trg_fontane
Još uvek je neizvesno da li će i kada biti sanirana gradska deponija u Botri, iako je za projekat sanacije i rekultivacije deponije Fond za zaštitu životne sredine opštini još 2011. godine odobrio 25,6 miliona dinara, 55 odsto od prvobitne vrednosti projekta od 46,5 miliona dinara. Ostatak novca je trebala da obezbedi lokalna samouprava iz opštinskog budžeta.
Sada je sredina februara 2014. godine, ali posao sanacije i rekultivacije gradskog smetlišta nije započet, odobren novac nije potrošen, mada je rok za to prvo bio kraj 2011, zatim je rok prolongiran do kraja 2012. godine. U februaru 2013. godine predstavnici tada nove lokalne vlasti su saopštili da ih je „sačekao“ zahtev Ministarstva energetike i zaštite životne sredine da lokalna samouprava vrati novac koji je odobren za sanaciju Botre, sa zateznom kamatom koja se računa od aprila 2011. godine, te da su u toku razgovori sa predstavnicima Ministarstva kako bi se ta sredstva „sačuvala“. Zatim je u avgustu prošle godine rečeno da je postignut dogovor sa predstavnicima Ministarstva energetike, razvoja i zaštite životne sredine, da iznos od 23,5 miliona dinara, koji je odobren za saniranje gradskog smetlišta Botra, ipak ostane na opštinskom računu do kraja 2013. godine, uz potpisivanje aneksa ugovora. Ipak, do februara 2014. godine sanacija nije započeta, a ne zna se ni da li će zbog toga opština morati da vrati odobrena sredstva sa zateznom kamatom koja se računa od aprila 2011. godine, niti da li je aneks ugovora potpisan i šta on podrazumeva. Odgovor na ova pitanja dao je predsednik opštine Vuk Radojević koji je rekao da je aneks ugovora sa predstavnicima Ministarstva energetike, razvoja i zaštite životne sredine potpisan u decembru 2013. godine i da on omogućava opštini da odobrenih 23,5 miliona dinara iskoristi u toku 2014/2015. godine za realizaciju projekta sanacije deponije Botra.
Sa druge strane u toku ove tri godine došlo je do promena i kad je reč o vrednosti posla sanacije i rekultivacije gradskog smetlišta. Naime, prvobitna vrednost projekta je bila 46 miliona dinara, zatim je u mandatu prethodne vlasti urađena revizija projekta početkom 2012. godine, po kojoj je cena sanacije deponije „skočila“ na 95 miliona dinara. Nakon promena u lokalnoj vlasti, zbog velike razlike između 46 i 95 miliona dinara, aktuelna vlast je pristupila ponovnoj reviziji projekta, te je u martu 2013. godine na tenderu za ovaj posao odabran Institut „Kirilo Savić“ iz Beograda, sa kojim je 18. aprila potpisan ugovor da će za 2,5 miliona dinara do kraja maja završiti reviziju postojećeg projekta za sanaciju deponije u Botri kako bi se znalo koliko je novca zaista potrebno za saniranje gradskog smetlišta. Ni taj posao nije urađen u predviđenom roku pošto je, prema objašnjenju Gorana Matića, direktora Direkcije za izgradnju Bečej kojoj je ranije opštinskom odlukom povereno upravljanje projektom, reviziji projekta prethodilo ponovno geodetsko snimanje i istraživanje terena, jer se u međuvremenu količina odlaganog smeća drastično povećala, a potom se ispostavilo da je period važnosti postojećeg projekta od pet godina istekao (projekat je rađen 2006. godine), te da se pristupilo izradi novog projekta koji je trebao biti završen do kraja jula 2013. godine. U vezi toga predsednik opštine Vuk Radojević je rekao: „S obzirom na to da se stanje na deponiji u međuvremenu promenilo u odnosu na period kada je projekat rađen, neophodno je bilo uraditi nov elaborat, koji je Institut ’Kirilo Savić’ i uradio i on je predat Ministarstvu energetike, razvoja i zaštite životne sredine i sada čekamo da na njega dobijemo saglasnost. Ove nedelje ću imati sastanak u Ministarstvu na kom ću dobiti informaciju o tome da li i kada ćemo dobiti saglasnost na taj projekat, a s obzirom na to da je elaborat urađen u skladu sa sugestijama iz Ministarstva, očekujem da ćemo dobiti saglasnost. Nakon toga, sa potpisanim ugovorom o korišćenju odobrenih sredstava možemo da krenemo u raspisivanje javne nabavke“.
Međutim, predsednik opštine nije znao da kaže kolika je sada vrednost projekta za sanaciju i rekultivaciju deponije, a tu informaciju nismo uspeli da dobijemo ni od Gorana Matića, direktora Direkcije za izgradnju, ni od Bojane Božić iz Odeljenja za ekologiju i zaštitu životne sredine. Radojević je rekao da zna da je sada neophodno 55 miliona dinara za projekat sanacije deponije i da opština treba da obezbedi oko 30 miliona dinara.
Na pitanje da li je taj novac obezbeđen u budžetu za 2014. godinu, Radojević je odgovorio: „Imamo određena sredstva od ekoloških taksi koja su namenskog karaktera i koriste se za potrebe vezane za ekologiju i zaštitu životne sredine, tako da ćemo deo tih sredstava opredeliti za sanaciju deponije, a to je prema proceni oko 20 miliona dinara. Nama će biti neophodno još, kako bismo zaokružili taj projekat, i ja sam stava da, ukoliko je potrebno, uzmemo i kredit samo da zaokružimo taj projekat, jer ako smo uspeli da izdejstvujemo da dobijemo sredstva od Ministarstva, bilo bi neozbiljno od strane opštine da ne budemo u mogućnosti da obezbedimo neophodna sredstva za sanaciju deponije. Dakle, verujem da i ukoliko je potrebno da se zadužimo da je to zaduženje opravdano“.
Upitan da li to znači da će novac od Ministarstva biti iskorišćen u ovoj godini i da će projekat biti realizovan do kraja 2014. godine, Radojević je rekao: „U dogovoru između Ministarstva i opštine pokazano je razumevanje od strane Ministarstva i zato je ugovorom aneksirano na 2014. i 2015. godinu, dakle, ukoliko procenimo da ne možemo u ovoj godini obezbediti sredstva, ostaje nam 2015. godina kao mogućnost da sakupimo pare koje su nam neophodne za sanaciju deponije. To sad zavisi od procene i to je neka vrsta političke odluke da li ćemo uspeti ta sredstva da obezbedimo u toku ove godine, ako ne, onda u toku 2015. godine da se to konačno realizuje, jer to smetlište svakako predstavlja značajan ekološki problem ne samo za Bečej nego i za ceo ovaj region“.
LJ.M.
