trg_fontane
Bečejski odbornici su sve manje zainteresovani za svoj posao, za koji im se mesečno isplaćuje 12.000 dinara. To se pokazalo i na današnjoj (26. februar) sednici Skupštine opštine, na kojoj je bilo prisutno samo 23 odbornika od ukupno 36. Na to je – doduše ne prvi put, ali sada najoštrije – reagovao predsednik bečejskog parlamenta Nenad Tomašević (SPO), koji je predložio da se smanje odborničke apanaže i da u budućnosti više novca dobiju samo oni koji prisustvuju sednicama. Predlog takve odluke trebalo bi da se nađe na dnevnom redu narednog zasedanja Skupštine opštine.
Prema nezvaničnim informacijama novinara, predsednik bečejskog parlamenta će da predloži da 7.000 dinara dobiju svi odbornici bez obzira na to da li prisustvuju sednicama, a još 5.000 dinara samo oni koji se pojave na zasedanju.
Odbornici sada na godišnjem nivou „koštaju“ opštinski budžet nešto više od 5 miliona dinara. Prema istraživanjima medija ranijih godina, u Srbiji postoje i opštine, u kojima odbornici besplatno rade (prisustvuju sednicama, eventualno diskutuju, učestvuju u radu komisija i radnih tela Skupštine opštine). Podsetimo da u diskusijama na sednicama Skupštine opštine u Bečeju učestvuje veoma mali broj odbornika, u većini slučajeva su to Peter Knezi (Mađarski pokret), Budislav Medurić (Demokratska stranka), Dušan Jovanović (Liga socijaldemokrata Vojvodine) i predsednik opštine Vuk Radojević.
Na današnjoj sednici je nakon sat vremena diskusije usvojen program rada Javnog preduzeća Toplana za tekuću godinu, a potom, bez ikakvog obrazloženja i rasprave, i program rada Ustanove za sportsku i kulturnu aktivnost omladine „Đorđe Predin Badža“.
Direktor Toplane Dejan Vuković je iscrpno informisao odbornike o planovima preduzeća za ovu godinu, ali je govorio i o funkcionisanju snabdevača toplotnom energijom 2015. godine, pre svega o dugovima prema Srbijagasu (prodaje prirodni gas toplanama).
Vuković je istakao da u poslednje dve grejne sezone Toplana beleži smanjenje isporuke toplotne energije pre svega zbog izuzetno visokih temperatura tokom zime, koje utiču na proizvodnju i prodaju energije. Recimo, u grejnoj sezoni 2010/2011. godine zimske temperature bile su oko 5 stepeni Celzijusa, a u grejnoj sezoni 2014/2015. godine čak 8,9 stepeni. Prošle grejne sezone (2014/2015) Toplana je planirala isporuku 11,6 miliona kWh toplotne energije, a plasirano je 9,3 miliona kWh. Drugi razlog, pored visokih temperatura, smanjenja potrošnje toplotne energije je, rekao je Vuković, ugradnja delitelja troškova toplotne energije i termostatskih ventila, „za koje sa iskustvom korišćenja od četiri godine možemo reći da su bitno uticali na smanjenje isporuke toplotne energije, kako kroz uštede koje naši korisnici ostvaruju racionalnim korišćenjem toplotne energije, tako i kroz faktičko isključenje sa sistema, što u velikoj meri utiče na smanjenu isporuku toplotne energije, oko 30 odsto“.
Bitan finansijski uticaj na 2015. poslovnu godinu je imao i veliko povećanje cene. Gubitak Toplane je zbog povećanja cene gasa i mrežarine oko 14 miliona dinara.
Što se tiče ovogodišnjeg programa rada Toplane, prihodi od prodaje toplotne energije su planirani u iznosu od 153,3 miliona dinara, a ukupni prihodi bi trebali da budu 177,6 miliona dinara. Procena prihoda je bazirana na pretpostavci da će Toplana ove godine da plasira 11,7 miliona kWh toplotne energije na srednjoj temperaturi tokom grejne sezone od 6,4 stepeni.
Najznačajniju grupu troškova u programu poslovanja Toplane čine troškovi energenata – gasa i električne energije – koji u ukupnim troškovima čine 55, a u poslovnim rashodima 63 odsto troškova. Troškovi zarada i ostala lična primanja zaposlenih projektovani su kao i 2015. godine. „Prilikom projekcije, novčana masa za isplatu zaposlenim licima je računata na broj zaposlenih od 18 na neodređeno vreme. Troškovi zarada su u 2015. godini u odnosu na 2014. godinu umanjeni za 15 odsto i takvo stanje zadržavamo i u 2016. godini. Na ovaj način postignuta je ušteda od 5 miliona dinara. Posebno se vodilo računa da se troškovi reprezentacije i donacija zadrže na minimalnom nivou tako da iznose po 120.000 dinara“, rekao je direktor Toplane.
Značajna stavka u troškovima Toplane su i troškovi održavanja (havarija), a havarije su česte zbog starog i dotrajalog toplovoda.
U programu rada Toplane za 2016. godinu navodi se da je planirana dobit oko 11 miliona dinara, koja najvećim delom proističe iz donacije opštinskog budžeta za projekat izgradnje toplane na biomasu, a manjim delom iz poslovanja ovog javnog preduzeća.
Cilj rukovodstva Toplane je da firma posluje pozitivno, a da u isto vreme omogući krajnjim korisnicima regulaciju u potrošnji. To je neizvodljivo s postojećom tehnologijom i distributivnom mrežom. Za ostvarenje navedenih ciljeva potrebna su ulaganja.
Toplana na biomasu
Za 2016. godinu Toplana planira izradu projekta za izvođenje za potrebe građenja Toplane na biomasu. U okviru idejnog projekta ispitana je opravdanost ulaganja u kotlovsko postrojenje za proizvodnju toplotne energije iz agrobiomase.
Projektni zadatak je bio da se izgradi kotlovsko postrojenje snage 8 MW, sa sagorevanjem agropeleta u toplovodnom kotlu namenski konstruisanim za agropelet. Novi pogon Toplane na biomasu sa postojećim pogonom bio bi povezan tako da omogući njihov paralelan rad. Prvenstveno bi se koristile kotlovske jedinice na agrobiomasu, dok bi se kotlovske jedinice koje koriste prirodni gas koristile u izuzetnim slučajevima. Izgradnja postrojenja na biomasu bi podigao stepen korisnosti sistema, koristio bi se jeftiniji energent koji bi se proizvodio u Bečeju, čime bi se posredno otvorilo dvadesetak novih radnih mesta u proizvodnji agropeleta, a poljoprivrednici bi imali dodatni prihod od sakupljanja i prodaje žetvenih ostataka, a i cena grajanja bi bila niža. Značajan pozitivni uticaj bi bio i na ekologiju preko smanjenja zagađenosti, tj. smanjenja emisije CO2 u atmosferu. U toku 2016. godine treba da bude urađen projekat za izgradnju toplane na biomasu, a izgradnja bi mogla da bude započeta tokom 2017. godine. Studija nemačkog GIZ-a i Ministarstva energetike ukazuje da Bečej sa preko 40 hiljada hektara oranica godišnje može da dobije 44 hiljade tona biomase koja bi se mogla iskoristiti kao gorivo u Toplani. Godišnje potrebe Toplane su 6,5 hiljada tona biomase.
B.M.
Opširnije u štampanom izdanju Bečejsdkog mozaika u petak 4. marta.
