trg_fontaneIdeje o izgradnji banje u Bečeju postoje niz godina, ali do sada nijedna vlast nije uspela da je ostvari. U poslednjih osam godina načinjeni su koraci ka ostvarenju tog sna, reč je o organizovanju stručnog savetovanja, o nekoliko planskih dokumenata, pre osam godina urađena je i studija o mogućnosti korišćenja geotermalnih voda u Vojvodini, a iz studije je izrađen separat za opštinu Bečej, jer ovaj grad poseduje najbolje geotermalne vode u Vojvodini.
Tokom 2011. godine objavljeno je da će u Bečeju zaista da se gradi banja. U martu te godine u gradskoj kući predsednik Vlade Vojvodine Bojan Pajtić i državni sekretar za privredu Republike Mađarske Žolt Bečei potpisali su Memorandum o namerama kojim je predviđena izgradnja turističko-zdravstvenog banjskog kompleksa. Deklaraciju o zajedničkim namerama (o izgradnji komercijalne banje) potpisali su Peter Knezi, predsednik opštine Bečej i Peter Udud, generalni direktor akcionarskog društva Akvaprofit iz Mađarske. Tako je potvrđen dogovor između opštine Bečej i Akvaprofita o saradnji i realizaciji investicije banje, hotela i ostalih turističkih i vodovodnih projekata, obnovljivih izvora energije i toplotne energije, koja se planiraju na području opštine. Novinarima je saopšteno da će u prvoj fazi realizacije ideje biti izgrađena banja i prateći smeštajni kapaciteti u vrednosti od 30 miliona evra. Opština će za potrebe projekta obezbediti površine koje su potrebne za razvoj i pravo eksploatacije termalne vode, a firma iz Mađarske svoj intelektualni kapital, celokupni menadžment projekta, organizovanje finansiranja i upravljanje kompleksom, saopšteno je novinarima.
Neposredno posle potpisivanja dve deklaracije o namerama 4. marta 2011. godine, došlo je do oprečnih interpretacija o konceptu realizacije buduće banje od strane koalicionih partnera – Demokratska stranka i Savez vojvođanskih Mađara – u opštinskoj vlasti. Osim razmimoilaženja u mišljenjima, bilo je problema s izborom strateškog partnera opštine za ulaganje u projekat izgradnje banje.
U međuvremenu, bilo je u toku i bušenje geotermalne bušotine za potrebe banje u blizini Šlajza.
Potom je raspisan postupak javne nabavke velike vrednosti za pružanje savetodavnih-konsultantskih usluga u vezi sa projektom razvoja banjsko-medicinskog kompleksa u Bečeju, da bi u aprilu 2011. godine predsednik opštine Peter Knezi doneo odluku o obustavljanju postupka javne nabavke. On je tu odluku (uz protivljenje koalicionih partnera iz Demokratske stranke) objasnio nedostatkom novca i slabim punjenjem budžeta.
Problematičan je bio i izbor strateškog partnera. Naime, postojala su dva dokumenta o namerama. Jedan su potpisali predstavnici Vlade Vojvodine i Republike Mađarske, a drugi predsednik opštine i generalni direktor Akvaprofita. U prvom se ne pominje naziv firme Akvaprofit, u drugom se već pominje.
Do decembra 2011. godine okončan je javni poziv za izbor strateškog partnera za izgradnju banje. Određeno je mesto gde bi banja trebala da bude (na obali Tise, potez oko „hipodroma“), a u junu je raspisan javni poziv za izbor strateškog partnera. Prijavila se samo jedna firma, Akvaprofit, ali je javni poziv poništen, jer se firma prijavila u skladu sa propisima EU. Potom je u oktobru ponovljen javni poziv, koji je zatim i ispravljen, i najzad je 14. novembra okončan i taj postupak: ponovo se prijavila ista firma iz Mađarske. Trebalo je zatim da usledi potpisivanje ugovora sa Akvaprofitom, da lokalni parlament aminuje sve to, da se registruje firma u Agenciji za privredne registre i da počne izgradnja banje. Doduše, i gradnja bi bila diskutabilna, jer, prema nezvaničnim informacijama, lokalna samouprava nije imala projekat.
Prema pismu o namerama koje je potpisano sa predsednikom opštine, opština i Akvaprofit su trebali osnovati zajedničko privredno društvo za realizaciju prvog koraka kompleksnog razvojnog programa, a to je izgradnja termalne banje i hotela. Lokalna samouprava trebala je da obezbedi potrebne placeve i pravo korišćenja termalne vode, a Akvaprofit duhovni kapital za potrebe razvoja. Neduhovni kapital, odnosno novac – konkretno 30 miliona evra – niko nije pominjao do decembra 2011. godine. U decembru 2011. godine je najzad „ozvaničen početak velike investicije, izgradnje banje“, rekli su na svečanom potpisivanju ugovora o osnivanju preduzeća VitalSpa d.o.o. osnivači, predsednik opštine Peter Knezi i izvršni direktor Akvaprofita Tamaš Nadaši. Predstavnik tvorca idejnog projekta, direktor Akvaprofita Peter Udud je rekao da je projekat vredan 30 miliona evra, da će banjski-rekreativni kompleks imati hotel sa više od 200 soba, sale za konferencije, banju, centar za zdravstveni turizam i objekat gde će biti velnes centar, akvapark, elemente zdravstvenog turizma. Rečeno je i da će u budućoj banji biti otvoreno 200 radnih mesta. Što se tiče obezbeđivanja novca za izgradnju, Peter Udud, pokrajinski sekretar za rad Miroslav Vasin i predsednik opštine Peter Knezi su rekli da je ulog opštine građevinsko zemljište (trebalo bi da je reč o oko 7 hektara u vrednosti od oko 2 miliona evra) i pravo korišćenja geotermalne vode, a pokrajina učestvuje u projektu sa oko 3 miliona evra (izgradnja geotermalne bušotine, obezbeđivanje novca za stimulisanje otvaranja novih radnih mesta). Kasnije, u toku predizborne kampanje 2012. godine saopšteno je da će Fond za kapitalna ulaganja obezbediti 165 miliona dinara za banju. Taj novac do decembra 2013. godine niko nije video.
Što se tiče Akvaprofita, prema rečima Petera Ududa, mađarska vlada je obećala da će podržati projekat, „da će sa mađarske strane biti obezbeđeno 5 miliona evra, a pored toga postoji i preliminarni sporazum o 15 miliona evra kredita, a ostatak novca do 30 miliona evra će obezbediti Akvaprofit“.
Zajedničko preduzeće opštine i Akvaprofita trebalo je da funkcioniše pod imenom VitalSpa d.o.o., piše u ugovoru, u kom se detaljno navode i rokovi, prava i obaveze ugovornih strana. Bilo je planirano da osnovni kapital VitalSpa bude milion dinara, opština je trebala da uplati 25%, a Akvaprofit 75%. „Novac za izgradnju banje, reč je o oko 30 miliona evra, trebalo bi obezbediti do 30. septembra ove godine (2012)“, objasnio je tada advokat Miloš Subakov, čija je kancelarija izradila ugovor o osnivanju VitalSpa. Od momenta obezbeđenja finansijske konstrukcije banjski kompleks bi trebalo da se izgradi u roku od dve godine. Akvaprofit je trebalo da obezbedi 6,3 miliona evra, kao kapital firme VitalSpa, a opština 2,1 milion evra (lokacija za banju). Akvaprofit je zatim trebao da obezbedi i 19,7 miliona evra za finansiranje investicione obaveze i investicionog programa, a opština 3 miliona evra za izgradnju banjskog i velnes kompleksa (od republike ili pokrajine), tu je zatim termalna voda, „preseljenje“ Komunalca sa lokacije za potrebe banje, finansiranje izgradnje infrastrukture oko te lokacije.
Firma VitalSpa do danas nije registrovana, a Akvaprofit je odustao od investicije izgradnje banje u Bečeju, jer nije uspeo da obezbedi potreban novac.
Oko 9 miliona dinara za konsultantske i pravne usluge
Što se novca tiče, pozamašna suma je potrošena iz opštinskog budžeta. Naime, u vezi sa banjom raspisano je nekoliko javnih nabavki koje se tiču savetodavnih i konsultantskih usluga.
Plaćanja za advokatske kancelarije Subakov iz Bečeja i Harrison Solicitors iz Londona (zajedno su učestvovale na javnim nabavkama) iz opštinskog budžeta obavljena su u nekoliko navrata: 10. juna 2011. godine plaćeno je 1.050.000 dinara, 21. juna 1.575.000 dinara, 20. jula 525.000 dinara, 23. avgusta 393.750 dinara, 16. septembra 393.750 dinara, 2. novembra 858.340 dinara, 17. novembra 1.287.510 dinara, a 14. februara 2012. godine još 429.170 dinara. Za oko osam meseci zajednički ponuđač Subakov-Harrison Solicitors za pružanje pravnih i konsultantskih usluga u vezi za investicijom banje od opštine Bečej zaradio je ukupno 6.512.520 dinara
Firma Dilojt iz Beograda je, pak, takođe za konsultantske usluge, takođe u vezi sa banjom, u novembru i decembru 2010. godine zaradila 2,9 miliona dinara.
Prvu odluku o pokretanju postupka javne nabavke male vrednosti predsednik opštine Peter Knezi doneo je 27. septembra 2010. godine. Predmet javne nabavke bio je nabavka usluge: pružanje savetodavno-konsultantskih usluga u vezi projekta razvoja banjsko-medicinskog kompleksa u Bečeju. Početkom oktobra predsednik opštine (nakon izveštaja komisije za javne nabavke male vrednosti) posao je dodelio firmi Dilojt. Ponuđena cena je bila 2,9 miliona dinara. Firmi Dilojt je 18. novembra 2010. godine plaćeno 870.000 i 28. decembra 2010. godine 2.030.000 dinara.
Potom, 8. marta je objavljen javni poziv za javnu nabavku velike vrednosti za pružanje savetodavno-konsultantskih usluga u vezi projekta razvoja banjsko-medicinskog kompleksa u Bečeju, koji je okončan 7. aprila. Stigla je samo jedna ponuda, od firme Dilojt, koja je navela cenu od 7,8 miliona dinara za tražene usluge. Tu nabavku je predsednik opštine poništio pozivajući se na slabo punjenje opštinskog budžeta.
U međuvremenu se budžet sigurno počeo bolje puniti, jer je za mesec dana, 24. maja 2011. godine predsednik opštine doneo odluku o pokretanju postupka javne nabavke male vrednosti za pružanje pravnih usluga kod izbora strateškog partnera za zajedničko ulaganje u projekat izgradnje turističko-rekreativnog centra (formulacija je nešto drugačija nego u slučaju Dilojta, ali je suština manje-više ista). Dana 6. juna predsednik opštine je dodelio ugovor grupi ponuđača, advokatu Milošu Subakovu iz Bečeja i Harrison Solicitors iz Londona. Cena ponuđene usluge bila je 3,15 miliona dinara. Za 3,15 miliona dinara Subakov i Harrison Solicitors trebali su da urade: analizu podataka sadržanih u katastru nepokretnosti i relevantnim prostornim planovima; preporuku o koncipiranju transakcije; javni oglas za izbor najboljeg ponuđača, na srpskom i engleskom jeziku; tendersku dokumentaciju koja će biti pravni osnov transakcije, na srpskom i engleskom jeziku; analizu i ocenjivanje prispelih ponuda po objavljenom javnom pozivu, izveštaj i predlog za izbor najpovoljnijeg ponuđača.
Već 2. avgusta 2011. godine predsednik opštine donosi odluku o pokretanju postupka javne nabavke u pregovaračkom postupku, čiji je predmet nastavak pružanja pravnih usluga vezano za prethodnu javnu nabavku usluga u iznosu od 3,15 miliona dinara. Knezi je ugovor o javnoj nabavci male vrednosti u pregovaračkom postupku dodelio ponuđačima Subakov-Harrison Solicitors za 787.500 dinara.
Potom, 29. septembra 2011. godine, predsednik opštine ponovo donosi odluku o pokretanju postupka javne nabavke male vrednosti za pružanje pravnih usluga kod izbora strateškog partnera za zajedničko ulaganje u projekat izgradnje turističko-rekreativnog centra u opštini Bečej. I taj posao je dobio zajednički ponuđač Subakov-Harrison Solicitors, a cena je bila 2,75 miliona dinara.
Osim novca, ukupno oko 9,4 miliona dinara, koji je potrošen za konsultantske i pravne usluge u vezi sa banjom i investitorom koji je odustao od izgradnje banje, za „projekat banje“ nakon izbora 2012. godine, potrošeno je još oko 7 miliona dinara.
U decembru 2012. godine posao izrade studije opravdanosti banje dobila je firma Mertek d.o.o. iz Budimpešte (podizvođač je bio Horvat kompani), koji je okončan u februaru 2013. godine i za to je iz opštinskog budžeta plaćeno 3,2 miliona dinara. Potom je u maju mesecu 2013. godine zaključen ugovor sa Golden Pinnacle d.o.o. iz Budimpešte o izradi elaborata o finansijskoj analizi izgradnje banjskog kompleksa za 3.655.680 dinara, koji je završen u septembru (u oba slučaja bile su raspisane javne nabavke).
Redakcija Bečejskog mozaika je zahtevom za slobodan pristup informacijama od javnog značaja od nadležnih u opštini Bečej zatražila studiju opravdanosti i elaborat o finansijskoj analizi izgradnje banjskog kompleksa u septembru ove godine, ali ih nije dobila.
Prema rečima nadležnih u lokalnoj samoupravi tržišna analiza je na osnovu rezultata istraživanja sprovedenih tokom prva tri meseca 2013. godine pokazala opravdanost izgradnje banjsko-turističko-rekreativno-sportskog i kongresnog kompleksa u Bečeju, za koji je dat i predlog idejnog rešenja, a na osnovu toga urađena je i finansijska analiza po evropskim standardima, prema kojoj je za realizaciju ovog projekta potrebno investirati oko 23 miliona evra (12 miliona evra za izgradnju velnes i spa centra i 11 miliona evra za izgradnju hotela).
Po predloženom idejnom projektu, na prostoru od 7 hektara bio bi izgrađen hotel sa četiri zvezdice, ukupne površine 4.300 kvadratnih metara, sa 156 soba (sa jednim VIP, četiri direktorska i šest porodičnih apartmana, 40 dvokrevetnih i 106 standardnih soba) ukupnog kapaciteta za 470 gostiju, zatim glavni restoran za 300 gostiju i nekoliko pratećih barova, a predviđen je i veliki konferencijski prostor, jer prema tržišnoj analizi tako nešto nedostaje u ponudi. Pored hotela bi bio izgrađen velnes i spa centar sa otvorenim, zatvorenim i termalnim bazenima, sa toboganima i drugim vodenim atrakcijama, kao i svim vrstama sauna i medicinskim velnes uslugama i drugim pratećim sadržajima.
Izvesno je da trenutno ne postoji investitor koji bi gradio banjski kompleks. Zainteresovanih, prema rečima predstavnika opštinske vlasti, ima, ali ne postoje konkretne ponude.
R.M.
Objavljivanje dodatka omogućila je Fondacija za otvoreno društvo
