trg_fontane
Čitajući plan reorganizacije (kasnije je taj plan izmenjen) akcionarskog društva PIK „Bečej“, stiče se utisak da je reč o preduzeću koje je dodirnulo dno dna, kojem nema spasa i da je jedini logičan epilog bankrot. Ipak, izrađivač plana reorganizacije, „Adventis Corporate Advisory“ d.o.o. iz Beograda, navodi da je isplativije rešenje i za PIK i za poverioce, reorganizacija.
U planu reorganizacije, na 58 stranica, navode se šokantni podaci o situaciji u PIK-u „Bečej“. Te informacije se najkraće mogu sažeti u jednoj rečenici: zaista treba biti umešan pa proizvođača hrane dovesti do prosjačkog štapa. Podaci iz plana reorganizacije, dakle, svedoče o načinu (ne)delovanja vlasnika PIK-a, ali i o relaksiranom odnosu državnih institucija prema ovoj firmi, pre svega je reč o enormno velikim iznosima neplaćenih poreza i dugova za struju, kredite banaka da ne pominjemo.
Rezime plana reorganizacije je otprilike ovo: predlagač plana reorganizacije smatra da sprovođenje stečajnog postupka bankrotstvom (namirenja poverilaca prodajom imovine ili prodajom PIK-a) neće obezbediti adekvatno i efikasno namirenje svih poverilaca, s obzirom na to da je PIK pojeo svoj kapital: obaveze stečajnog dužnika su veće od likvidacione vrednosti imovine. Navodi se i da bi eventualnim bankrotom došlo do likvidacije PIK-a u slučaju prodaje imovine, čime bi on izgubio veliki posed (pravo na zakup zemljišta) i zaokružen tehnološko-ekonomski sistem, što ga je opredeljivalo kao lidera u agrobiznisu.
Od 2008. godine naovamo PIK ima izrazitu tendenciju pada realizacije prihoda, sa 4,9 milijardi dinara u 2008. na 3 milijarde u 2010, kao i konstantno pogoršanje poslovanja ostvarujući najveći neto gubitak u poslovanju od 1,3 milijarde dinara 2010. godine, što predstavlja gubitak iz osnovne aktivnosti od 40% (poslovni prihod). Istovremeno sa padom prihoda rasla su i zaduživanja kombinata, te je iznos ukupnih obaveza krajem 2010. bio 7,6 milijardi dinara. Reč je uglavnom o kratkoročnom zaduživanju (7,4 mlrd RSD), što je doprinelo neuravnoteženosti sopstvenih i pozajmljenih izvora. Ukupna dospela potraživanja poverilaca PIK-a na dan otvaranja stečaja su 5,45 milijardi dinara, od čega najveći deo čine potraživanja banaka (3,9 mlrd RSD sa obezbeđenjem na imovini PIK-a u iznosu od 3,5 mlrd RSD potraživanja). PIK ima i 4,4 milijardi dinara uslovnih nedospelih potraživanja.
Prema planu reorganizacije, treba da se formiraju četiri osnovne klase i dve dodatne klase poverilaca (klase V i VI). Prvu klasu čine razlučni poverioci-obezbeđeni poverioci nad imovinom PIK-a, u drugoj klasi su neplaćeni doprinosi za penzijsko i invalidsko osiguranje zaposlenih za poslednje dve godine pre otvaranja stečajnog postupka, kao i potraživanja po osnovu zaključenih ugovora sa privrednim društvima, čiji su predmet neisplaćene obaveze na ime doprinosa za penzijsko i invalidsko osiguranje zaposlenih za poslednje dve godine pre otvaranja stečajnog postupka. U trećoj klasi su neobezbeđena potraživanja po osnovu svih javnih prihoda dospelih u poslednja tri meseca pre otvaranja stečajnog postupka, osim doprinosa za penzijsko i invalidsko osiguranje zaposlenih. U četvrtoj klasi su neobezbeđeni poverioci, uključujući i poverioce PIK-a koji imaju obezbeđenje nad imovinom trećih lica.
Petu klasu čine neisplaćene neto zarade zaposlenih i bivših zaposlenih, u iznosu minimalnih zarada za poslednjih 12 meseci pre otvaranja stečaja, sa kamatom od dana dospeća do dana otvaranja stečajnog postupka, dok su u šestoj klasi neobezbeđeni poverioci-fizička lica, po osnovu potraživanja zarada i naknada iz radnog odnosa. Ukupan iznos dospelih potraživanja poverilaca stečajnog dužnika iznosi 5.525.143.538 dinara.
Što se tiče uslovnih poverilaca, reč je o 4.434.196.442 dinara, čija su potraživanja vezana za odložni uslov, koji nije nastupio do dana izrade plana reorganizacije. Od ukupnih priznatih uslovnih potraživanja u iznosu od 4.434.196.442 dinara, iznos od 3.823.836 dinara se odnosi na jemstva trećih lica za obaveze PIK-a, koja su već iskazana u klasi I i klasi IV poverilaca, kao priznata potraživanja po osnovnom dužničko-poverilačkom odnosu. Pored toga, PIK ima uslovno potraživanje od strane trećih lica u iznosu od 167.966.205 dinara po osnovu jemstava za buduće obaveze iz finansijskog lizinga (PIK je korisnik lizinga).Preostali iznos od 442.386.988 dinara predstavljaju data jemstva PIK-a poslovnim bankama za obaveze trećih lica (Irva investicije d.o.o., Interkomerc). Ukupan iznos osporenih potraživanja iznosi 967.323.780 dinara (najveći deo od 653 miliona dinara odnosi se na duplirane prijave). Od preostalih potraživanja koja nisu priznata, očekuje se pokretanje parnice od strane Irva transporta, Nicco agrara i firme Gorska team. Među osporenim potraživanjima su, recimo, i ove: Poreska uprava, oko 401 milion, lokalna poreska administracija opštine Bečej, oko 251 milion, Veterinarska stanica Bečej, oko milion itd.
Što se tiče priznatih potraživanja (od klase 1 do 5 poverilaca), reč je o neverovatnih 1.719.717.172,48 dinara. AIK banka od PIK-a potražuje 1.115.208.134 dinara, Alfa banka 636.296.060, Unikredit banka 552.268.735 dinara, Ministarstvo poljoprivrede 144.747.045 dinara, Elektrovojvodina 94.713.353 dinara, pa još 29.670.976,71 (u dve klase poverilaca), Poreska uprava 105.233.293,92 i 80.612.612 (samo u prve dve klase poverilaca), pa tu su još opština, Toplana, Gas itd., i oni potražuju više desetina miliona dinara.
Plan reorganizacije je sanacioni plan, čime će stečajni postupak nad PIK-om biti obustavljen i „obaveze prema svim poveriocima bi bile namirene, čijom primenom će se stvoriti realni uslovi za nastavak dužnikovog poslovanja. Na ovaj način, stečajni dužnik ostaje kao jedinstvena poslovna celina, zadržavajući celokupne sopstvene resurse uključujući nesmetano pravo zakupa na državnom zemljištu, značajno poboljšava svoju finansijsku poziciju (solventnost) i stvara realne preduslove za veliki poslovni rast ulaganjem u povećanje efikasnosti primenom novih tehničko-tehnoloških mera i proširenjem poseda (moguće dupliranje) i poslovnih aktivnosti, čime stečajni dužnik povećava svoju konkurentnost i zadržava ulogu lidera u agrobiznisu na ovim prostorima i po čemu je prepoznatljiv i van granica domaćeg tržišta. Posledično, realizacija ovog plana reorganizacije za vlasnike kapitala (akcionare) stvara mogućnost stvarnog rasta cene kapitala na tržištu“, piše u planu reorganizacije i dodaje se da je predviđena i prodaja manjeg dela imovine. Reč je o 104.577.523 dinara (po knjigovodstvenoj vrednosti. Trebalo bi da se prodaju sledeći objekti: veleprodaje u centru Bečeja, Poljomarket, zgrada „Tri šešira“ u Bačkom Petrovom Selu, zgrada „Rakete“ u Bečeju, Master centar u katastarskoj opštini Novi Sad, zgrada „Zvezde“ u centru Bečeja, deo Zadružnog doma u Bečeju, ekonomija „Jedinstvo“ i dve zgrade u Hrvatskoj, navodi se u planu reorganizacije.
Planom reorganizacije predviđena ključna mera je konverzija potraživanja, a ključno sredstvo za primenu te mere predstavlja kapital stečajnog dužnika. Procenjena vrednost kapitala stečajnog dužnika je negativna. Plan reorganizacije predviđa mere za potpuno namirenje potraživanja svih poverilaca u postupku reorganizacije i to u roku ne dužem od 180 dana od dana pravnosnažnosti Rešenja o potvrđivanju usvajanja plana reorganizacije: konverzijom potraživanja u kapital za klase I-IV poverilaca i novčanim namirenjem poverilaca klase V i VI, pre početka primene plana.
Plan predviđa i alternativnu meru reprograma duga za potraživanje banaka, koja ne mogu biti predmet konverzije zbog eventualnih ograničenja u skladu sa Zakonom o bankama i drugim propisima Narodne banke Srbije, koji uređuju poslovanje banaka.
Planom je predviđeno da se u toku njegovog izvršenja (180 dana) izmire svi troškovi – poverioci stečajnog postupka i stečajne mase, kao i da se realizuju mere iz plana reorganizacije. Troškovi stečajnog postupka treba da budu plaćeni novcem sa računa PIK-a i/ili kratkoročnog kredita-pozajmice.
Troškovi stečajnog postupka će biti obračunati u skladu sa konačnim obračunom troškova stečajnog postupka stečajnog upravnika, počevši od dana otvaranja
stečajnog postupka pa do dana održavanja ročišta za glasanje o planu reorganizacije. S obzirom na to da je PIK od dana otvaranja stečaja nastavio da funkcioniše i obavljao robno-novčani promet, što je za posledicu imalo promene na obrtnoj imovini i obavezama prema poveriocima, obaveze stečajne mase se posebno iskazuju.
Sve navedene obaveze koje su nastale od dana utvrđivanja konačne liste poverilaca do dana održavanja ročišta za razmatranje predloga plana reorganizacije i glasanja o istom, biće namirene na način i u rokovima u skladu sa svakim pojedinačnim ugovorom sa poveriocem, ali ne u roku dužem od 180 dana, osim za obaveze iz ugovora o finansijskom lizingu.
Plan reorganizacije predviđa namirenje svih priznatih potraživanja poverilaca PIK-a: konverzija potraživanja u kapital PIK-a (izdavanja akcija) se odnosi na poverioce od klase I do IV, u iznosu od 5.478.681.579 dinara, uvećana za kamatu razlučnih poverilaca do dana usvajanja plana; a poverioci klase V i VI treba da budu plaćeni u novcu, u ukupnom iznosu od 46.484.566 dinara u roku ne dužem od 14 dana od dana usvajanja plana reorganizacije.
Što se tiče izdavanja akcija, do sada postojeće akcije će biti poništene, postojeći akcionari izgubiće sva prava iz akcija, a poverioci koji vrše konverziju postaju akcionari PIK-a. Najveći akcionari bili bi AIK banka, Alfa banka, Unikredit banka, Agrobanka, Poreska uprava, Banka Inteza, Ministarstvo poljoprivrede, Elektrovojvodina, Srbijagas, Vode Vojvodine, Delta agrar, opština Bečej (lokalna poreska administracija), Direkcija za robne rezerve itd.
Planom reorganizacije predviđena je i uslovna primena mere reprograma za potraživanja poslovnih banaka, koje istaknu prigovor u vezi sa iznosom svog potraživanja koja ne mogu biti predmet konverzije u kapital. Reprogram predviđa otplatu u periodu od 5 godina.
Osporeno potraživanje svakog poverioca koje se kasnije pokaže kao osnovano, biće namireno na isti način i pod istim uslovima kao potraživanja drugih poverilaca njegove klase. Planom reorganizacije je predviđeno, ukoliko PIK nema dovoljno para da isplati poverioce iz klase V i VI i troškove stečajne mase, da može da zaključi ugovor o kreditu ili pozajmici, i da u vezi sa tim izda sredstva obezbeđenja na imovini.
Naravno, ukoliko poverioci ne usvoje plan reorganizacije u ovom obliku, postoji mogućnost za izmenu plana, piše u planu reorganizacije.
Planom reorganizacije ne predviđa se značajnije (šta god to znači) otpuštanje zaposlenih u periodu realizacije plana reorganizacije (180 dana).
Nakon usvajanja plana, u roku od 30 dana, treba da budu formirani svi organi PIK-a, koji će između ostalog potvrditi imenovanja direktora i članova Upravnog odbora. Stečajni upravnik Pavel Severinji će obavljati funkciju nezavisnog stručnog lica koje će pratiti sprovođenje plana reorganizacije i koji će obaveštavati poverioce o sprovođenju plana, direktor PIK-a će biti aktuelni menadžer Milan Mišić, za članove Upravnog odbora se predlažu predstavnici Instituta za ratarstvo i povrtarstvo iz Novog Sada, AIK banke, Agrobanke, Poreske uprave i opštine Bečej.
Prema predviđanjima iz plana reorganizacije, neto dobit PIK-a krajem pete godine nakon reorganizacije bio bi 600.586.000 dinara.
No, plan reorganizacije nije realizovan i država nije postala većinski vlasnik PIK-a. O tome je tokom 2012. godine pokrajinski sekretar za rad Miroslav Vasin rekao da je plan bio da PIK „Bečej“ postane preduzeće pod kontrolom države, jer se računalo da su potraživanja državnih organa, prvenstveno Elektrovojvodine, Ministarstva poljoprivrede, Poreske uprave i Srbijagasa, procentualno veća u ukupnim potraživanjima, nego što se to pokazalo nakon analize situacije. Na kraju se ispostavilo, rekao je Vasin, da su potraživanja banaka toliko velika da je državni udeo u potraživanju samo oko 10 posto, što je osujetilo plan da država odmah preuzme većinski paket akcija i postane vlasnik PIK-a. Osujećen je i plan da banke svoja potraživanja pretvore u deo vlasništva nad kombinatom (banke znaju dobro da procene gde treba da ulažu), kao najbolji način da se spase firma, jer su banke to odbile i tražile su reprogram svojih potraživanja, odnosno pretvaranje potraživanja u dugoročne kredite.
„Nakon konsultacija sa ekonomskim stručnjacima i direktorom PIK-a došli smo do saznanja da PIK ni pod kakvim uslovima ne može prihvatiti reprogram dugova, to se pokazalo kao ekonomski neizvodljivo, jer PIK ne može da stvara toliki dohodak da vrati sva potraživanja prema bankama na način koji bi podrazumevao reprogram dugova. Shvatili smo da razgovori sa bankama ne vode ka dobrom, jer nismo videli kako će podržati plan reorganizacije na ročištu koje je bilo zakazano za 28. mart, i pretila je opasnost da na to ročište dođemo bez ijedne saglasnosti banaka za sprovođenje plana reorganizacije, što bi automatski značilo bankrot PIK-a ’Bečej’“, objasnio je Vasin.
Inače, rekao je Vasin u vreme pre majskih izbora 2012. godine, „na nivou Vlade Srbije i Vlade Vojvodine donesena je odluka da država otkupi od banaka 40 posto kapitala, odnosno potraživanja, i da time i sa svojih 11 posto obezbedi odlučujući uticaj i vlasništvo nad PIK-om ’Bečej’“.
Prošli su potom majski izbori, došla je nova republička vlast i još se čeka odluka o sudbini PIK-a.
R.M.
Najveći bivši akcionari
Na listi deset najvećih akcionara PIK-a „vodi“ konzorcijum koji čine firma Đorđija Nicovića „Irva investicije“ i investicioni fond za Britanskih devičanskih ostrva (97,23% akcija), slede zatim „Focus capital partners“ (0,06%), „Food product“ (0,5%), itd. Realizacijom plana reorganizacije ovi akcionari više neće postojati.
Objavljivanje dodatka omogućio je Pokrajinski sekretarijat za kulturu i javno informisanje
