Intervju sa Velimirom Cvejanovim, direktorom Gradskog pozorišta: Kultura je uvek u zapećku

Kraj kalendarske godine je period kada se sumiraju rezultati. Kriza je uticala i na kulturu ili posebno na kulturu.

Direktor Gradskog pozorišta, Velimir Cvejanov, kaže da je 2009. godine kriza zahvatila ne samo Gradsko pozorište, već i sve one sa kojima ova institucija sarađuje na pozorišnom, književnom i muzičkom planu.

– Generalno gledano i inače je kultura u nekom zapećku, nikada, nigde i nikome nije ni blizu nekog prioriteta, shodno tome i kriza se mnogo više odrazila u kulturi. Bili smo siromašni sa programima i sadržajima, posebno ako gledamo iz ugla publike, a s druge strane i građanima je teško da obezbede novac za ulaznice, a kultura je nešto što košta i što se plaća. Ono što je bitnije jeste da aktivnosti koje se odvijaju kod nas niti smo ukinuli niti smo prekidali, i dečji i omladinski dramski studio je radio. Ove godine su izveli sjajnu predstavu, „San letnje noći“ i pobedili na Majskim igrama, a nedavno smo gledali i premijeru predstave „Gavrilo“. Uspeli smo kako-tako i Majske igre da organizujemo, opet na nekom pristojnom nivou i pored svih tih materijalnih problema, tako da sa produkcijske strane ne možemo biti nezadovoljni. Gradski hor je radio, ali smo imali manje koncerata, manje gostovanja iz prostog razloga što i to podrazumeva neke finansijske momente. Oni koji bi nas rado pozvali i koji su nas zvali, nisu u stanju da nam plate ni putne troškove, a mi opet nismo u stanju iz sopstvenih izvora da obezbedimo pare za put. Jesmo radili isto kao i prethodne godine, koja je bila mnogo bogatija, ali jednostavno nismo uspeli da uradimo sve što smo hteli.

Plan i program koji je najavljen za 2009. godinu bio je prilično optimističan. Dramski studio je trebao da gostuje u Banjaluci i u Herceg Novom sa predstavom „Čimi“, ali se to nije desilo.

– Isključivo zbog para, i ne samo tu, nego i u Tuzli, Sisku, imali smo puno opcija za gostovanja.

Predstava „Čimi“ je bila proglašena za najbolju predstavu u Brčkom, za ovu predstavu je rediteljka Lilijana Ivanović dobila nagradu za režiju. Predstava „San letnje noći“ je pobedila na Majskim igrama, članovi Dečjeg dramskog studija Filip Sadžakov i Mariana Milovanov dobili su nagrade za najbolje uloge, kao i Ana Martinov iz omladinskog studija. S obzirom na to da postoji praksa da predsednik opštine organizuje prijem za kulturno-umetnička društva ili grupe, civilne organizacije, sportske organizacije ili pojedince koji ostvare zapažene rezultate, da li je Dramski studio koji je ostvario rezultate vredne pažnje, imao takav poziv od predsednika opštine?

– Ne.

Zašto?

– To pitanje ipak nije za mene. Ne znam zašto je to tako, verovatno je to deo protokola koji ja ne poznajem, pa ne mogu da sudim o tome. Mi se nismo sami pozvali jer je to neuljudno, ali  smo bili, pobedili, došli, obznanili šta smo radili, kako smo prošli i sa naše strane to je to.

Od pre dve godine Majske igre su podeljene: deo je namenjen deci i deo mladima, međutim, ove godine nije bilo programa za mlade.  

– Deo Majskih igara namenjen mladima ove godine nije održan iz finansijskih razloga.

Kakva je sudbina Majskih igara sa ovakvom koncepcijom u narednoj godini?

– Za 2009. godinu u opštinskom budžetu za Majske igre je bilo predviđeno 600.000 dinara, ni to nije sve realizovano, ali smo uradili deo festivala za decu, koji je inače prioritetan i tradicionalan, dok ovaj drugi deo nismo uspeli da realizujemo. Za 2010. godinu u startu je predviđeno manje sredstava nego za 2009. godinu i izgleda da ćemo tu ideju teško realizovati. Neću odmah da kažem da nećemo uspeti, jer ćemo pokušati jačim pritiskom na Pokrajinski sekretarijat za kulturu, na Ministarstvo kulture da izlobiramo sredstva koja bi nam omogućila održavanje celokupnog festivala. Već smo počeli pregovore i sa nekim firmama. Ne odustajemo, u našem planu za 2010. godinu jeste kompletan festival i za decu i za mlade. Sredstva za Majske igre su ostala ista, međutim, ja sam svestan toga da smo, pored osnivača, i mi dužni da obezbedimo i novac sa strane. Kad kažem mi, pre svega mislim na sebe, moja je dužnost da to uradim kako znam i umem, pa ćemo da vidimo šta s tim možemo da uradimo.

U 2009. godini iz opštinskog budžeta je Gradsko pozorište trebalo da dobije  15,9 miliona dinara. Da li ste dobili taj novac i koliko ćete dobiti 2010. godine?

– Skoro 16 miliona je bilo planirano za 2009. godinu, a završavamo je sa 11 miliona, to je realizovano. Za sledeću godinu nivo sredstava je na nivou iz 2007. godine, 12 miliona, krajnje restriktivno, ali opet kažem – ne postoje pare samo u opštinskoj kasi, postoje i negde drugde i na nama je da ih nađemo.

Kada ste došli na mesto direktora pozorišta, vaš plan i cilj je bio da sredstva koja se usmeravaju ka Gradskom pozorištu imaju neku uzlaznu liniju.

– Do 2008. godine je išlo tako, a 2009. godine je usledio pad. U 2010. će bit blagi porast u odnosu na 2009. godinu, ali će sve to otprilike biti na nivou iz 2007. godine.

Prošle godine ste rekli da ste zadovoljni jer ste uspeli da uspostavite komercijalne programe koji su naišli na dobar odziv publike – B-jazz, Vesela subota, koncerti, Kulturno leto – ali neki od ovih programa su prekinuti.

– To je trajalo do početka leta, a nakon toga se nije nastavio B-jazz, nažalost, neće se nastaviti, jer to zahteva kontinuirane izdatke za koje u budžetu nema prostora. Kulturno leto će izostati i dalje, jer uspostavljanje Dana grada na neki način iziskuje i od nas angažman koji je skoro adekvatan angažmanu oko Kulturnog leta, a sa druge strane oni koji kreiraju kako će izgledati proslava Dana grada, na neki način kreiraju i deo kako će izgledati Kulturno leto, jer nisu sve aktivnosti predviđene za jedan dan. Mi smo tu na raspolaganju sa jednom obavezom da učestvujemo u tome kao ustanova kulture.

Što se tiče produkcije, još 2008. godine je trebala da bude izvedena predstava „Ožalošćena porodica“ u koprodukciji sa grupom PAAD iz Novog Bečeja, a za 2009. godinu bila je najavljena koprodukcija sa srpskim pozorištem iz Mađarske.

– To je jedna od dve profesionalne predstave koju smo planirali, a nijedna nije realizovana isključivo zbor para. Realizovaće se kada se steknu svi uslovi. Kad već pričamo o stvarima koje nisu realizovane, nije zaživeo ni Gradski duvački orkestar. Formalno jeste uvršten u ovu ustanovu, ali iz već poznatih razloga nismo uspeli da uradimo ništa. Pored prostora koji je obezbeđen, treba da angažujemo čoveka koji će sa njima da radi, ali i za to je potrebno par stotina hiljada dinara.

Nedavno je premijerno izvedena predstava „Gavrilo“ u čijoj je najavi pisalo sve u negaciji, zašto?

– Sadašnji sastav Dramskog studija mladih je nešto o čemu sam ja na početku svog rada ovde sanjao. To je jedna luda mešavina, od tinejdžera koji su tek zakoračili u srednju školu, do mladih ljudi koji studiraju, muzičara, „pankera“ i prosvetnih radnika. To je reprezent ili neki presek naše mladosti u Bečeju. Oni su time izneli svoj stav, oni se ne bune protiv nekoga, oni skreću pažnju na svoj rad, na svoje postojanje, što je sasvim logično i premijera „Gavrila“ je za mene trijumf. Prvo trijumf njihovog rada kao ekipe koja je tako raznorodna i konačno, senzacija – prepuna sala, trijumf mladih koji su napunili tu salu. Ako sumiramo godinu i treba da idemo dalje, pa tražimo neki motiv, ta premijera predstavlja „svetlo na kraju tunela“, motiv i energiju za dalji rad. Oni su nama na taj način nametnuli obavezu da i dalje radimo i da se borimo i za njih i za kulturu.

Koji su planovi za 2010. godinu?

– Počeću upravo od Omladinskog dramskog studija, koji ima dve predstave koje će biti na repertoaru, imaćemo i gostovanja, a radiće se i nova predstava. Dečji dramski studio posle raspusta počinje da radi dve predstave, obe će biti gotove za Majske igre. Jedna je na srpskom jeziku i konačno ćemo imati i predstavu na mađarskom jeziku. Tu je i Gradski hor koji je uradio veliki posao ove godine, izveli smo sjajan koncert za Dan grada, to su potvrdili i profesionalci, a odlično je prošao i gala koncert krajem godine. Hor nastavlja dalje da radi prilično ambiciozno.                         

LJ.M.