(Ilustracija je generisana)Rezultati ankete Bečejskog mozaika sprovedene među 92 građana/ki Bečeja tokom marta meseca, nakon najave poskupljenja vode, otkrivaju nezadovoljstvo kvalitetom pijaće vode, pritiskom u mreži i načinom na koji Javno preduzeće Vodokanal upravlja sistemom.
Više od 80 odsto učenika/ca ankete ocenilo je da je voda loša (28,3%) ili tek zadovoljavajuća (57,6%), a samo 10,9% smatra da je kvalitet vode odličan, dok trećina smatra da je pritisak u mreži „veoma nezadovoljavajući“.
Prema podacima ankete, 62% gubitaka u vodovodnoj mreži izaziva zabrinutost kod 53,4% građana, a čak 70,7% smatra da je poskupljenje vode i povećanje fiksne naknade neopravdano, s obzirom na loš kvalitet i ogromne gubitke u mreži.
Građani koji žive u blizini prečistača, posebno u naseljima Botra i Picoder, prijavili su učestale neprijatne mirise. Na pitanje o tome koliko često osećaju neprijatne mirise iz pravca prečistača i kanala, oko 11% učesnika/ca ankete je odgovorilo da svakodnevno, 40,2% povremeno (zavisno od vetra i vremena), 12% nekoliko puta nedeljno, a 37% retko ili nikada.
Gotovo svi ispitanici veruju da se voda „ne prečišćava adekvatno“.
U poslednjih deset godina, prema dostupnim podacima, u vodovodnu mrežu je uloženo oko 3 miliona evra, ali 54,3% ispitanika/ca ocenjuje da su te investicije bile „potpuno promašene i neefikasne“, 37% misli da rezultati ulaganja nisu vidljivi na terenu, a 8,7% da ulaganja nisu bila dovoljna za „ovoliki sistem“.
Oko 80% anketiranih smatra da bi obnova mreže trebalo da bude prioritet, a ne kupovina novih vozila ili angažovanje radnika preko agencija.
U otvorenim odgovorima na pitanje šta bi po njihovom mišljenju bio najhitniji korak koji Vodokanal mora da preduzme, većina građana traži bolji pritisak i kvalitet vode, bušenje novih bunara, smanjenje gubitaka i zapošljavanja stručnjaka, a ne partijskih kadrova.
Neki od odgovora su: „Da ima radnike koji se razumeju posao, a ne sns kadrove“, „svake godine bušenje bunara, povećanje procenta naplate, zapošljavanje stručnih kadrova, imenovanje direktora, dobra organizacija posla“, „bolje prečišćavanje jer ukus vode koju nam plasiraju za piće je blago rečeno katastrofa“, „da umesto socijalne cene vode, cena bude ekonomska, kako bi preduzeće mogao da poveća kvalitet pruženih usluga“.
Neki su zahtevali „uvođenje prinudne uprave“, „promenu rukovodstva 1/1, a drugo, izrada novog plana za ravnomernu obnovu vodovodne mreže u celoj opštini, bez povećanja cena usluga – nek rukovodstvo prima minimalac do daljneg – do poboljšanja sistema“, da Vodokanal „istinito izveštava gradjane o kvalitetu pijaće vode, ma kakva bila. Bez pokrivanja istine“ i „detektovati mesta gubitaka i sanirati sve gde gubici nastaju. Za to postoje uredjaji, a Vodokanal ih ima, te nema opravdanja da se to ne obavi valjano“.
O pritisku vode slikovito govori komentar u kom se traži „sredjivanje mreže“ da se „bar možemo okupati ko ljudi bez jupol kanti za skupljanje“.
Jedan od anketiranih se pita „kako može da poskupi nešto čega nema“.
B.M.
