Protest zbog „Mrdićevih zakona“ i u sudu u Bečeju: Sudija Danijel Hromiš obustavio rad

Protestu sudija, tužilaca i advokata zbog usvajanja „Mrdićevih zakona“, koji su u Srbiji započeti 2. februara, danas se pridružio i sudija iz Bečeja. Danijel Hromiš, sudija Osnovnog suda u Bečeju, za sada je prvi i jedini u ovoj instituciji koji je odlučio da obustavi rad i stane uz kolege iz Beograda i Novog Sada.

Na vratima njegove sudnice istaknuto je obaveštenje da se zakazana ročišta danas neće održati.

„Obaveštavam parnične stranke i njihove punomoćnike da dana 04.02.2026. godine neću održavati suđenja u znak protesta zbog kršenja Zakonom propisane procedure od strane organa Republike Srbije prilikom donošenja seta pravosudnih zakona 28.01.2026. godine koji su doneti po hitnom postupku, bez javne rasprave i pribavljanja mišljenja Visokog Saveta Sudstva i Visokog Saveta Tužilaštva, na koji se način ozbiljno narušava nezavisnost sudske vlasti, samostalnost tužilaštva i urušava Ustavni poredak RS. O terminu narednog ročišta stranke i punomoćnici će biti naknadno blagovremeno obavešteni“, naveo je sudija Hromiš.

Protesti sudija, tužilaca i advokata započeti su 2. februara. Podsetimo, u Novom Sadu je tada grupa pravosudnih radnika napustila zgradu suda, dok u Beogradu zaposleni u Javnom tužilaštvu za organizovani kriminal već drugi dan zaredom započinju radni dan desetominutnim stajanjem na stepeništu ispred zgrade.

Reč je o otporu prema setu izmena koje obuhvataju Zakon o sedištima i područjima sudova i javnih tužilaštava, Zakon o Visokom savetu tužilaštva, Zakon o organizaciji i nadležnosti državnih organa za borbu protiv visokotehnološkog kriminala, Zakon o javnom tužilaštvu, Zakon o sudijama i Zakon o državnim službenicima.

Većina ovih zakona stupa na snagu osam dana od objavljivanja, dok je Zakon o državnim službenicima stupio na snagu rekordno brzo – već 31. januara. Specifičan je i Zakon o sedištima i područjima sudova, čija primena treba da počne 1. jula.

Usvajanje ovih propisa, kolokvijalno nazvanih „Mrdićevi zakoni“, naišlo je na oštre osude domaće stručne javnosti, opozicije i nevladinih organizacija, ali ih je kritikovao i zvanični Brisel.

K.D.F.