trg_fontane
U opštini Bečej prolećna setva je u toku i ukoliko vremenske prilike to budu dozvolile biće završena veoma brzo.
„Zbog klimatskih uslova koji su bili gotovo idealni za pripremu zemljišta za setvu, ti poslovi su na vreme završeni i uveliko je započeta setva, najpre repe, zatim suncokreta i soje, a ovih dana poljoprivrednici počinju i setvu kukuruza. Zbog velikih problema u otkupu repe prošle godine mnogi proizvođači odustaju od setve ove poljoprivredne kulture i opredeljuju se za soju ili kukuruz, tako da će ove godine biti i do 50 procenata smanjena površina pod šećernom repom, a očekujem da ćemo imati blago povećanje površina pod sojom i kukuruzom u odnosu na prošlu godinu“, rekao je član Opštinskog veća zadužen za poljoprivredu i selo Anđelko Mišković.
Direktor Opšte zemljoradničke zadruge Bečej Miroslav Glavaški je rekao da se priprema zemljišta za setvu sredinom aprila privodila kraju. „Uglavnom se seje soja i suncokret, a sredinom aprila je započeta i setva kukuruza, jer je zemlja pre bila hladna. Na ovom terenu temperatura zemlje je bila svega 5 stepeni u plusu, a optimalna temperatura je između 8-10 stepeni Celzijusa. Setveni radovi se zahuktavaju, ali će biti brzo završeni, jer su poljoprivrednici, naročito oni veći, dobro tehnički opremljeni. Bilo je problema na pojedinim lokacijama, recimo, oko Novog Bečeja, jer mi poslujemo i u Banatu, gde je bilo zemljišta pod vodom, a imamo i pojedine parcele sa kojih još nije ni skinut kukuruz i to je malo usporilo prolećne radove. Što se setvene strukture tiče, ove godine će biti povećane površine pod sojom, nešto malo i pod kukuruzom, a po našoj proceni, za 10-15 odsto će biti smanjene površine pod suncokretom zbog prošlogodišnje niske otkupne cene, ali i u poslednje dve godine, pa je to prouzrokovalo manju zainteresovanost poljoprivrednika za setvu ove poljoprivredne kulture. Cena soje je bila oko 30 posto viša od suncokreta, zahvalnija je biljka jer traži manje ulaganja, te će površine pod sojom biti povećane, a predviđamo blago povećanje i pod kukuruzom u odnosu na prošlu godinu“, rekao je Glavaški. Prema njegovim rečima, prolećna setva neće biti skuplja u odnosu na prošlu godinu, jer su cene repromaterijala i troškovi ostali približno na nivou prošlogodišnjih, međutim, problem je, kaže, besparica: „Besparica je najveći problem, ratari nemaju para, naročito sada, jer državnih subvencija ima samo do 20 hektara, otkupne cene su jesenas bile relativno niske, tako da veće akumulacije kod poljoprivrednih proizvođača nema i biće teška godina. Jedina pomoć se očekuje od komercijalnih banaka u kojima država subvencioniše kamate, koje za kraj aprila najavljuju nove kredite za gazdinstva, do sada je bilo 5 miliona dinara na godišnjem nivou sa kamatom od 5,5 posto, pa će se verovatno mnogi odlučiti za taj program“.
O stanju ozimih useva i direktor Opšte zemljoradničke zadruge i član Opštinskog veća za poljoprivredu kažu da je pšenici potreban dobar kišni period. „Iako meteorolozi govore o tome da kiše padaju često, sa terena dobijamo informacije da je veoma malo vlage u pšenici i da bi joj godio kišni period, bez obzira na količinu vlage u zemljištu, jer u površinskom sloju, gde se nalazi koren, nema dovoljno vlage. Inače, već je počelo tretiranje pšenice od korova i bolesti, tako da se nadam, za razliku od prošle godine, da će većina proizvođača na vreme uraditi tu zaštitu“, rekao je član Opštinskog veća zadužen za poljoprivredu Anđelko Mišković.
„Pšenici treba kiše. Ove godine je biljka izuzetno šarolikog kvaliteta i izgleda, ima je i u dobrom i u lošem stanju, manje je posejano i ne znamo šta možemo očekivati. To će, u najvećem delu, zavisiti od vremenskih prilika u naredna dva meseca“, rekao je Glavaški. On je istakao da zbog slabe zime u poslednjih nekoliko godina pšenica pored prskanja herbicidima protiv korova mora da se prska i fungicidima radi zaštite od bolesti. „Prvo prskanje poljoprivrednici već uveliko rade, a da li će trebati dva ili tri prskanja zavisiće od vremena. Prošle godine oko 80 posto ratara je prskanje radilo dva puta, neki su i tri puta, a pre tri godine nije bilo nijedno prskanje, jer nije bilo potrebe. Sve to je poskupelo troškove proizvodnje pšenice čija je cena na berzi u velikom padu, jer su silosi puni prošlogodišnje loše pšenice koja ne može da se izveze i koja pritiska tržište. Sad ta pšenica obara cenu i dobroj pšenici. Mi smo od mlina iz Sente 13. aprila dobili zvaničnu otkupnu cenu od 18,36 dinara za proizvođače, to je pad u odnosu na maksimum iz decembra prošle godine, jer je tada cena pšenice bila 21,60 dinara. To nije mali pad cene za samo četiri meseca“, izjavio je direktor Opšte zemljoradničke zadruge Bečej Miroslav Glavaški.
Lj.M.
