770parkiranje-ispred-suda
Kultura življenja trebalo bi da je deo opšte kulture. A nije.
Kultura življenja je i kada ne bacamo smece gde stignemo, ne vozimo bicikl u centru grada uprkos tome što još uvek nisu postavljeni znakovi o tome da je centar pešacka zona, ne premeštamo klupe na Pogaci i ne lomimo ih, uprkos tome što nisu ucvršcene, ne parkiramo gde želimo i stignemo, vec na za to predvidena mesta, ne zauzimamo svojim besnim i manje besnim automobilima oznacena mesta za vozila osoba sa invaliditetom, ne parkiramo automobile na trotoaru ili na delu trotoara, ne krademo i lomimo sadnice sa kružnih tokova.
Ako sve to radimo, nemamo nikakvu kulturu življenja i, slobodno možemo reci, da nismo zreli i sposobni za život u zajednici.
Jedan od poslednjih u niz iritantnih primera nekulture življenja su parkirani automobili na pešackim stazama i to baš, da bude slikovitije, ispred i pored Osnovnog suda i Prekršajnog suda u Beceju.
Tako je svaki dan. A, recimo, u utorak je i policijski automobil bio parkiran na trotoaru, a pešaci, mame sa decom ili decjim kolicima, neka se provlace izmedu automobila na mestu koje je „vlasništvo“ pešaka, a ne bahatih vozaca koji ne žele da plate kartu za parkiranje.
Becej svedoci o tome da nije lepše s kulturom.
K.D.F.
