(Ilustracija: Bečejski mozaik/ Gemini)Trogodišnji okvirni sporazum za pružanje usluga iz oblasti socijalne zaštite u opštini Bečej, pod kojim se obezbeđuje i usluga ličnih pratilaca za decu sa smetnjama u razvoju i invaliditetom, nalazi se pred istekom, dok lokalna samouprava još uvek nije pokrenula postupak javne nabavke za naredni period. Prema zvaničnoj odluci o zaključenju ovog trogodišnjeg sporazuma iz 2023. godine, rok je formalno naveden do kraja maja, međutim, predstavnica pružaoca usluga Suzana Đukić navodi da ugovor važi do 30. juna ove godine.
Škole na raspustu, lični pratioci bez posla, a predškolci?
Dok školska godina za osnovce traje do 12. juna, a deca su na početku ovog meseca još uvek imala podršku na nastavi, stvarni problem nastupa odmah po isteku ugovora. Za školsku decu prekid neće odmah promeniti rutinu, jer su im pratioci – uprkos drugačijim odredbama u opštinskom pravilniku i tenderskoj dokumentaciji – i do sada bili obezbeđeni isključivo tokom trajanja nastave. Sa druge strane, deca sa smetnjama u razvoju koja pohađaju predškolsku ustanovu, mogla bi od jula da ostanu bez pratilaca, što praktično znači da u vrtić neće moći ni da odlaze, budući da predškolske ustanove rade tokom celog leta, izuzev kolektivnog odmora u avgustu.
Član Opštinskog veća: Po usvajanju izmena Plana javnih nabavki, postupak će biti pokrenut bez odlaganja
Podaci sa Portala javnih nabavki pokazuju da opština Bečej do početka juna nije raspisala novu nabavku za usluge socijalne zaštite, niti se takva stavka nalazi u važećem planu javnih nabavki, kao ni u njegovim izmenama.
Vlasnica Ustanove socijalne zaštite „Naša čuvarkuća“, koja je u konzorcijumu sa firmom „Zlatna obala“ d.o.o. protekle tri godine pružala četiri usluge iz oblasti socijalne zaštite, rekla je da ugovor ističe krajem juna, ali je dodala da nema saznanja o tome da li je lokalna samouprava pokrenula proceduru za nastavak finansiranja usluga iz oblasti socijalne zaštite, niti šta će biti s tim uslugama od 1. jula.
Pitanja o sudbini dece u predškolskoj ustanovi koja zavise od ličnih pratilaca, kao i o tome da li će i kada biti raspisana nova javna nabavka za period nakon juna, upućena su predsedniku opštine Vuku Radojeviću i članu Opštinskog veća zaduženom i za informisanje Davidu Tufegdžiću.
Tufegdžić je u pisanom odgovoru naveo da je u „cilju obezbeđivanja kontinuiteta navedenih usluga socijalne zaštite, sprovedeno je istraživanje tržišta za usluge ličnog pratioca, dnevnog boravka, pomoći u kući i narodne kuhinje. Trenutno je u toku postupak izmene Plana javnih nabavki, nakon čijeg okončanja će biti stvoreni uslovi za pokretanje postupka javne nabavke za izbor pružalaca predmetnih usluga. Po usvajanju izmena Plana javnih nabavki, postupak će biti pokrenut bez odlaganja, u skladu sa Zakonom o javnim nabavkama“.
Član Opštinskog veća je istakao da „u okviru pripreme novog postupka javne nabavke, specifikacijom usluge biće predviđeno obezbeđivanje usluge ličnog pratioca i za decu koja tokom letnjeg perioda pohađaju predškolsku ustanovu. Napominjemo da važećim okvirnim sporazumom za predmetnu uslugu nije bilo predviđeno angažovanje ličnih pratilaca tokom letnjeg perioda za decu koja pohađaju predškolsku ustanovu. Imajući u vidu uočenu potrebu za kontinuitetom podrške ovoj kategoriji korisnika, novom javnom nabavkom biće predviđeno obezbeđivanje usluge ličnog pratioca i tokom letnjih meseci za decu koja pohađaju predškolsku ustanovu, u skladu sa utvrđenim potrebama i raspoloživim sredstvima“.
Tufegdžić nije precizirao kada će biti započet pružanje usluge – a nije realno očekivati da će postupak javne nabavke biti okončan za manje od mesec dana – već je naveo: „Pružanje usluge otpočeće od momenta zaključenja pojedinačnog ugovora sa izabranim pružaocem usluge, odnosno od trenutka kada budu ispunjeni zakonom propisani uslovi za početak realizacije ugovora, a u skladu sa rešenjima nadležnih organa kojima je korisnicima priznato pravo na uslugu ličnog pratioca“.
Stotine miliona i rast broja korisnika narodne kuhinje pre izbora
Prvobitni aranžman, sklopljen u prvoj polovini 2023. godine na period od tri godine obuhvatao je četiri usluge socijalne zaštite: lične pratioce, narodnu kuhinju, pomoć u kući i dnevni boravak za decu sa smetnjama u razvoju. Vrednost tog ugovora iznosila je 273,5 miliona dinara sa PDV-om, a na tender koji je raspisao predsednik opštine pristigla je samo jedna ponuda. Za taj iznos pružalac je na godišnjem nivou bio u obavezi da isporuči 35.000 sati usluge ličnog pratioca, 15.000 sati pomoći u kući, blizu 52.000 obroka narodne kuhinje i 2.080 sati rada dnevnog boravka.
Početkom 2024. godine ugovor je izmenjen nakon što je Centar za socijalni rad ukazao na listu čekanja za narodnu kuhinju. Broj korisnika je tada povećan sa 300 na 450, a vrednost ugovora bez PDV-a povećan je na 282,9 miliona sa 257,8 miliona dinara bez PDV-a. Prema nezvaničnim i nepotvrđenim informacijama do kojih je došao Bečejski mozaik, nakon lokalnih izbora, broj korisnika narodne kuhinje ponovo je smanjen.
Papir trpi sve: Prava koja ne važe u stvarnosti
Usluga ličnih pratilaca u Bečeju se u kontinuitetu pruža još od 2014. godine, a kroz vreme su se kao organizatori i pružaoci te usluge smenjivali opština, Centar za socijalni rad i privatni licencirani pružalac („Naša čuvarkuća“).
Kada je ugovor sklapan 2023. godine, specifikacija javne nabavke predviđala je širok i obuhvatan spektar podrške. U dokumentaciji je stajalo da se pružalac, u slučaju ličnih pratilaca, obavezuje na stručno vođenje usluge koja prati individualne potrebe deteta – od pomoći u kući prilikom oblačenja, ishrane i higijene, preko pomoći u zajednici, korišćenja javnog prevoza, pa sve do odlaska na igrališta, kulturne i sportske manifestacije.
Takođe, izričito je navedeno da se usluga pruža radnim danima tokom cele godine.
Slična je formulacija i u opštinskom pravilniku, kao i u ugovoru potpisanim sa ličnim pratiocem jednog deteta u koji je novinar redakcije pre nekoliko godina imao uvid.
Bez obzira na to, od navedenog nije bilo ništa.
Lični pratioci su deci sa invaliditetom i smetnjama u razvoju bili dostupni isključivo u školi i samo za vreme trajanja nastave. Vanškolske aktivnosti, pomoć kod kuće, podrška na igralištima ili tokom raspusta su izostali.
Roditelj o odnosu vlasti prema deci sa smetnjama u razvoju
Majka školskog deteta sa smetnjama u razvoju Iva Hromiš, koja je i odbornica opozicione grupe građana u lokalnom parlamentu, smatra da neraspisivanje nove javne nabavke pred sam istek ugovora oslikava „odnos vlasti prema deci sa smetnjama u razvoju i invaliditetom, njihova neodgovornost, javašluk, nemarnost i nebriga, čime ja nisam iznenađena“.
Ona ističe da su deca sa smetnjama u razvoju u Bečeju gotovo potpuno izopštena iz društvenog života, sportskih i kulturnih aktivnosti, te da se porodice suočavaju i sa drugim administrativnim preprekama, poput nedavnih odbijanja žalbi za neisplaćene putne troškove za prethodne tri godine.
Hromiš kaže da deca nemaju ništa sem svojih pratilaca, a „ni tu jednu uslugu nisu u stanju da ispoštuju da bude potpuna, pa se sada i za to postavlja pitanje da li će je biti uopšte“.
Hromiš objašnjava da inkluzija ne može da funkcioniše bez stabilne tehničke podrške i da roditelji ne mogu pristati na to da deca ostanu zatvorena u kućama.
Prema njenim rečima, „sramotno je odsustvo svesti i potreba za apelom da imaju besplatne članarine, besplatne ulaznice, prilagođene programe, itd, o pristupačnosti za invalidska kolica i parking mestima da ne govorim, kao i o zauzimanju taktilnih staza baštama lokala. To su sve posledice loše socijalne politike ove vlasti i ja se ozbiljno pitam kakva je budućnost naše dece u ovim neuslovima. Svašta će smisliti i uraditi samo da zakinu porodice, tako imamo i zadnji slučaj odbijenih žalbi za neisplaćene putne troškove za prethodne tri godine, što deci zakonski sleduje, kao da već nije dovoljno što je u većini porodica samo jedan roditelj zaposlen, a svima je poznato (ili bi bar trebalo da bude) da su veći troškovi porodica u kojima su deca sa smetnjama i invaliditetom. No, da se vratim na pratioce, ukoliko se desi da se to ne reši do nove školske godine i deca i porodice će biti u velikom problemu, jer bez pratioca posebno inkluzivna deca ne mogu ni da pohađaju nastavu. Ukoliko deca budu u problemu, što se mene tiče kao roditelja, moraće da snose odgovornost za to i da objasne šta je to u interesu opštine više nego najosetljivija grupa građana. Često u zadnje vreme spominjem reči jedne prijateljice, a to je da naša deca sada žive svoj najbolji deo života i veliki deo te radosti čine upravo njihovi drugari iz škole, a kao što sam rekla pratioci su nezamenljiva karika ka tome. Socijalizacija je za našu decu najvažnija, mada je ona podjednako značajna i za decu urednog razvoja i za odrasle. To je jedna dvosmerna ulica, jer bez iste ovo društvo će teško biti inkluzivno, a inkluzivno društvo je nešto od čega ja nikada neću odustati, jer da nam deca budu u 4 zida nije i nikada neće biti opcija! Sve to nije moguće bez adekvatne podrške našoj deci, kao što je trenutno ovde reč o pratiocima, to je ozbiljan posao koji ne može da radi svako, koji ne može da se otalja, a koji je izuzetno odgovoran“.
Upitana u vezi s tim da je u opisu pre tri godine sprovedene javne nabavke pisalo da se pružalac usluge obavezuje da usluga ličnog pratioca podrazumeva i vannastavne aktivnosti, ali se ta usluga ne pruža, Hromiš odgovara: „Najmanje što zaslužuju i deca i pratioci je da ta usluga postoji tokom cele godine! Ako ne mogu pratioci da se imaju tokom cele godine, šta će tek biti sa asistentima, oni su trenutno u Srbiji za decu sa intelektualnim invaliditetom ravni jednorozima“.
Hromiš je o tome govorila i na sednicama lokalnog parlamenta gde je odbornica opozicione grupe građana.
„Svaki put kada je bilo prilike ja sam govorila o tome da je potrebno da deca sa smetnjama u razvoju i invaliditetom imaju pratioce tokom cele godine, a ne samo tokom školske godine isključivo u učionicama. Postavljala sam i odbornička pitanja gde su se oni pravdali okvirnim sporazumom sa Čuvarkućom, koji je po mojim saznanjima istekao 30. maja (takav je odgovor dobila na ranije postavljeno odborničko pitanje u lokalnom parlamentu; prim nov), te su dodavali da će se nakon isteka tog sporazuma steći uslovi za novu javnu nabavku i razmatrati potencijalne izmene. Jednom prilikom me je čak Radojević (predsednik opštine; prim. nov) pitao tokom sednice da li ja želim da sva deca imaju pratioce u školi ili da ih manji broj dece ima tokom cele godine? Prvo ja nisam adresa za takva pitanja, a drugo njihove, to jest prioritete vlasti imamo svi prilike da vidimo svakodnevno, što svakako nije interes dece sa smetnjama u razvoju i invaliditetom, jer bi u suprotnom i do sada sva deca imala pratioce tokom cele godine, što očigledno nije slučaj. Pre svega ne može ovde pitanje pratioca biti ničija želja, volja ili količina empatije, jer su odluke i pravilnici jasni! Pravilnik o uslovima obezbeđivanja i pružanja usluge lični pratilac deteta i učenika objavljen u Sl. listu opštine Bečej br. 24/20 jasno u članu 3 kaže da je svrha angažovanja ličnog pratioca i uključivanje u aktivnosti u zajednici, radi uspostavljanja što većeg nivoa samostalnosti! Isto to kaže i Odluka o pravima u socijalnoj zaštiti iz nadležnosti opštine Bečej u članu 15, dok Pravilnik o bližim uslovima i standardima za pružanje usluga socijalne zaštite objavljen u Sl. glasniku RS jasno propisuje aktivnosti pratioca u zajednici u članu 86. Slike u prilogu. Dakle, deci sa smetnjama u razvoju i invaliditetom su nedvosmisleno uskraćena njihova prava! Osvrnuću se na samostalnost, ona je ključna da deca sutra budu sposobna za život bez roditelja, maksimum samostalnosti se mora izvući, maksimum, a ovde je sve pogrešno i često imam utisak da su nam degradiranjem deca namerno kažnjena! Nisam zaboravila dnevni boravak, to je važno za decu sa fizičkim invaliditetom jer je isti samo za decu sa smetnjama, dakle sa intelektualnim invaliditetom, što nam jasno govori da deca sa fizičkim invaliditetom imaju samo jednu jedinu nepotpunu uslugu ličnog pratioca. Lično smatram da i dnevni boravak ne postoji u interesu dece sa smetnjama, jer se sva nestručnost i neprofesionalnost ogleda u spajanju dece sa velikom razlikom u godinama! Da li će se nešto promeniti ostaje nam da vidimo, ali ja, nažalost, nisam optimista i svakako da neću prestati da se zalažem za interese i prava dece i osoba sa smetnjama u razvoju i invaliditetom kako za govornicom tako i van nje, što inače i radim uz ostale roditelje saborce koliko god da sam u mogućnosti“.
Odlazak iz rodnog grada zbog nefunkcionalnog sistema
Sa ozbiljnim problemima u organizaciji rada suočavale su se i druge porodice. Ildiko Tot, majka devojčice sa cerebralnom paralizom koja ove godine završava osmi razred, svedoči da je usluga tekla normalno dok su je koordinisali Centar za socijalni rad i opština, ali da se situacija pogoršala kada je posao preuzeo privatni pružalac.
„Ana upravo završava 8. razred tipične osnovne škole. Ona ima cerebralnu paralizu koja se u njenom slučaju manifestuje u otežanom kretanju i poslednjih nekoliko godina uglavnom koristi invalidska kolica, te je pružanje usluge ličnog pratioca u pomoći kretanja. Od 1. razreda osnovne škole je korisnik usluge ličnog pratioca, što je u početku koordinisano sa strane Centra za socijalni rad, posle neko kratko vreme opštine Bečej, kad su te usluge tekle nekim normalnim tokom. Od kada je ’Čuvarkuća’ preuzela koordinisanje, sve je nakaradno, em se nameću nepoznate osobe detetu i roditeljima, u prvom planu nikako nisu potrebe deteta, pratioci su mahom nestručni kadar, bez empatije, često neprilagođeni duhu i naravi deteta, pored toga ti ljudi su pod stalnim pritiskom od strane nadređenih, u grču, nedovoljno plaćeni, a za vreme školskih raspusta ostavljeni bez primanja. Zbog gore navedenih, Ana ne nastavlja školovanje u Bečeju nego u Novom Sadu u školi za decu sa smetnjama u razvoju koja ima učenički dom, iako bi zbog mentalnih sposobnosti mogla u svom rodnom gradu da nastavi svoje školovanje ali te česte promene pratioca itekako utiču na razvoj deteta kao i motivacije (za ove godine smo najmanje 15 pratioca promenili) jer uopšte nije prijatno kad vam se u školskoj godini zamene 5-6 pratilaca, to su nepoznati ljudi koji provode dosta vremena sa detetom i potrebno je vreme za prilagođavanje jedno drugom, da ne spominjem kad dete vedrog duha dobije ’kuvanu nogu’ ili namrgođenu osobu na čije prisustvo je prisiljena da bi pohađala školu. Moram napomenuti da poslednjih godinu dana imamo osobu koja je pravi anđeo, devojka ima sve moguće kvalitete da bude pored deteta sa smetnjama u razvoju, ali je prihvatila posao jer Anu poznaje od ranije i imala je želju da joj pomogne u završetku ovog školovanja, jer su plata i uslovi mizerni“.
O pravu na podršku van škole, Tot kaže da je to postala nedostižna zamisao i da je roditeljima čak neformalno branjeno da sami finansiraju te iste ljude za aktivnosti u slobodno vreme deteta, iako je lični pratilac za decu u tom uzrastu ključna karika za osamostaljivanje i socijalni život van porodičnog kruga.
„Usluga pratioca van nastavnih aktivnosti je misaona imenica, čak je i zabranjeno ako roditelj odluči da plati nekako i ponekad tu osobu za te aktivnosti. Naravno, deca su naša i brigu o njima obavljamo većinom mi roditelji, ali prosto fizički je neizvodljivo nekad da sve potrebe i aktivnosti ispratimo. Osim toga, ovoj deci kako odmiču godine i ostaju bez drugara, pratioci predstavljaju i prerastaju u bliske osobe. Isto tako njima je u jednom momentu želja da ne moraju uvek i svuda ići sa svojim roditeljima, zato je lice, lični pratilac jedno kompleksno zanimanje čime bi pružaoci usluga prvenstveno trebalo da se pozabave, pa tek onda da misle na finansijsku dobrobit“.
Dok se ugovorni rok primiče kraju, porodice dece sa smetnjama u razvoju i invaliditetom u Bečeju ostaju u pravnom i organizacionom vakuumu, čekajući raspisivanje nove javne nabavke i odgovor na pitanje kada će i na koji način lokalna samouprava obezbediti kontinuitet usluga koje za njih znače elementarno pravo na obrazovanje.
K.D.F.
