Za dan žena – da li su ravnopravne? Nevidljive rane za 8. mart

Danas je 8. mart, Međunarodni dan žena, koji bi trebalo da se obeležava u znak sećanja na demonstracije američkih radnica u Čikagu 1909. godine i marš više od 15.000 žena u Njujorku koje su tražile kraće radno vreme, bolje plate i pravo glasa.
U Srbiji se danas žene daruju cvećem, jeftinim ili skupim poklonima, zavisno od materijalnog položaja muškaraca.
Ili ničim.

U međuvremenu neke seksualno maltretiraju, ubijaju, siluju, nezaposlene su, traže socijalnu pomoć, u političkom životu su u manjim sredinama na marginama.
U takozvanim novinama, a reč je uglavnom samo o štampanim stvarima, vidimo njihova međunožja, butine, grudi.

U reklamama žene su „evoluirale“, danas više ne krvare (reklame za uloške) i piju kafu (reklame za kafu) isključivo, već veselo brišu podove i stolove (reklame za sredstva za čišćenje), briju noge, pazuhe i bikini područje (reklame za brijače i epilatore), ulepšavaju se (reklame za šminku, estetske tretmane i plastičnu hirurgiju), hrane decu kašicama i čokoladama i, najzad, odmaraju se na egzotičnim plažama (reklama za slatkiš na mestu gde je more, pesak i plaža)…

Paralelni univerzum
U paralelnom univerzumu, u realnom životu, neke žene se seksualno maltretiraju. Poslednji u nizu je slučaj Marije Lukić koja je dve godine bila sekretarica predsednika opštine Brus Milutina Jeličića Jutke. Jutka je Mariji Lukić poslao ukupno 15.000 poruka s lascivnim sadržajima.
U Osnovnom sudu u Brusu početkom februara počelo je suđenje Jeličiću zbog sumnje da je izvršio nedozvoljene polne radnje i polno uznemiravanje. Iako je optužnicom prvobitno bilo obuhvaćeno sedam žena, optužni predlog podnet je na kraju zbog jednog slučaja, oštećene Marije Lukić.
Jeličić je na suđenju negirao sve optužbe.
U međuvremenu, 1. marta, Jutka je objavio saopštenje da podnosi ostavku na mesto predsednika opštine, jer se slučaj zbog kojeg mu se sudi i koji se, kako ističe, dogodio pre nego što je postao član Srpske napredne stranke, „koristi za direktan napad na predsednika Aleksandra Vučića i za urušavanje SNS“.
Međutim, kako je N1 objavio 4. marta, u Brusu ne postoji zvaničan dokument koji bi potvrdio da je predsednik opštine podneo ostavku. Kao što to obično biva, Marija Lukić je izložena najprimitivnijim uvredama na društvenim mrežama, tipa „Ti žrtva?! U miniću i dekolteu dolaziš na posao“ i tako u nedogled.
Inače, pre oko dva meseca žene iz Srpske napredne stranke (SNS) su pokrenule kampanju „Stop nasilju nad ženama“, s tim u vezi su u mnogim opštinama u Srbiji organizovane konferencije za novinare, među njima i u Bečeju, kada su predstavnice SNS-a osudile Sergeja Trifunovića koji je koristio vulgarne izraze kada je na društvenim mrežama pisao o pojedinim ženama.
Do 4. marta žene iz SNS-a nisu osudile nasilje nad Marijom Lukić.

Priznanje za plan unapređenja položaja neravnopravnih
U toj i takvoj realnosti opštini Bečej je nedavno dodeljeno posebno priznanje za Akcioni plan opštine Bečej za unapređenje položaja žena i rodne ravnopravnosti, koji je usvojen krajem 2018. godine, s rokom trajanja do 2022.
Zasad nijedna akcija/ mera, predviđena u planu nije realizovana, osim postepenog uvođenja rodno odgovornog budžetiranja u nekoliko programa opštinskog budžeta, čiji je cilj raspoređivanje sredstava budžeta sa ciljem unapređenja rodne ravnopravnosti. Efekti toga će se moći ceniti krajem godine.
Inače, rodno odgovorno budžetiranje je obaveza lokalnih samouprava najkasnije od 2020. godine.
U akcionom planu za unapređenje rodne ravnopravnosti opštine govori se uglavnom upravo o neravnopravnosti žena i muškaraca.
Reč je o opštini u kojoj je u 21. veku nezamislivo da ima predsednicu, da, recimo, Toplanom ili Vodokanalom rukovodi žena, a prema popisu stanovništva iz 2011. godine, u opštini Bečej živi 37.351 stanovnik, većina su žene (19.035).
Ta većina, po podacima iz akcionog plana – od 25 do 45 godina starosti – dominira u grupi nezaposlenih – po podacima iz 2015. godine procenat nezaposlenih žena bilo je od 51,5 do čak 62,4.
Muškarci se značajno brže zapošljavaju i žene dominiraju u grupi onih koji dugo čekaju na posao (od tri do preko 10 godina), što ih čini teže zapošljivom kategorijom na teritoriji opštine Bečej.

Prošle godine 100 produženja hitnih mera zbog nasilja u porodici
U modernoj i civilizovanoj Srbiji iz godine u godinu se povećava broj žena koje su žrtve nasilja – od ubijenih do zlostavljanih.
Prema podacima Centra za socijalni rad iz 2016. godine ukupno su 44 osobe bile žrtve nasilja u porodici, zanemarene ili u riziku od zanemarivanja (zbirna kategorija). Za 7 osoba žrtava nasilja CSR Bečej je obezbedio stanarinu za period dok se ne okončaju sudski postupci i ne reše osnovna egzistencijalna pitanja, navodi se u lokalnom planu za rodnu ravnopravnost.
S druge strane, Osnovni sud u Bečeju u toku 2018. usvojio je 100 predloga za produženje hitnih mera zbog nasilja u porodici. U 72 predmeta određene su mere privremenog iseljenja iz stana i zabrana komunikacije sa žrtvom, u 27 predmeta određena je samo zabrana komunikacije sa žrtvom, a u jednom predmetu izrečena je mera privremenog iseljenja iz stana.
Na godišnjoj konferenciji za novinare o radu Osnovnog suda u Bečeju portparol suda Marko Božović je, odgovarajući na pitanje novinara, rekao da oko desetak odsto nasilnika ponovi nasilje u porodici, ali se planiraju strože kazne za ta dela, te se očekuje smanjenje broja dela nasilja u porodici. Inače, za nasilnike, osim zatvorskih, mogu se izricati i uslovne kazne.
Među odraslim korisnicima usluga Centra sa socijalni rad dominiraju žene i devojčice, dok je u kategoriji mladih više mladića korisnika usluga.
Ukupan broj korisnika Centra je 2016. godine bio 5.503, od toga 2.963 žene.

Nevidljivo selo
Položaj seoskih žena u opštini Bečej posebno je analiziran, tako što su organizovane fokus grupe sa seoskim ženama u svim naseljenim mestima opštine za potrebu izrade lokalnog plana za unapređenje rodne ravnopravnosti.
Život žena na selu je težak po mišljenju najvećeg broja učesnica fokus grupa. Žene se uglavnom bave brigom o deci i unucima, radom u domaćinstvu, koja podrazumeva i obrađivanje zemlje, uglavnom okućnice i proizvodnju hrane za vlastite potrebe. One koje su zaposlene, uglavnom rade u državnim institucijama. U fokus grupama bilo je malo vlasnica imanja, ali je objašnjeno da ljudi generalno nemaju zemlju, da je velika većina radila u fabrikama, i da je sada veliki problem obnoviti poljoprivrednu proizvodnju.
Učesnice fokus grupa dominantno su bile penzionerke, žene srednjih godina u manjem broju, dok je u svakom od sela tek po jedna žena spadala u grupu mlađih žena. Ovo ilustruje i sastav stanovništva na selu, kao i žene aktivne u aktivima/udruženjima žena na selu. Iako su zajednice (sela) po strukturi različite (različit broj i nacionalni sastav stanovnika, različiti kapaciteti, negde ima više udruženja građana, negde ih nema, aktivnosti unutar zajednice su različite od sportskih preko kulturnih, humanitarnih i sl.), problemi sa kojima se susreću su dosta slični.
Pored udruženja žene se angažuju i u KUD-ovima (tamo gde ih ima, uglavnom su organizovani po nacionalnoj pripadnosti) dok je učešće u sportu gotovo zanemarljivo.
Poseban problem predstavlja nedostupnost zdravstvene zaštite koja je povezana sa mogućnošću prevoza. Žene su istakle da je mali broj lekara, da lekari specijalisti ne dolaze u seoske ambulante.
Žene sa sela trpe nasilje u porodici, ali uglavnom ga ne prijavljuju. Većina ne zna da postoji SOS telefon na teritoriji Vojvodine, poneka se javlja ženskim udruženjima. Uglavnom ćute i trpe.

„Muški“ i „ženski“ poslovi
U Skupštini opštine Bečej ima 36 odbornika, među kojima samo 10 žena (27,77%).
Predsednik Skupštine opštine je muškarac, ali ima zamenicu. Sekretar bečejskog parlamenta je žena.
Od pet šefova odborničkih grupa samo je jedna žena.
Predsednik opštine je muškarac, zamenica predsednika opštine je žena. Od 9 članova Opštinskog veća žene zauzimaju samo dve pozicije. Predsednik opštine ima dve pomoćnice i jednog pomoćnika.
Opštinski pravobranilac je žena.
Ukupan broj zaposlenih u opštinskoj upravi je 94, od toga većinu čine žene 56 ili 59,57%. Od 8 načelnika opštinske uprave, muškarac se nalazi samo na jednoj poziciji.
Šefova odseka ima 9, četiri muškarca i pet žena.
U opštini Bečej ima ukupno 8 mesnih zajednica i one zajedno imaju 102 člana/ice od kojih žene čine 19,60% odnosno ima 20 žena članica Saveta mesnih zajednica, piše u akcionom planu opštine za unapređenje rodne ravnopravnosti.
Direktori javnih preduzeća Toplana, Vodokanal i Komunalac su muškarci, direktor Gas Bečej d.o.o. je muškarac, direktor sportskog centra je muškarac, direktor komunalnog preduzeća „Potisje“ je muškarac, direktor Gerontološkog centra je muškarac, direktor Gradskog pozorišta je muškarac, direktor Gradskog muzeja je muškarac, Istorijski arhiv vodi muškarac, Turističku organizaciju opštine Bečej vodi muškarac.
Link FTO d.o.o, Centar za socijalni rad i Narodna biblioteka imaju direktorice.
U oblasti obrazovanja dece prednjače žene: od tri srednje škole dve vode žene, škola za decu sa smetnjama u razvoju „Bratstvo“ odnedavno ima direktorku, Muzičku školu „Petar Konjović“ takođe vodi žena.
U većini osnovnih škola na direktorskim funkcijama su žene: u osnovnim školama „Šamu Mihalj“ u Bečeju i u Bačkom Petrovom Selu, u „Sever Đurkić“, u „Zdravko Gložanski“, a muškarci su direktori u školama „Petefi Šandor“ u Bečeju i „Svetozar Marković“ u Bačkom Gradištu.
PU „Labud Pejović“ ima direktorku.
Domom zdravlja Bečej upravlja žena.
U istraživanju „Žene i muškarci u Srbiji“ (2017) Republičkog zavoda za statistiku navodi se da samo 6,6% žena su predsednice opština/gradonačelnice, a 31,2% žena su odbornice u skupštinama opština i gradova.
U Sektoru za bezbednosnu politiku Ministarstva spoljnih poslova na rukovodećim/komandnim dužnostima u 2015. godini zastupljenost zaposlenih žena i muškaraca bila je jednaka, a u 2017. godini na tim pozicijama nema žena.
U svim javnim tužilaštvima u 2016. godini je 40% žena javnih tužilaca a 60% muškaraca. Žene su najmanje zastupljene u višim javnim tužilaštvima (32%). Od ukupnog broja zamenika javnih tužilaca, 55% su žene a 45% muškarci. Žene zamenici javnih tužilaca su u najnižem procentu zastupljene u Tužilaštvu za organizovani kriminal (30%), dok su muškarci u najnižem procentu zastupljeni u osnovnim javnim tužilaštvima (42%).
U sudovima opšte nadležnosti u 2016. godini je 68% žena sudija a 32% muškaraca. Najviše žena sudija radi u osnovnim sudovima (70%). U sudovima posebne nadležnosti 75% je žena sudija i 25% muškaraca. Najviši procenat žena je u Prekršajnom apelacionom sudu (82%), dok je u istom sudu procenat muškaraca najniži (18%).

Ciljevi za ravnopravnost
Radna grupa za izradu Lokalnog akcionog plana za unapređenje rodne ravnopravnosti je nakon razmotrenih podataka o stanju u opštini donela odluku da akcioni plan sadrži pet strateških ciljeva: unapređenje bezbednosti građana i građanki opštine Bečej sa rodnog aspekta; unapređenje položaja seoskih žena; unapređenje usluga na teritoriji opštine Bečej, kako bi u većoj meri odgovarale potrebama građana i građanki; povećane šanse devojčica i žena da se bave sportom; unapređeni kapaciteti lokalne samouprave da uvodi rodnu perspektivu u svoje politike i programe.

„Manje reči, nek’ zakmeči“?!
Na platou ispred Filozofskog fakulteta 24. februara održan je protest Inicijative „Mame su zakon“. Predstavnice Inicijative su poručile da je od prve skupštinske rasprave u kojoj su buduće majke i majke u Srbiji proglašene „porodiljskom mafijom“ prošlo više od 14 meseci, a od usvajanja, kako su rekle, sramnog Zakona o finansijskoj podršci porodici sa decom skoro osam meseci. Izgovor za usvajanje takvog zakona, kako je navedeno, bio je navodni obračun sa onim ženama za koje se pretpostavlja da bi vršile zloupotrebe, prenosi N1. Roditelji poručuju da im je država uskratila osnovna prava za odgajanje dece, takođe navode da država ne vodi dovoljno računa o trudnicama i porodiljama. Pored toga, roditelji koji imaju dete s invaliditetom kažu i da im je ukinuta pomoć, odnosno nadoknada za negu.
Porodilje su za N1 rekle da je donošenje takvog zakona velika sramota za državu.
„Pretpostaviti da su trudnice i porodilje najveći problem u zemlji u kojoj cveta rad na crno i svi drugi oblici neplaćenog rada je, u najmanju ruku, sramno. Poslednjih osam meseci pojedine porodilje dobijaju nadoknade nekad i manje od 300 dinara mesečno, što pokazuje koliko država brine o nama“, poručila je jedna od učesnica protesta Andrea Sokić.
Predstavnice Incijative „Mame su zakon“ su podsetile da je uprkos tome što su predstavnici Vlade krajem prošle godine po ko zna koji put najavili izmene i dopune jednog od najlošijih zakona u novijoj istoriji Srbije za početak ove godine, to se nije dogodilo.
„Po ko zna koji put su izneverena očekivanja trudnica, porodilja i njihovih porodica čija je egzistencija danas ugrožena. Podsetićemo vas samo na neke od parola koje su od strane Vlade plasirane kako bi se podsticalo veće rađane: Rađaj, ne odgađaj; Manje reči, nek’ zakmeči… Žene su rađale i manje pričale, a dočekale su ih mizerne nadoknade od jedva par stotina dinara i to sa zakašnjenjem“, poručila je narodna poslanica Tatjana Macura.
Dodato je i da ne postoje iskrene namere Vlade da se ova pitanja reše govore i novi zakonski predlozi koji dolaze u skupštinsku proceduru.
„Kao što je Zakon o zdravstvenom osiguranju u kojem se broj meseci koji ulazi u obračun nadoknade tokom trudničkog odsustva povećava sa 3 na 12 meseci, ponovo pod izgovorom da je neophodno sprečiti zloupotrebe. Nedvosmislena je namera Vlade da buduće majke i majke proglasi mafijašicama, a sebe oslobodi svake odgovornosti“, poručeno je na protestu.

Šta je važnije – nagrada za ravnopravnost ili ženski polni organ?
Krajem februara je Bečejka dr Žarka Svirčev dobila nagradu SEFEM-a, Sekcije za feministička istraživanja i kritičke studije maskuliniteta, koja nosi ime profesorke Anđelke Milić i jedna je od dva priznanja koja se u Srbiji dodeljuju za doprinos unapređenju rodne ravnopravnosti.
Priznanje dr Žarki Svirčev (Institut za književnost i umetnost, Beograd) dodeljeno je za knjigu „Avangardistkinje – Ogledi o srpskoj (ženskoj) avangardnoj književnosti“ (2018).
Ali to nije važno. Ženski polni organi na naslovnim stranama tabloida su važniji.
Zato ćemo ovde i ovako teško da doživimo rodnu ravnopravnost.
Onu za čiji je plan Bečej dobio priznanje.

Kristina Demeter Filipčev