Foto KDFNacrt Nacionalne Strategije za upravljanje otpadom za period 2020 – 2030. predviđa i obavezujuće ciljeve, od kojih su najvažniji ubrzan razvoj primarne selekcije otpada i uspostavljanje i razvoj upravljanja posebnim tokovima otpada.
Rukovodeći se ciljevima strategije, „Potisje“ Bečej je sakupljanje komunalnog otpada i njegovo odvoženje organizovalo na čitavoj teritoriji opštine Bečej, a radi se i na sistemu uvođenja sakupljanja komunalnog otpada po salašima.
Vizija „Potisja“, u planovima rada prethodnih godina bila je da postane lider među komunalnim društvima na teritoriji opštine Bečej i u regionu. „Ostvarivanjem ambicioznih planova i kvalitetnim i odgovornim radom, preduzeće ne samo da je ostvarilo zacrtano, nego se svrstalo u red najboljih komunalnih preduzeća za upravljanje otpadom u Republici Srbiji“, navodi se u programu rada firme u 2022.
U cilju smanjenja količine smeća, izrađena su dokumenta i o korišćenju građevinskog šuta i o biorazgradivom otpadu.
O tim, planiranim delatnostima komunalne firme, direktor „Potisja“ Zoltan Feješ je rekao:
– Ako predvidimo rešenje za korišćenje građevinskog šuta, automatski ćemo i otkloniti i opravdanje građanima da mogu da bacaju šut stvarajući divlje deponije. Mi generišemo oko 20.000 tona smeća na godišnjem nivou u opštini Bečej. To se nosi na „Botru“. U ukupnoj količini smeća po morfološkom sastavu oko 44 odsto je biorazgradivi otpad (ostaci od hrane, baštenski otpad, trava, lišće). Ako od toga napravimo kompostilište, to košta, ali time ćemo smanjiti količine koje treba da nosimo u Kikindu. Neka od tih 44 odsto, a to je oko 9.000 tona, uspemo da skupimo manje od 50 odsto, oko 4.000 tona, a to znači da ćemo uštedeti 100.000 evra. Taj kompost ćemo koristiti kada zatvaramo deponiju da ne moramo da kupujemo zemlju kada prekrivamo deponiju i moći ćemo na toj deponiji da zasadimo drva. Kompost će da se koristi kada se sade vetrozaštitni pojasevi pored poljskih puteva… Prva ekonomska korist od toga će biti da nećemo plaćati da taj otpad nosimo u Kikindu. U vezi sa građevinskim šutom: u proseku godišnje odloži se oko 1.600 tona građevinskog šuta na deponiju. Ako se to odvaja i preradi, moći će da se koristi kao podloga za puteve, ulice, za nasipanje poljskih puteva, a prevashodna korist je da nećemo nositi šut u Kikindu.
– Krajem 2015. godine, kada je opština Bečej, kao većinski vlasnik „Potisja“ preuzela rukovođenje preduzećem od manjinskog vlasnika, „Aliska tere“ iz Mađarske koja je vodila firmu od osnivanja 2008. godine do kraja 2015, u komunalnom preduzeću „Potisje“ napravljeno je mnogo toga. Od firme u gubicima, lošim voznim parkom i neodržavanom deponijom danas je stabilna firma, obnovljen je vozni park, deponija „Botra“ se održava, radi se reciklaža otpada, planira se kompostiranje i izgradnja transfer stanice, zatvaranje gradske deponije i odnošenje lokalnog smeća na regionalnu deponiju.
– Krajem decembra 2015. godine kada je lokalna samouprava od manjinskog vlasnika „Potisja“ iz Mađarske preuzela upravljanje komunalnom firmom, „Potisje“ je imalo 34 miliona dinara gubitka, 15,5 miliona dinara neplaćenih obaveza, ukupan prihod od 54 miliona dinara, procenat naplate usluga od 52 odsto i vozni park koji se sastojao od tri kamiona smećara, jednog autopodizača, jednog traktora i jednog buldožera. Deponija „Botra“ tada je bila neograđena, sa jednim starim kontejnerom i jednom banderom sa svetlom, sa minimalnim platama za radnike, malo više od minimalca su imali utovarivači smeća i možda 10 odsto više od utovarivača su imali vozači. Vozni park je bio star 19,5 godina. Preduzeće u većinskom vlasništvu opštine tada nije podnelo lokalnoj samoupravi nijedan plan poslovanja, niti izveštaj o radu. Takvo stanje smo zatekli – rezimira direktor „Potisja“ Zoltan Feješ, koji je na toj funkciji od kraja 2015. godine.
– U to vreme je manjinski vlasnik dobijao i neki novac iz „Potisja“?
– Po tajnom sporazumu, zvao se sindikalni sporazum, „Aliska tera“ je dobijala 8 odsto od ukupnih prihoda, bez obzira na to da li su oni naplaćeni, da li firma ima ili nema dobit.
– „Potisje“ je na kraju 2021. godine imalo ukupan prihod od 137 miliona dinara.
– Podigli smo prihode za više od 130 odsto od 2015. do danas. Za taj period naše cene su rasle 40 odsto. Utvrdili smo 2016. i 2017. godine da je tada bilo na papiru oko 11.000 korisnika usluga, domaćinstava. Kada se sve pregledalo, utvrdilo se da ima manje od 9.000 njih, jer je bilo preko 2.000 ljudi koji ne postoje. Bilo je preko 150 pravnih lica koja nisu postojala, ali kojima su poslati računi koji nisu plaćeni, tako da je za period od 2015. do 2017. „Potisje“ moralo da otpiše oko 60 miliona dinara nenaplativih potraživanja koja su fakturisana nepostojećim ljudima. Ne kažem da je danas idealno, ali „Potisje“ 2021. godini imalo procenat naplate 97,6 odsto kod fizičkih lica i 98 odsto kod pravnih lica. Kupili smo pet kamiona (jedan je donacija), opremili smo radionicu na deponiji. Popravljamo i kontejnere i kante za smeće da bismo smanjili troškove. Deponija je ograđena, napravljena je kapija, postoji evidencija, urađeno je osvetljenje deponije, postavljeno je 20 video kamera, deponija se kontroliše 24 časa – rekao je Zoltan Feješ.
Manjinski vlasnik komunalnog preduzeća „Potisje“, „Aliska tera“ iz Mađarske, godinama pokušava da proda svoj udeo od 49 odsto, ali zasad ta prodaja, uprkos periodičnim najavama o zainteresovanima, nije desila, a verovatno i neće, jer je opština Bečej mogućnost obavljanja te komunalne delatnosti 2008. godine dodelila tada novoosnovanoj firmi „Potisje“ na 20 godina – 2028. godine će biti okončan taj vremenski period.
Tada bi komunalno preduzeće trebalo da prestane da postoji u ovakvom načinu organizovanja. Potencijalni ulagači koji bi hteli da otkupe udeo od „Aliska tere“, tražili su garanciju da će „Potisje“ i nakon 2028. godine moći da se bavi sadašnjom delatnošću, ali im se to ne može garantovati, te će verovatno pitanje vlasništva „Potisja“ razrešiti 2028. godine.
O tome kako 2022. godine funkcioniše „Potisje“ govori treći kvartalni izveštaj preduzeća (od januara do kraja septembra).
U izveštaju se navodi da je preduzeće sprovodilo Plan primarne selekcije otpada i radilo sakupljanje sekundarnih sirovina na mestu nastanka, u domaćinstvima, a sekundarne sirovine prikupljalo je i na javnim površinama, u privredi i ustanovama (pet, plastika, karton, papir i staklo). Sekundarne sirovine se plasiraju preko tri firme u Srbiji i na taj način se ostvaruje dodatni prihod.
Ukupni prihodi „Potisja“ od januara do kraja septembra ove godine bili su 100.178.009 dinara, a ukupni rashodi 99.369.767 dinara. Neto dobit je 687.005 dinara.
U prvih 9 meseci za oko 2,7 miliona dinara „Potisje“ je nabavilo novi server, fiskalne kase i laptop, otplatilo jedan lizing za vozilo, a kontejneri koji su dobijeni kao donacija prešli su po ugovorima u vlasništvo „Potisja“ u iznosu od 2.492.400 dinara.
Potraživanja od kupaca u zemlji bili su 21.458.761 dinara, od fizičkih lica 13.544.645 dinara, a od firmi i ustanova 7.914.116 dinara.
Osnovni kapital firme je krajem septembra bio je 36.519.679 dinara od toga udeo opštine Bečej je 18.789.581 dinar, a udeo „Aliska tere“ 17.730.097dinara.
Gubitak firme iz ranijih godina je 13.376.556 dinara. Dugoročne obaveze firme krajem septembra iznosili su 30.428.883 dinara (obaveze za finansijski lizing 21.803.243 dinara i dugoročni krediti 8.625.640 dinara), a kratkoročne 5.304.917 dinara. Obaveze prema dobavljačima bili su 5.172.598 dinara.
Zaduženost po kreditima krajem septembra bila je 9.135.641 dinar.
Krajem septembra 2022. godine broj zaposlenih na neodređeno vreme u „Potisju“ bio je 22 (od njih 4 žene), na određeno vreme 23 (6 žena) a broj angažovanih po osnovu ugovora (rad van radnog vremena) bio je 2 (jedna žena).
Najniža pojedinačna zarada zaposlenih je 59.657 dinara neto, najviša je 134.722 neto, a prosečna 97.190 dinara neto. Zarada poslovodstva je 221.360 dinara neto.
Uskoro se očekuje sumiranje rezultata rada „Potisja“ u 2022. godini, a o prethodnoj, 2021. godini, direktor preduzeća Zoltan Feješ je rekao da je u preduzeće u prethodnih 6 godina uloženo više od milion evra – udeo donacija i projekata je oko 288.000 evra, a ostatak su sopstvena sredstva „Potisja“ i lizing.
B.M.
Projekat „Odgovorno rukovanje otpadom je mogućnost – ne problem“ (I deo) je sufinansiran iz Budžeta Republike Srbije – Ministarstva kulture i informisanja. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.
