trg_fontane
Premijernim izvođenjem predstave „Bajke mog detinjstva“ po tekstu Igora Bojovića, a u režiji i adaptaciji Mirjane Kolundžić Kuzmanović, bečejsko pozorište je 27. marta obeležilo Svetski dan pozorišta. Pred mnogobrojnom publikom Škola glume Kreativnog centra neobično sigurnim i ubedljivim nastupom izvela je polusatnu pozorišnu igru koja kroz motive pet poznatih bajki – Ružno pače, Lepotica i zver, Princeza i žaba, Čarobni frulaš i Kako svima ugoditi – postavlja pitanje da li je zaista moguće živeti bez maštarija i poručuje, prema ponešto oporim rečima autora komada, da nas „bajke uče kako da krčimo sebi put u realnosti, kako da se spasemo u poplavi kvazivrednosti koje definitivno uništavaju naše živote“.
„Odabir teksta je bio uslovljen, pored ostalog, i većim brojem mališana u Školi glume“, kazala je Mirjana Kolundžić Kuzmanović, „a mišljenja sam da bez bajki, kao čuvara univerzalnih istina, nije moguće kvalitetno odrastati. Ova predstava je neobična priča obične devojčice koja ih je, čini se, zaboravila, odnosno, zagubila. Krenuvši u potragu za njima, ona se susreće sa nizom likova koji će je uveriti da su čarolije ništa drugo do hrabrost da maštamo o srećnijem životu.“ Autorka predstave se osvrnula i na samu izvedbu. „Izuzetno sam zadovoljna kvalitetom, snagom i nivoom igre glumaca na premijeri. Naročito onih koji su jedan krajnje pripovedački ton bajki uspeli da ožive na sceni. Utisak je da su u tome uživali, a ja iskreno verujem da su nešto i naučili. O pozorištu, o sebi, o drugima… Ja jesam!“
Petnaestak mališana na sceni, pri čemu posebno pominjanje zavređuju glumci koji su igrali pripovedače, priuštili su deci u gledalištu intenzivan i bogat doživljaj, nagrađen na kraju predstave dugim aplauzom, ali i starijima u čijoj su pratnji došli u pozorište. Naime, u svojevrsnom zaključku predstave, koji su osmislili sami glumci, odraslima je naloženo da deci pruže potrebno uvažavanje, ali i da ne zaborave vreme kada su i sami bili deca, odnosno da ne zagube ono dete koje čuči u svakome od nas.
I.K.
