trg_fontane
Iako je dve nedelje pred zvaničan početak grejne sezone iz Javnog preduzeća Toplana najavljeno da će grejanje domaćinstava u Bečeju početi na vreme, 15. oktobra, čak i ranije, ako temperatura vazduha tri dana zaredom bude ispod 13 stepeni Celzijusa, to se nije desilo, a radijatori u domaćinstvima su bili topli tek dva dana nakon početka grejne sezone.
Razlog tome je dug Toplane prema Srbijagasu, koji je bečejskoj Toplani obustavio isporuku gasa, prema pisanju drugih medija, još u junu mesecu jer, kako navode, citirajući dopis iz Srbijagasa od 16. oktobra, bečejska Toplana „nije dostavila instrumente obezbeđenja plaćanja po Ugovoru o snabdevanju prirodnim gasom“ i da je 15. oktobra ukupno dugovanje Toplane prema Srbijagasu bilo 189.237.365 dinara, od tog iznosa se 113.074.712 dinara odnosi na tužbu (utuženo za 84.801.228 dinara, kamata 28.273.484 dinara).
Ipak, uprkos tvrdnjama iz Srbijagasa da „kupac JP Toplana Bečej ne ispunjava komercijalne uslove za isporuku prirodnog gasa u grejnoj sezoni 2015/2016.“ radijatori u Bečeju bili su topli 17. oktobra.
O ovoj situaciji razgovarali smo prošle nedelje sa direktorom Toplane Dejanom Vukovićem.
Zašto ovaj problem nije blagovremeno rešavan ako je tačno da je Srbijagas po osnovu dugovanja obustavio isporuku prirodnog gasa još u junu mesecu, nego se čekao početak grejne sezone, a slična je bila situacija, iz istih razloga, i 2013. godine?
– Toplana ima dugovanja prema Srbijagasu i to je poznata stvar, niko to ne krije i to se vidi u svim izveštajima o poslovanju preduzeća. To je nešto što smo mi zatekli. Kad sam preuzeo funkciju direktora Toplane 2012. godine, tadašnja glavnica duga iznosila je 84 miliona dinara, a na osnovu tog duga Toplana generiše ogromne kamate svake godine. Tužba Srbijagasa se odnosi na taj stari dug i na kamate koje su dospele do 2013. godine. Taj postupak je u toku, mada nastojimo da to rešimo vansudskim poravnanjem. Što se tiče ostatka duga, on je najvećim delom nastao ove godine zbog velikih promena u ceni gasa i zbog promena na tržištu. Toplana više ne nabavlja gas po regulisanoj ceni (javna potrošnja), već je na slobodnom tržištu gasa. Na cenu gasa koju Toplana dobija od Srbijagasa, najvećim delom utiče kurs dolara, ali i cena gasa na granici između Srbije i Mađarske, Mađarske i Ukrajine, zatim i to da li je gas koji koristimo skladišten u Banatskom Dvoru ili se dobija direktno tranzitnim putevima. Trenutno ne znamo koja je cena gasa koji koristimo, ne zna to ni Srbijagas, i tek ćemo 1. novembra saznati po kojoj ceni smo kupovali gas u oktobru mesecu. Problemi su se pojavili početkom 2015. godine zbog velikog povećanja cene prirodnog gasa od decembra 2014. do marta 2015. godine, što nije praćeno povećanjem cene toplotne energije. Mi smo ušli u 2015. godinu sa cenom gasa od 43 dinara po kubnom metru, da bismo u februaru dobili januarski račun na kom nam je gas obračunat za 50 dinara po kubnom metru, u martu smo dobili februarski račun na kom je cena gasa ponovo povećana, na 51,5 dinar, u martu mesecu je cena gasa već bila 53,5 dinara. Ono što smo mogli da uradimo je da tražimo povećanje cene grejanja koje nam je odobreno 6. marta, a to se odnosilo na povećanje cene za januar mesec, jer naša cena je regulisana i ona se usvaja po Zakonu o komunalnim delatnostima, odnosno Opštinsko veće lokalne samouprave odobrava poskupljenje cene grejanja. Zbog navedenog dispariteta cene energenta i cene isporučene toplotne energije nastao je dodatni dug od 46 miliona dinara i to su neke okolnosti koje nisu mogle da se predvide. Cenu gasa koju formira Srbijagas, uvek saznamo retroaktivno i nemamo mogućnosti da pravovremeno reagujemo. Toplana i Srbijagas su novi ugovor potpisali u januaru mesecu, a Toplana nije dostavila menice Srbijagasu kao instrumente obezbeđenja plaćanja baš iz razloga neravnopravnog odnosa prema nama kao kupcu, jer mi jednostavno ne poznajemo uslove pod kojima radimo i nemamo cenu gasa. To je dovelo do prekida isporuke gasa od strane Srbijagasa, ali mislim da je to manja šteta nego da je Toplana ušla u blokadu i da nije uspela, što se tehničkog dela tiče, da se pripremi za predstojeću grejnu sezonu. Tako bismo imali još veći problem. Zajedno sa predstavnicima lokalne samouprave rešavamo problem dugovanja, ne poslednjih meseci, nego poslednje dve-tri godine radimo na tome.
Na koji način može da se reši problem dugovanja?
– Ono što je realno i nama najprihvatljivije je prodaja našeg udela u Gas d.o.o. Bečej. Toplana ima 49 procenata udela u kapitalu društva, a Srbijagas 51 odsto. Na sednici nadzornog odbora Toplane pre desetak dana usvojili smo procenu vrednosti imovine u Gasu Bečej i tu odluku smo uputili Skupštini opštine Bečej kako bi ona dala saglasnost na prodaju našeg udela. Tako bismo mogli da započnemo zvaničnu proceduru prodaje našeg udela Srbijagasu. Osim toga, tokom poslednjih desetak dana smo radili na usaglašavanju stanja sa Srbijagasom, i od njih smo 21. oktobra dobili potvrdu da po knjigovodstvenoj evidenciji naš dug ne iznosi 189 miliona dinara, nego 172 miliona dinara, dakle 17 miliona dinara manje. Tu još imamo prostora da preračunamo kamate na osnovu starog duga i da možda još neki deo potraživanja Srbijagasa smanjimo. Pre tri nedelje smo Srbijagasu poslali i predlog reprograma duga u kom navodimo da prodajemo naš udeo u zajedničkom društvu Gas Bečej, i da razliku, oko pet miliona dinara, isplatimo na više mesečnih rata. Grejna sezona u Bečeju nije počela 15. oktobra, ali već 16. oktobra smo postigli načelni dogovor sa Srbijagasom i započeli grejanje. Što se kotlova i tehničkog dela sistema tiče, on je potpuno bio spreman i sad nesmetano funkcioniše sistem i obavljamo našu delatnost.
Iako ste rekli da je sa tehničke strane sistem spreman i da nesmetano funkcioniše, ipak je nakon pokretanja grejanja došlo do havarije. O čemu se radilo?
– To su već tekuće stvari, došlo je do pucanja cevi i curenja na južnoj magistrali toplovoda. Kvar je istog dana tokom prepodneva otklonjen i isporuka toplotne energije je nesmetano nastavljena.
Predlog da se dug Toplane prema Srbijagasu reguliše tako što bi Srbijagas preuzeo udeo Toplane u Gasu Bečej je nešto o čemu se govori već nekoliko godina. U vezi toga ste krajem 2013. godine rekli da je takva inicijativa pokrenuta u septembru 2012. godine i da je od Srbijagasa u novembru iste godine dobijena saglasnost da prihvata takav način regulisanja duga. Međutim, očigledno je da taj posao do danas nije obavljen.
– Za realizaciju su potrebne dve strane. Srbijagas se jednostavno predomislio i u jednom trenutku iz tog preduzeća je rečeno da više nemaju interes da kupe naš udeo u Gasu, ali na nama je da još jednom ponudimo. Mislim da će se ovaj put ići do kraja i da ćemo uspeti da realizujemo prodaju našeg udela u kapitalu zajedničkog društva Gas Bečej.
Procena udela Toplane u kapitalu firme Gas je urađena takođe pre par godina na zahtev svih zainteresovanih strana. Da li je u međuvremenu došlo do promena u proceni vrednosti kapitala?
– Procenu je radila firma koja je ovlašćena za to, mislim da nije bilo promena i da je vrednost ostala ista kao 2013. godine kada je rađena procena i da je ukupna imovina društva oko 341 milion dinara, od toga udeo Toplane je 49 procenata, a to je 167 miliona dinara – rekao je direktor Toplane Dejan Vuković.
Lj.M.
Mora se naći rešenje za efikasniju naplatu potraživanja
Uz izveštaj o poslovanju Toplane u 2014. godini koji je Skupština opštine usvojila 26. oktobra, usvojena je i odluka nadzornog odbora tog preduzeća o načinu pokrića gubitka u 2014. godini, to jest o tome da gubitak u 2014. godini, koji iznosi 15.075.000 dinara, ostane nepokriven, jer nema sredstava iz kojih može da se pokrije. Nadzorni odbor Toplane navodi da je gubitak nastao kao posledica rashoda kamata, koje su u 2014. godini bile 17,2 miliona dinara.
Što se otplate duga tiče, u dokumentima Toplane piše da u narednom periodu treba naći rešenje za otplatu duga za isporučeni gas, jer bi se tako u najvećoj meri smanjili finansijski rashodi za kamate za obaveze prema dobavljačima, a to je najveći uzrok negativnog poslovnog rezultata, koji je u 2014. godini iznosio (neto gubitak) 15.075.000 dinara. Nadležni iz Toplane rešenje vide u tome da Srbijagas preuzme udeo Toplane u Gasu Bečej.
Što se tiče smanjenja prihoda u odnosu na planirane u 2014. godini, navodi se da je na to uticalo smanjenje konzuma Toplane prelaskom dela potrošača na korišćenje drugih vidova energije, ogroman uticaj je na smanjenje potrošnje imalo i uvođenje delitelja troškova isporučene toplotne energije koje je značajan broj potrošača iskoristio kao način potpunog isključenja sa sistema daljinskog grejanja zatvaranjem ventila na grejnim telima, pored toga, tokom 2014. godine i spoljna temperatura je bila viša od temperatura iz prethodnih godina, a sve navedeno dovelo je do značajnog smanjenja plasmana toplotne energije. Toplana je, naime, u 2014. godini proizvela 8.970.572 kWh toplotne energije, za 33,82 odsto manje od planirane količine, a 21,34 procenata manje nego 2013. godine.
U izveštaju o poslovanju Toplane u 2014. godini navodi se da je poslovni prihod za 9.821.583 dinara veći u odnosu na poslovne rashode, ali je Toplana poslovala sa gubitkom, jer poslovni prihod nije bilo dovoljan da se anuliraju rashodi po osnovu kamata za neblagovremeno izmirenje obaveza prema dobavljaču u iznosu od 17,2 miliona dinara. Na poslovanje sa gubitkom uticao je i ot-
pis nenaplaćenih potraživanja starijih od 180 dana, u iznosu od 23,4 miliona dinara. Nadležni iz Toplane navode da je potrebno veoma brzo naći rešenje za bržu i efikasniju naplatu potraživanja od kupaca, jer je trenutna situacija na duži period neodrživa.
R.M.
