mozaik_obavestenje
Iako u protekle dve godine, zahvaljujući situaciji u kojoj se nalazi novinarstvo u našoj zemlji, a naročito informisanje u lokalnim sredinama gde se ukida presuda za paljenje kuće novinaru, objavljuju poternice i preti smrću onima koji se usude da istraže neku „nezgodnu“ temu i nipodaštavaju se i ponižavaju uglavnom predstavnici medija koji postavljaju pitanja koja nisu naručena, a sa druge strane se protežiraju i pruža finansijska podrška poslušničkim medijima, često smo se pitali da li uopšte ima smisla nastaviti dalje.
Ipak, u nastojanju da nastavimo da informišemo naše čitaoce, ali i sačuvamo tradiciju, dostojanstvo i profesionalizam, uspeli smo da, od 10. februara 1998. godine kada je u novoj seriji izašao prvi broj Bečejskog mozaika, stignemo do 850. izdanja naših novina.
Možda sve to i nije toliko vredno isticanja, reći će neki, jer smo samo radili svoj posao kao što rade vozači autobusa i kamiona koji voze i po autoputevima i po stranputicama, lekari leče i u vanrednom i redovnom stanju, učitelji predaju đacima u vreme pandemije i onlajn, fudbaleri igraju utakmice i po kiši, snegu i po suncu… Jeste, tako je.
Radićemo svoj posao i dalje, bez obzira na to što je u našoj utakmici protivničkim igračima dozvoljeno da igraju sa obe ruke i noge, a mi možemo da šutnemo loptu samo levom nogom. Ali ne jako.
V.F.
