadoknade po osnovi prisustva na sednici, urodila plodom. Više nemamo problema sa kvorumom i imamo skoro stoprocentno prisustvo svih predstavnika građana opštine Bečej na sednicama Skupštine opštine. Ne učestvuju svi u radu na samoj sednici skupštine, ali sigurno učestvuju u radu u okviru svojih odborničkih grupa prilikom predlaganja određenih akata, donošenja odluka, kako će se na sednicama glasati. Za ovo mogu da kažem da je moj naupečatljiviji i najjači utisak. Drugi utisak za ovih 26 sednica je loša opozicija. Pre svega mislim na to da imamo opoziciju koja ne zna svoj posao, ona ne zna čak ni ono što bi prosečan građanin trebao da zna. Tu smo imali raznih primera kako opozicioni odbornici, naročito odbornici grupe „Samo lokalno“ izađu za govornicu i iznesu određene neistine ili su u svojim nastupima više teatralni, okrenuti populizmu i jednostavno ne prihvataju ništa što im izvršna vlast kaže i objasni vezano za ono što oni izlože, čak ne prihvataju ni objašnjenja zaposlenih u opštini koji nemaju veze sa političkim opcijama. Mislim da opozicija ne radi dobro svoj posao. Ona treba da ima kontrolnu funkciju, da bude mehanizam od kog će vlast da ima određeni strah u smislu ne samo pripreme dokumentacije za sednice, nego i u vezi donošenja određenih odluka. Mi to nemamo, i zbog toga, naravno, ne radimo loše, ali da toga ima, sigurno bi nam to bio podstrek da radimo još bolje. Ova opozicija ne zna i neće da zna i bavi se nekim trivijalnim stvarima za koje smatra da će joj doneti političke poene. Smatram da im to ni u kratkom roku ne može doneti političke poene, a ne na duži rok, a taj rok su sigurno naredni lokalni izbori koji u redovnom terminu slede 2020. godine. Što se tiče opozicije, Mađarskog pokreta i DZVM, to je grupa koja u mnogo slučajeva i ne glasa. Oni prvo nisu sami sa sobom usaglašeni, a kamoli sa ostalima. Vidi se, na primer, da odbornik Tari glasa suprotno od svih ostalih ili se odbornici dele po partijskoj pripadnosti. Isto tako, odbornici ove odborničke grupe u radnim telima glasaju drugačije u odnosu na to kako glasaju na sednicama. Upravo smo ovih dana imali slučaj da je odbornik na jednom radnom telu glasao „za“, a danas je za istu stvar glasao „protiv“. Mislim da je to zato što nemaju nikakvu jasnu politiku u vezi onoga što rade, a to se svakako vidi po njihovim izlascima za govornicu. U 99 odsto slučajeva njihovih izlazaka za govornicu prednjači odbornik Ištvan Tari isključivo potencirajući srpsko-mađarsko pitanje. Verujem da on nema ništa drugo čime bi se bavio i čime bi skupljao političke poene. To je otprilike presek situacije i dva osnovna utiska vezana za funkcionisanje skupštine. Treći deo je vezan za odluke koje su donesene: na 26 sednica Skupštine opštine, osim određenih kadrovskih odluka, donete su brojne odluke koje su omogućile investicije u opštini Bečej i to ne samo iz sopstvenih sredstava već i iz drugih nivoa vlasti, počevši od pokrajinskih sekretarijata, preko fondova, do ministarstava i stranih fondova. I u narednom periodu Skupština opštine Bečej će biti servis građana u smislu donošenja odluka koje će omogućiti brže razvijanje naše opštine i veće investicije. U planu su, kako do kraja ove, tako i u toku sledeće godine, neke odluke koje će da potvrde ovo o čemu pričam.
Tu je verovatno reč o rebalansima budžeta ukoliko se dobije novac na konkursima pokrajine i republike i o odlukama o prodaji i dugoročnom zakupu građevinskog zemljišta?
– Između ostalog i o tome. Neki projekti koje je opština Bečej dugo čekala sprovešće se tokom naredne i narednih godina.
Jedina velika investicija za koju znamo, a koju je opština Bečej dugo čekala je projekat i izgradnja banje.
– Ne bih se složio sa vama da je samo banja u pitanju. Ima još takvih projekata, međutim, još ne želim da izlazim u javnost sa tim informacijama, ali ono što najavljujem je da će biti lepih projekata.
Odbornička retorika
Što se tiče političkog diskursa na sednicama, tu su u poslednje vreme uočene, u najmanju ruku, netolerantne i neumesne rasprave predstavnika opozicije i vlasti i tu mislim na vas i na predsednika opštine zato što drugi odbornici vladajućih stranaka retko izlaze za govornicu. Tu se poteže pitanje i licemerja i politike, kao i, nadali smo se, davno prevaziđene politike „krvi i tla“. Da li može parlamentarni lokalni diskurs da se upristoji, da se stvari kažu na primereniji i civilizovaniji način?
– Ne mislim da je situacija tako loša i toliko teška kao što kažete. Ne mislim da su rasprave na sednicama necivilizovane, čak ni ponekad. Po meni necivilizovano ponašanje podrazumeva da je neko nekog opsovao, što se nije desilo, potom da je neko nekom pretio, što se nije desilo, da je neko nekog udario, što se nije desilo i mislim da se to ni ubuduće neće desiti. Ono što obeležava sednice Skupštine opštine Bečej je jedna vrsta energije, a pre svega to zavisi od govornika. Nekad se može čuti da predsednik opštine, neko od odbornika ili ja povisim ton u žaru objašnjavanja, u žaru odbrane ili u žaru dokazivanja, ali apsolutno ne smatram da je to necivilizovano. Možemo da pogledamo brojne primere i kod nas, ali i dalje gde zaista postoji necivilizovano ponašanje na sednicama. Na kraju krajeva, odbornici su predstavnici građana i oni mogu da se ponašaju kako misle da treba i kako misle da će građani sutra to najbolje da cene. To ponašanje može da bude i fabrikovano i mislim da je takvo ponašanje pre svega prisutno kod opozicije.
Zašto?
– Kada predstavnici vlasti izađu za govornicu, obično objašnjavaju odluke koje treba da budu donete i onda odgovaraju na neutemeljene optužbe opozicije koja nije prožeta ne samo znanjem, nego ni poznavanjem kako stvari treba da funkcionišu. Imamo često primere da određeni odbornici kažu nešto što naprosto ne možete da objasnite ili se nađete u čudu da je neko nešto tako izjavio. Oni na to svakako imaju pravo, a naše pravo je da dokažemo da njihove optužbe nemaju osnove. Smatram da smo mi to u svim slučajevima korektno i uradili.
Ipak, bilo je nekoliko slučajeva gde je opozicija našla neke greške u izveštajima opštinskih preduzeća, recimo, upravo na prethodnoj sednici i tada ste i vi i predsednik opštine rekli, ukoliko se dokaže da su u pitanju matematičke greške, da će odgovorne osobe snositi odgovornost. Da li je to bila samo retorika ili će te osobe zaista da snose odgovornost?
– Naravno da nije bila samo retorika. Zar neko zaista misli da mogu da pređem preko toga da neko nije uradio svoj posao i da onda predsednik opštine i ja budemo predmet kritika zbog nečije nemarnosti i nepažnje? Naravno da to nije moguće, i naravno da to nije puka retorika i ja sam mislio ono što sam rekao, a to je da ću u političkom smislu uložiti maksimalan napor da utičemo na to. Ja sam sa govornice zahtevao od predsednika opštine da iskoristi svoj uticaj na direktore koji dolaze iz njegove političke stranke da se to više ne bi dešavalo, a u ovom konkretnom slučaju, gde je reč o LINK-u, da direktorica odgovara, da u finansijskom smislu bude kažnjena, ali moramo da vidimo da li skupština društva ili ko može da izrekne određenu meru da bi ljudi shvatili da ne mogu tako da se ponašaju. Videli ste na primeru funkcionisanja skupštine da kad ljudima uskratite finansijska sredstva, oni se ponašaju drugačije. Tako se treba ponašati i sa direktorima. I sigurno je da nam je u cilju da sve funkcioniše onako kako treba. Što se tiče grešaka, svi smo ljudi i normalno je da dođe do grešaka, da se pogrešno sabere, oduzme… U moru tih kolona i tabela koje često dolaze od 30 do 100 strana lako može doći do neke greške. Ali sam sa druge strane svakako i za to da ljudi maksimalno iskoriste svoje vreme koje im stoji na raspolaganju, za to su plaćeni i treba to da kontrolišu koliko god mogu. Ako se greška potkrade, onda je to u redu, ali ako se te greške ponavljaju onda tu sigurno nešto ne štima i ja bih tu išao do toga da ti direktori pretrpe i određenu političku odgovornost, da budu smenjeni ili da podnesu ostavku. I ne odnosi se ovo samo na izveštaje direktora, nego na njihov kompletan rad. Pre svega smatram da svaki direktor prvo treba da bude godinu dana u v.d. stanju pa da se potom raspiše konkurs na kom će on biti i izabran ukoliko je taj posao radio kako treba. Javnost, pa i pojedinci su bili malo uzburkani u vezi v.d stanja, ali definitivno građani nemaju nikakve štete od toga što je neko v.d. direktora, jer on se pre svega više trudi, znajući da je mandat mnogo kraći, da može da bude smenjen na sednici.
Nove odborničke grupe
Ono što je takođe obeležilo ovu godinu je tzv. preletanje odbornika iz jedne partije u drugu. Odbornici grupe „Dosta je bilo“ su postali odbornici grupe „Samo lokalno“, odbornici SPO-a su postali odbornici POKS-a. To je sve zakonski dozvoljeno jer su pojedinci, a ne stranke vlasnici mandata, ali kako vi to komentarišete?
– Po našem Ustavu pojedinac je nosilac poslaničkog mandata. Mislim da ukoliko imamo proporcionalni izborni sistem koji i imamo, gde su nosioci stranke, onda one treba da budu vlasnici mandata. Ukoliko imamo većinski izborni sistem, gde su nosioci pojedinci i gde su oni istaknuti u prvom planu, onda ti pojedinci treba da su nosioci mandata. Tu sad imamo jednu kontradiktornu stvar, u proporcionalnom sistemu vlasnici mandata su odbornici. To je sada tako, a ne znam da li će promenom Ustava da se i to reši. Većina zemalja Evropske unije preferira takav način. Ne mislim da je dobar i naročito nije dobar na lokalu. Da se vratimo na ono što se desilo u Bečeju. SPO je u Bečeju imao negde oko 200 članova gde su svi, možda samo dva člana nisu, prešla u novu stranku, u POKS. Svih 5 odbornika je takođe prešlo u tu stranku. Svi ti ljudi su svakako doprineli da ovih 5 odbornika budu u Skupštini opštini Bečej. Mi nemamo situaciju da su ti odbornici prešli u neku drugu partiju. Svi su ljudi koji su i 2016. prilikom izborne kampanje bili u toj stranci samo se stranka sada zove POKS. Razlog zašto smo prešli u tu stranku je to što SPO po našem mišljenju nije više zastupao one stavove koje je imao kada je nastao. SPO je odavno prestao da se bavi programom, stranku je uzurpirala nekolicina ljudi uključujući predsednika stranke i njegove najbliže saradnike i mi nismo više želeli da učestvujemo u tome. Zahtevali smo promene, pa i da se predsednik povuče i prepusti nekom drugom to mesto. On to nije želeo, pa je većina ljudi donela odluku da se formira jedna druga stranka, sa novim imenom koja će se u svom radu držati programa obnove Kraljevine Srbije. Što se tiče odbornika „Dosta je bilo“ i „Samo lokalno“ ja tu nemam činjenica i informacija koje su dovele do toga, sem onih da se ova grupa u Bečeju nije slagala sa politikom stranke i da su jednostavno formirali svoju odborničku grupu. Ne mislim da je to loše, niti da građani mogu da imaju posledica zbog toga, ali ćemo sve videti na sledećim izborima. Ono što mislim da svakako na lokalu igraju pre svega ličnosti, a ne stranke. Naši birači su toga svesni, 21. vek je kada je preko interneta ljudima dostupno da biraju, a ne da budu klasične glasačke mašine. Ljudi vole da biraju ljude koje poznaju, komšije, prijatelje, ljude koje viđaju subotom na pijaci, nedeljom u crkvi… A sve ovo je odgovor na vaše pitanje da na lokalu treba da vlada većinski sistem, gde se građani opredeljuju imenom i prezimenom za svog odbornika, gde će on da odluči da li će biti u nekoj stranci ili neće, gde će on biti nosilac mandata.
S tim u vezi, verovatno mislite i da predsednika opštine, što se jednom desilo u državi pa i u Bečeju, građani treba da biraju direktno, a ne odbornici u lokalnom parlamentu.
– Taj zakon mora biti izmenjen. On je donet, pa potom ukinut, jer je bio manjkav. S jedne strane imali ste predsednika opštine kojeg direktno biraju građani i mogu da ga smene, a s druge strane ste imali predsednika Skupštine opštine kojeg takođe biraju građani i došlo je do situacije, kao u Bečeju, da ste u koliziji sa tom izvršnom i predsedničkom vlašću. Tu mora da bude dobar sistem kontrole, a taj sistem ne sme da pređe u nešto što se zove opstrukcija. Važno je tu napraviti pravi balans. Procenjeno je da to ipak nije dobro i vratilo se na rešenje da predsednika opštine bira Skupština opštine.
Verovatno će se ove godine prvi put desiti da će programi javnih preduzeća za 2018. godinu biti doneti do kraja ove godine, a ne u toku naredne godine.
– Za to sam se zalagao i ranije, pa i sada. Na tu temu sam pričao i sa predsednikom opštine. On ima identično mišljenje kao ja. Preduzete su sve mere da to bude urađeno u decembru i mislim da su sva javna preduzeća već predala svoje programe. Mislim da su programi u fazi pregledanja. Opštinsko veće treba da zaseda da se to utvrdi pa da ide na Skupštinu.
I zakon tako nalaže. Do sada je bilo tako da, recimo, programe rada javnih preduzeća donesete na polovini godine, negde u junu, pa se opravdano postavlja pitanje na osnovu kog programa su ta preduzeća radila polovinu godine, a izveštaje o radu za prošlu godinu usvajamo u oktobru i novembru naredne godine.
– Nije problem kada izveštaje o radu donosite naknadno, to i treba donositi nakon vremena za koji ti izveštaji važe. Tako isto se ništa spektakularno neće desiti ako program ne usvojite u novembru. Javna preduzeća imaju mogućnost da rade na osnovu programa koje su do sada imala, odnosno da se kreću u tim okvirima. Ipak, treba sa radom krenuti na vreme i mi ka tome stremimo.
Poboljšanje rada Skupštine
Kakvo poboljšanje u radu Skupštine opštine očekujete u narednoj godini? Da li će opština Bečej početi da radi na donošenju antikorupcijskog plana?
– Zaista bih voleo da Skupština opštine unapredi svoj rad u tehnološkom smislu. Takođe i u kvalitativnom, ali to pre svega zavisi od koalicije. Smatram da vladajuća koalicija dobro radi svoj posao, da je kvalitet na zavidnom nivou, ali uvek ima mesta za poboljšanje. Za tehnološko unapređenje su naravno potrebna sredstva. Nastojaćemo da ta sredstva nađemo izvan opštine Bečej.
Ideja je da odbornike snabdemo tabletima i da oni imaju bolji komoditet u radu, da glasanja budu elektronska. S druge strane nastojimo da nemamo sazive po hitnom postupku da upravo opoziciji omogućimo što duže vreme da se što kvalitetnije pripremi. Ne sećam se kada sam poslednji put sazvao sednicu po hitnom postupku. To je čist dokaz da želimo da opozicija ima kontrolnu funkciju, a opet ne možemo da želimo to više od njih. I to kontrolu u pravom smislu, a ne kontrolu u smislu populizma, već kontrolu i zakonitosti i kvaliteta rada. Što se tiče drugog dela vašeg pitanja, mogu da kažem da nije posao predsednika Skupštine opštine da pravi antikorupcijski plan. Ja sam samo jedna karika pored svih ostalih karika, gde osim predsedničke i izvršne vlasti spadaju i nevladine organizacije i svi građani opštine Bečej. Mi nismo uradili taj plan, kao što nije i većina opština. Propustili smo tu šansu da budemo prvi u Srbiji u tome, ali sam obećao da ću se maksimalno založiti da to što pre krene i da što pre završimo taj posao. Važno je da kada taj plan donesemo, on zaista bude mehanizam koji će koristiti građanima, a ne političarima za govornicom da govore da smo doneli antikorupcijski plan samo zato što to lepo zvuči. Ipak, planovi se prave, ali oni mogu da ostanu i mrtvo slovo na papiru, pa je suština svega da treba promeniti svest i to ne samo u politici već i u građanstvu. Tu je nevladin sektor koji na kraju krajeva to i radi. Danas, u 21. veku informacije se prenose u sekundi i danas je sve transparentnije u odnosu na pre 10, pa i 20 godina. Takođe, danas svaki građanin može da se obrati svakom državnom organu po pitanju Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja. Postoje i nevladine organizacije koje dobijaju pare da bi se time bavile u smislu nekog kontrolnog mehanizma. I te organizacije ne dobijaju novac samo iz lokala, pokrajine ili republike, već i iz inostranstva i smatram da je to dobro, a opet te organizacije ne treba to da zloupotrebljavaju već da se time zaista i bave. Dalje, u pripremi je zakon da se preko trezora mogu videti svi tokovi novca. Ja samo ne bih želeo da neke organizacije ili pojedinci sve to rade zbog neke lične promocije.
Postoji „rak rana“ u radu Skupštine opštine, a to je prevodilačka služba ili prevodilac koji prevodi skupštinske materijale i govore odbornika. Da li će taj problem konačno biti rešen jer ima prilično nepravilnosti u prevodima?
– U više navrata sam pričao sa predsednikom opštine o tome i on je stanovišta, kao i ja, da se taj problem mora rešiti. Stvar Opštinske uprave je da obezbedi prevodioca, a i da obezbedi pare za to. I to nije problem jer je to po zakonu i to mora da postoji. Građani mađarske nacionalnosti imaju pravo da sve bude kao i na srpskom jeziku. To se ne dovodi u pitanje. Većina stvari se prevede, zaključci, rešenja, nekad tabele i stručni izrazi. Zamka je kvalitet prevodioca. Niko nije dovoljno stručan da ocenjuje prevodioca koji je pri tom i sudski tumač. Prevodioci imaju sertifikate, položene ispite i po tom osnovu su oni zaposleni. Sve ostalo je stvar više subjektivnosti, nego objektivnosti Ištvana Tarija koji apsolutno nema šta drugo da kaže na sednicama Skupštine opštine osim pitanja mađarskog jezika, broja Srba i Mađara po preduzećima i gde je ko rođen. Kada pregledate prethodnih 26 sednica gde je doneto nekoliko stotina odluka, jasno se vidi da on nije imao nijednu primedbu osim nacionalnog ključa.
Da li skupštinska služba na vreme i da li uopšte odgovara na odbornička pitanja? U kom procentu ste odgovorili na pitanja odbornika?
– Te podatke možete dobiti od skupštinske službe. Prema Poslovniku Skupštine opštine Bečej svaki odbornik je dužan da, kad postavlja pitanja, ih adresira, odnosno da kaže kome ga upućuje. Vrlo često iz neznanja adresiraju pitanja pogrešno. Pitaju određene organe koji nemaju apsolutno nikakve veze s tim. Na ona pitanja koja su u domenu skupštinske službe i predsednika Skupštine opštine uvek odgovorimo. Pitanja koja se ne tiču nas adresiramo na onoga na koga je upućeno.
Rekli ste šta želite za Skupštinu opštine u narednoj godini, a šta biste poželeli građanima?
– Građanima želim da pošaljem ličnu poruku i kao predsednik Skupštine opštine i kao predsednik jedne partije, a to je pre svega dobro zdravlje. Drugo što bih poželeo da sve blagdane, kao i sve naredne dane u godini provedu u krugu svojih najmilijih, da na privatnom planu uspeju u onome u čemu su naumili i da obećam da ćemo mi da se trudimo da sve ono što oni očekuju od nas i ispunimo. Od toga da budemo vredni, radni, štedljivi i preduzimljivi, do toga da ne izneverimo predizborna obećanja koja smo dali. Mnogo toga je već urađeno u Bečeju, a još mnogo više nam predstoji i to je proces koji će trajati narednih godina. Zato sam ubeđen da će građani 2020. godine dati još veću podršku ovoj vladajućoj koaliciji i da ćemo tek u sledećem mandatu u punom kapacitetu uraditi stvari za koje građani danas misle da nikad neće biti urađeni.
K.D.F.
