Advokati u Srbiji odlučili su da posle četiri meseca prekinu štrajk i počnu sa radom u ponedeljak 26. januara, nakon što su u „Službenom glasniku“ objavjljene izmene i dopune pojedinih propisa za koje se zalagala advokatura.
Reč je o izmenama zakona o javnom beležništvu, prometu nepokretnosti, vanparničnom postupku, Porodičnog zakona i Zakona o nasleđivanju.
Kako je rekao predsednik Advokatske komore Srbije (AKS) Dragoljub Đorđević, odluku je doneo Upravni odbor na sednici u Subotici i ponovio da će advokati početi sa radom u ponedeljak, 26. januara, a do tada će, o početku svog rada, obavestiti klijente i ostale nadležne organe.
On se zahvalio advokatima na doslednosti, ocenivši kako je put do prava dug i trnovit, istvoremeno izrazivši nadu da su nadležni shvatili važnost advokature. Đorđević se, takođe, istvoremeno zahvalio građanima na podršci i izvinio zbog posledica obustave njihovog rada.
„Dobijena je samo jedna bitka u ratu za vladavinu prava“, rekao je Dorđević.
Srpsko pravosuđe bilo je u blokadi od 17. septembra prošle godine, kada je više od 8.000 advokata obustavilo rad, tražeći izmene propisa o javnom beležništvu, regulisanje paušalnog oporezivanja i smenu ministra pravde.
Nakon višemesečnih pregovora sa Ministarstvom pravde stručni timovi AKS i ministarstva usaglasili su izmene poreskih propisa, dok treći zahtev advokature – smena ministra pravde, kako je ranije saopšteno, ostaje, ali nije neophodan uslov za prekid protesta.
Vlada je početkom decembra odlučila da se paušalni porez advokatima poveća za 10 odsto u odnosu na prošlu godinu, čime su ranija daleko veća poreska rešenja poništena.
Izmenama Zakona o javnom beležništvu koji je usvojen u Skupštini Srbije, izbrisana je odredba da javni beležnik sastavlja ugovore o raspolaganju nepokretnostima licima koja ne mogu da vide, čuju, govore i pišu, kako su advokati i tražili.
Izmenama se omogućava i da notari samo overavaju ugovore koje sastavljaju građani i advokati.
Javni beležnici će, osim toga, moći da na poseban zahtev stranke sačine ugovor o hipoteci i založnu izjavu kada je potrebno da one imaju svojstvo izvršne isprave. Solemnizacija, odnosno overa nejavne isprave biće takva da se za ugovor koji sačinjavaju građani ili advokat neće tražiti posebna forma kao sada, već će se ugovori sačinjavati u slobodnoj formi kao i pre 1. septembra 2014. godine.
Notar će moći da odbije solemnizaciju samo u slučaju da stranka nije poslovno sposobna i da nema uredno punomoćje, ili kada oceni da se radi o apsolutno ništavom ugovoru.
Protiv takvog rešenja javnog beležnika stranka će imati pravo prigovora sudu.
Beograd, 22. Januar 2015. (Tanjug)