Opština Bečej je u saradnji sa Nacionalnom službom za zapošljavanje (NSZ) sa projektom za lične pratioce dece učestvovala na konkursu za sprovođenje javnih radova i na taj način obezbedila 1.080.000 dinara za angažovanje 13 ličnih pratilaca za decu sa invaliditetom i smetnjama u razvoju od 1. septembra do kraja novembra, saopštila je početkom školske godine članica Opštinskog veća za projektno finansiranje i koordinatorka projekta Tatjana Avramov.
U prvoj polovini novembra, međutim, postalo je jasno da u servisu ličnih pratilaca ima ogromnih problema. Naime, pratiocima od 1. septembra do 10. novembra nije isplaćen nijedan honorar, a onima koji putuju nisu plaćeni ni putni troškovi. S druge strane, velika je verovatnoća da će od početka decembra deca koja su započela školsku godinu u školama i obdaništu morati da prekinu obrazovanje, jer, kako sada stoje stvari, novca za lične pratioce nema.
O tome šta čeka decu sa invaliditetom i smetnjama u razvoju u decembru, ili do kraja školske godine, razgovarali smo sa članicom Opštinskog veća za projektno finansiranje i koordinatorkom projekta o ličnim pratiocima Tatjanom Avramov.
Krajem novembra ističe tromesečni ugovor sa ličnim pratiocima za 13 dece sa invaliditetom i smetnjama u razvoju. Prema saznanjima novinara od početka septembra do 10. novembra ličnim pratiocima nisu isplaćeni honorari za rad.
– Novinarske informacije su tačne. Nacionalna služba za zapošljavanje još nije prebacila novac sa svog računa na naš (opštinski; prim. nov.), jer ga još uvek nije dobila za taj projekat od Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja. Opština ne snosi nikakvu odgovornost za to i ne može čak ni da isplati honorare ličnim pratiocima zato što NSZ traži da novac bude plaćen sa namenskog računa na koji prvo treba da uplati po projektu. Dakle, ne postoji nikakav način da isplatimo honorare pre nego što NSZ uplati nama.
Lični pratioci rade uprkos tome što nisu plaćeni?
– Rade, ali nemaju novca. Potrošili su svoj novac ili su pozajmili, tako da je loša situacija, ali oni ipak rade.
Ima ličnih pratilaca koji nisu sa teritorije grada Bečeja ili putuju po decu čiji su pratioci – vode ih u školu ili vrtić – u naseljena mesta opštine. Da li će njihove putne troškove da finansira opština?
– Hoće. Rebalansom budžeta opštine pre dve-tri nedelje predviđen je novac za putne troškove pratilaca. Pratioci koji putuju treba da dobiju 1.500 dinara za putne troškove i još 3.500 dinara od opštine, jer 5.000 dinara košta njihovo putovanje. Razliku između 1.500 i 5.000 dinara je rebalansom odobrila opština. Čekali smo uplatu iz NSZ da bismo ličnim pratiocima zajedno isplatili i honorare i putne troškove, mada postoji verovatnoća da ćemo putne troškove za pet ličnih pratilaca platiti i pre uplate novca iz NSZ.
Šta će se desiti od početka decembra kada će biti okončan projekat sa NSZ-om? Da li će deca koja od septembra imaju lične pratioce, od decembra do kraja školske godine nastaviti obrazovanje u školama i u obdaništu? Da li će im biti i dalje obezbeđeni lični pratioci?
– Projekat sa NSZ-om završava se krajem novembra. Opština trenutno u budžetu nema sredstava da nastavi finansiranje ličnih pratilaca. Moja kancelarija svakodnevno traži način na koji bi moglo da se nastavi finansiranje ličnih pratilaca. Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja je pre pet dana objavilo konkurs u okviru kog finansira uvođenje usluge socijalne zaštite, gde pripada i usluga ličnih pratilaca, te mi sada pripremamo projekat da vidimo da li postoji šansa da na taj način dobijemo novac da nastavimo finansiranje ličnih pratilaca. Želimo da se to nastavi, pitanje je na koji način, s obzirom na to da je opštinski budžet ograničen, ali radimo punom parom, bar mi u mojoj kancelariji, da tu uslugu na neki alternativni način obezbedimo. Videćemo da li će to biti preko ministarstva ili preko drugih projekata, ambasada. Ove godine je prvi put obezbeđena usluga ličnih pratilaca u Bečeju za svu decu koja imaju tu potrebu. Imamo različita iskustva, i pozitivna i negativna, i pokušavamo da projekat koji sada pravimo bude kvalitetan i da u njemu sažmemo sva naša iskustva, iskustva interresorne komisije, iskustva škola, roditelja, pratilaca. Planiramo i da projekat prevedemo na engleski jezik i da pokušamo da nađemo alternativne načine finansiranja ukoliko ne prođemo na konkursu ministarstva. Verovatno u decembru neće postojati usluga ličnih pratilaca, ali ćemo se svim silama truditi da obezbedimo makar od januara, jer je to izuzetno važno.
Upravo je o tome reč. Pisanje i odobravanje projekata zahteva vreme. Rekli ste da u decembru možda neće biti ličnih pratilaca. To za decu sa invaliditetom i smetnjama u razvoju znači da od početka decembra neće moći da pohađaju školu ili obdanište?
– To najverovatnije znači to. Jedna od mogućnosti je da ih roditelji vode u obrazovne ustanove, ne znam kako je to do sada rešavano. Od 13 dece možda njih desetoro nikada nije pohađalo školu do pre dva meseca. Rezultati ovog projekta su izuzetno pozitivni, koliko god da se ljudi plaše inkluzije. Imamo veoma pozitivna iskustva sa decom. Deca koja nikada nisu izašla iz kuće su progovorila, socijalizovala su se, jako im prija sve ovo.
Zakoni i pravilnici predviđaju da lokalne samouprave iz svojih budžeta finansiraju uslugu ličnih pratilaca. Da li postoji mogućnost, kako ne bi bilo prekinuto obrazovanje dece od decembra meseca, da u opštinskom budžetu za 2016. godinu bude predviđeno finansiranje ličnih pratilaca?
– Znam da je u zakonu određeno da bi lokalne samouprave trebale da finansiraju lične pratioce, ali postoji i taj „zarez“, posle kog se kaže da ukoliko lokalne samouprave imaju sredstava… Još uvek nije počela rasprava o budžetu opštine za 2016. godinu, tako da ne znam da li će biti sredstava da se finansira ta usluga. Sada je angažovano 13 pratilaca, međutim, u toku sprovođenja javnih radova javljalo nam se još roditelja sa dodatnim zahtevima za lične pratioce, dakle to ne bi bilo 13 pratilaca kao sada, nego ukupno dvadesetak. Za to u budžetu opštine trebalo bi obezbediti više od 3 miliona dinara (15.000 dinara honorara mesečno za jednog pratioca). To su sredstva koja do sada nisu bila planirana u budžetu, a budžet je ograničen.
U posedu informacije kojom trenutno raspolažemo može se konstatovati da je velika verovatnoća da će deca koja su od septembra do kraja novembra imala lične pratioce, u decembru prekinuti pohađanje nastave u školama i obdaništu?
– Nažalost, tako je. I sada – do kraja novembra dok traje projekat javnih radova preko kog su angažovani lični pratioci – smo u nezgodnoj situaciji da tražimo od ljudi da rade prilično odgovoran posao, a da pri tome ne dobijaju nikakvu novčanu nadoknadu za svoj rad.
Pokrajinski ombudsman: Izmena normativnih akata
Pokrajinski zaštitnik građana je 2014. godine predložio lokalnim samoupravama u Vojvodini da u najkraćem roku donesu i/ili izmene lokalne normativne akte u cilju obezbeđivanja usluge ličnog pratioca detetu i učeniku i da ih usaglase sa pravilnicima nadležnih ministarstava; da isplaniraju i obezbede novčana sredstva za finansiranje usluge ličnog pratioca; da uspostave saradnju sa lokalnim organizacijama civilnog društva i drugim pružaocima usluga socijalne zaštite koji bi pružali uslugu ličnog pratioca.
IRK: Ozbiljniji pristup
U izveštaju o radu bečejske interresorne komisije (IRK) od januara do kraja juna 2015. godine piše da je u tom periodu IRK primila 55 zahteva za procenu dodatne podrške deci i učenicima, a preneta su još dva zahteva iz prethodnog perioda.
U izveštaju se navodi da je lokalna samouprava do prošle kalendarske godine (2014) predvidela određena sredstva za potrebe funkcionisanja IRK i za potrebe pružanja dodatne podrške deci. Od toga su svake godine potrošena sredstva samo za honorare članova komisije, a ostala budžetska sredstva nisu korišćena usled toga što nisu stavljena na odgovarajući konto u opštinskom budžetu (to nije zadatak interresorne komisije).
U izveštaju o radu IRK piše da od novca koji je planiran za direktnu pomoć razvoju inkluzivnog obrazovanja nije realizovano stručno usavršavanje na nivou opštine, asistivna tehnologija za pojedinu decu nije obezbeđena, a nije uspostavljena ni usluga ličnih pratilaca, mada su deca kojima je bio potreban pratilac tu uslugu dobila posrednim putem u 2014/2015. godini.
Što se opštinskog budžeta za 2015. godinu tiče IRK ni ove godine nije konsultovana, nije tražen predlog budžeta, niti je komisija izveštena o tome koliko je sredstava izdvojeno za potrebe funkcionisanja komisije za ovu kalendarsku godinu i za potrebe inkluzivnog obrazovanja u opštini Bečej.
Predsednica IRK Margarita Berček u izveštaju o radu komisije do kraja juna 2015. godine konstatuje da „lokalna samouprava treba mnogo ozbiljnije da priđe pitanjima dece sa teškoćama u razvoju i da zaista stručno, sistematski planira ubuduće razvoj inkluzivne politike, inkluzivne kulture i inkluzivne prakse u Bečeju, kao i budžetska izdvajanja za ove potrebe“.
Zakon: Novac se obezbeđuje u budžetima opština
Što se tiče usluge ličnog pratioca kao usluge iz oblasti socijalne zaštite, ovo pravo bliže je regulisano Zakonom o socijalnoj zaštiti. Članom 209 stav 1 tačke 2 i 3 navedenog zakona propisano je da se finansijska sredstva za dnevne usluge u zajednici i usluge podrške za samostalni život, kojima pripada i pravo na uslugu ličnog pratioca, obezbeđuju u budžetima lokalnih samouprava. Zakonom je predviđeno i da plaćanje usluge, u zavisnosti od socijalno-ekonomskog statusa korisnika, može biti u celosti iz sredstava korisnika (srodnika, trećeg lica), uz delimično učešće korisnika ili budžeta republike, pokrajine ili jedinice lokalne samouprave i u celosti iz budžeta državnih organa.
B.M.