trg_fontane
Mnogi planovi u 2009. godini, zbog uticaja i negativnih posledica svetske ekonomske krize pretrpeli su izmene ili nisu ostvareni. Ovakve okolnosti koriste političari visokog ranga koji svetsku ekonomsku krizu koriste kao alibi, odnosno opravdanje za nešto što nije urađeno, a trebalo je biti. Srećom po građane opštine Novi Bečej u ovoj sredini to nije slučaj.
O svetskoj ekonomskoj krizi, njenom uticaju u 2009. i novoj 2010. godini, predsednik opštine Novi Bečej Milivoj Vrebalov kaže:
– Svetska ekonomska kriza je, nažalost, stigla i kod nas sa malim zakašnjenjem. Neki naši poznati političari već su 2008. godine rekli da će svetska ekonomska kriza nama učiniti dobro, a ne loše, kao što se na kraju pokazalo. Funkcionisanje lokalnih budžeta, govorim generalno za sve opštine, bilo je sasvim korektno do početka februara 2009. godine, a tada su nam smanjena transferna sredstva iz republike za 50, a negde čak i za 70 posto. Bilo mi je krivo što nas na to nisu pripremili ranije, jer smo svi pravili budžete na konto sredstava koja smo planirali još u 2008. godini. Neke opštine su bile zbilja zatečene, a mogu da kažem iskreno da je i naša opština bila zatečena, ali smo korektnim pristupom – kontinuiranom racionalizacijom još od 2006. godine do današnjeg dana – došli u situaciju da nismo trebali da pravimo drastičnu racionalizaciju. Treba da otpustimo samo jednog radnika koji će otići u penziju, a maksimalnom štednjom i vođenjem računa o trošenju budžetskih sredstava uspeli smo da privedemo godinu kraju. Završili smo poslovnu godinu sa sasvim korektnim bilansom: ništa nismo dužni, plate su na vreme isplaćene, tako da smo jedna od retkih opština koja je to uspela da uradi.
Imate čak i budžetski suficit.
– Tako je, ima i suficita, to je upravo rezultat dobrog poslovanja lokalne samouprave.
Kao i prethodne, i 2009. godinu u opštini Novi Bečej obeležili su projekti. Doduše bilo ih je nešto manje nego ranije, a jedan od najznačajnijih je svakako projekat regionalne deponije koji je finalizovan krajem godine.
– Imali smo i neke lomove u lokalnoj samoupravi, tako da nije baš sve funkcionisalo kako treba, nećemo da se „vadimo“ samo na to da je teška ekonomska situacija doprinela tome da nismo dobijali značajna sredstva, jer ja mislim da je to bilo malo i do ljudi i zato smo i napravili drastične rezove pred kraj godine. Do oktobra meseca smo, recimo, iz Fonda za kapitalna ulaganja uspeli da pribavimo svega 50 miliona dinara, a to je, na kraju krajeva, bio posao naših tadašnjih koalicionih partnera, ali smo početkom novembra uspeli da obezbedimo još oko 100 miliona dinara za vrlo kratko vreme. Mislim da je stvar u ljudima, a ne u samim sredstvima. Što se tiče regionalne deponije, pre oko dve nedelje smo u opštini organizovali sastanak sa predstavnicima firme ASA i sa predstavnicima Brantnera, te smo se napokon dogovorili da ćemo konkretizovati projekat regionalne deponije već početkom 2010. godine. Napravio sam jedan rez, jer do sada smo bili okrenuti samo austrijskoj firmi Brantner koja u našoj opštini iznosi smeće, međutim, oni su, stiče se utisak, znajući da smo maksimalno okrenuti njima, odugovlačili sa tim projektom i zato je doneta odluka da se u tu priču uključi i firma ASA, kako bismo videli ko će dati povoljnije uslove, pa da se ta regionalna deponija napokon i završi.
Mada je bilo najavljeno, nije završena izgradnja obilaznice na ulazu u Novi Bečej.
– To je trebalo da se uradi i tu se upravo radi o tome da nismo imali adekvatno lobiranje od strane, mogu otvoreno da kažem, Demokratske stranke, čiji je to bio zadatak, jer znamo da su svi pokrajinski sekretarijati u neku ruku pod rukovodstvom Demokratske stranke. Očekivali smo od novobečejskih pripadnika te stranke da svojim lobiranjem utiču na to da se uradi obilaznica. Nažalost, oni to nisu uradili. Ipak, sa direktorom Fonda za kapitalna ulaganja, koji je bio u poseti Novom Bečeju nakon smena predstavnika Demokratske stranke, dogovoren je završetak te investicije u vrednosti od 35 miliona dinara, a pored toga dogovoreno je još 5 miliona za sportske terene u Kumanu i Novom Bečeju. Javna nabavka je u toku, ubrzo ćemo znati ko će biti izvođač radova i čim vreme dozvoli, krenućemo u realizaciju projekta obilaznice oko Novog Bečeja. Reč je o kružnom toku nakon prelaska kanala DTD, te teška vozila više neće ulaziti u Novi Bečej, već će ići na bašaidski put, prema Bašaidu i Kikindi.
Rekli ste da je jedan od razloga zbog čega nije završena obilaznica bila politička situacija u Novom Bečeju. Kulminacija se desila krajem oktobra, odnosno početkom novembra meseca, kada je došlo i do smene predsednika Skupštine opštine. Kakva je sada politička klima i da li je relaksiran odnos u okviru koalicije?
– Ja i sada moram da istaknem da je iniciranje smene poteklo iz Demokratske stranke. Doduše, bio sam malo nezadovoljan kontaktom Opštinskog odbora Demokratske stranke sa rukovodstvom u Novom Sadu i hteo sam da to potenciram, i rečeno mi je da i Pokrajinski odbor ima problema u komunikaciji sa novobečejskim odborom stranke, pa je, u suštini, Pokrajinski odbor Demokratske stranke smenio dotadašnje rukovodstvo, to jest Opštinski odbor Demokratske stranke u Novom Bečeju. Nakon te smene uspeli smo da intenziviramo kontakte sa Pokrajinskim odborom Demokratske stranke i to se vidi i na primeru realizacije projekata obilaznice i sportskih terena. Moja želja je da se u 2010. godini opštinska koalicija, koja je jednog trenutka bila malo poljuljana, funkcioniše jedinstveno i da sačuvamo koheziju lokalne uprave u Novom Bečeju
Tokom 2008. godine aktuelne su bile kadrovske promene u javnim preduzećima i ustanovama čiji je osnivač Skupština opštine. Došlo je do promena na čelu radija, Doma kulture, u Turističkoj organizaciji itd. I 2009. godine je bilo kadrovskih promena. Da li to ima veze sa političkim potresima na lokalu?
– Manje-više se stiče takav utisak. Međutim, mislim da me ljudi u Novom Bečeju znaju kao čoveka koji prvo ne štedi sebe, a onda ni ostale oko sebe. Tražim da svako pruži maksimum i nije na prvom mestu stranačka pripadnost, već zalaganje i odgovornost prema poslu. Ukoliko neko pruža maksimum u kontinuitetu i daje pun doprinos svojoj opštini, treba ga nagraditi. Jedan od takvih primera je Radio Novi Bečej, gde smo menjali direktora. Naime, prethodni direktor je bio u stranci koja je u neku ruku demokratski orijentisana, ali, nažalost, radio je izuzetno loše funkcionisao. Napravili smo promenu, imenovali smo Sašu Dujina za direktora i svedoci smo tome da je za oko godinu dana drastično povećana slušanost radija. Napravili smo rokadu i u Direkciji. Ne bih govorio o tome kako je radio prethodni direktor ovog javnog preduzeća, jer mislim da su i naši sugrađani imali priliku da vide, a, na kraju krajeva, može se lako desiti da u narednom periodu taj nerad dobije i svoj institucionalni epilog. Trenutno je vršilac dužnosti direktora Zoltan Guljaš iz Bečeja, a nakon tri meseca ćemo raspisati konkurs za direktora. Očekujemo da konkurišu stručna lica. Spremni smo da napravimo promene i zamene u preduzećima i ustanovama u kojima ne funkcionišu stvari kako treba, i u tom slučaju uopšte nije bitna nečija politička pripadnost.
Iznenađujuće je to što na referendumu nije izglasan samodoprinos u Mesnoj zajednici Novi Bečej. Kako to komentarišete?
– Vrlo jednostavno. Kako se radilo, tako je i prošlo. Očekivao sam da mesna zajednica može i bolje da radi nego što je do sada radila, a samodoprinos nije prošao zato što su ljudi sigurno bili nezadovoljni radom mesne zajednice. Žao mi je što samodoprinos nije izglasan, ali imaćemo ponovni pokušaj, to jest izjašnjavanje građana za oko šest meseci. Iskoristio bih priliku da apelujem na sugrađane, upravo iz tog razloga što je izuzetno mnogo stvari urađeno iz samodoprinosa, da to imaju na umu sledeći put kada budu izašli na referendum i izglasaju samodoprinos. Da li je to moglo da bude bolje? Verovatno je moglo.
Ono što je dobro prošlo i što je uspelo i imalo odjeka i dalje i šire od Novog Bečeja i Vojvodine, jeste manifestacija „Velikogospojinski dani“.
– Velika Gospojina je postala istinski vojvođanski brend. Očekujem da će ljudi u 2010. godini shvatiti da od toga zaista može da se profitira. Drago mi je da u Novom Bečeju već ima porodica koje su to primetile i imaju smeštajne kapacitete. Uvek potenciram priču o seoskom ili ruralnom turizmu, jer mislim da ne treba Novi Bečej da bude sredina koju će ljudi posetiti samo dok traje manifestacija „Velikogospojinski dani“. Opština Novi Bečej ima neuporedivo više mogućnosti i stvari koje može da pokaže. Turisti mogu ovde da ostanu i desetak dana kako bi se odmorili i kvalitetno se proveli.
„Velikogospojinski dani“ imali su humanitarni karakter. Namera je da se prikupljeni novac iskoristi za adaptaciju objekta za decu sa posebnim potrebama. Kako se taj projekat razvija?
– Svake godine će „Velikogospojinski dani“ imati humanitarni karakter. Što se tiče samog dvorca „Hertelendi“, to za sada ide izuzetno dobro. Projekti su gotovi i kompletirani i sada su na reviziji u Pokrajinskom sekretarijatu za arhitekturu, urbanizam i graditeljstvo, kod sekretarke Dušanke Sremački koja kontroliše sredstva koja su potrebna za renoviranje tog dvorca. Nakon revizije će se krenuti u javnu nabavku i očekujem da na proleće počne renoviranje.
Rekli ste da je turizam važna stvar za Novi Bečej. Potvrda za to je i nagrada koju je opština novi Bečej dobila na sajmu „Investexpo“ iz te oblasti.
– Upravo tako. Postali smo opština koja tradicionalno dobija nagrade na sajmovima – prošle godine na Beogradskom sajmu, sada, već drugi put na Novosadskom sajmu, očekuje nas u januaru i Sajam turizma u Beogradu, gde mislim da možemo da dobijemo neku nagradu za najorganizovaniju i najprepoznatljiviju manifestaciju. Drago mi je što su to prepoznali ljudi u celoj Srbiji. Stalno govorim o turizmu upravo zato što ljudi u turizmu mogu brzo da zarade. Mislim da će se otvoriti i jedna kreditna linija kojom ćemo našim sugrađanima, koji hoće da ulože u apartmane ili u nešto drugo što bi oplemenilo našu turističku ponudu, zbilja pomoći.
Naveli ste nekoliko prioriteta za 2010. godinu. Šta je po vama najvažnija stvar?
– Prvi prioritet je zapošljavanje ljudi. Početkom godine treba da bude puštena u rad nova fabrika za proizvodnju štrudli u kojoj će se zaposliti oko 50 ljudi. Znam da svi naši sugrađani govore o tome da treba što više ljudi zaposliti. Ja se slažem sa tim, jer ako nemate privredu koja funkcioniše na adekvatan način sve ostalo je prazna priča. U narednom periodu očekujemo da Novi Bečej u neku ruku procveta, naša ideja je bila da privučemo maksimalan broj preduzeća koja su spremna da investiraju u našu opštinu i te firme su, na svu sreću, prisutne ovde. Imamo oko desetak firmi koje su poznate ne samo u Srbiji, nego i u celoj Evropi. Nažalost, za sada sve stagnira, svi čekaju bolje dane, ali očekujem da će to u 2010. godini krenuti malo bolje i da će doći do razgranavanja privrede u Novom Bečeju.
Želim da se vaše želje ostvare i da 2010. godina bude bolja iako svi očekuju da će biti teža od ove koja je iza nas.
– Ja sam večiti optimista. Čelni ljudi naše države očekuju da će 2010. godina biti prelomna, da će se sliti neki strani kapital u našu zemlju, tako da očekujem da ćemo od toga i mi u Novom Bečeju imati benefite.
Vladan Filipčev
