Sednica Skupštine opštine: Kako je trošen novac?

Na sednici lokalnog parlamenta 7. oktobra predstavljen je izveštaj o tome kako je trošen novac građana u prvoj polovini godine. U vezi s izveštajem su odbornici opozicionih stranaka uputili kritike vlasti, ali su i negodovali, jer su očekivali više informacija od predsednika opštine Vuka Radojevića, koji je, kako je rekla njegova zamenica Tamara Ivanišević, bio „službeno odsutan“ (bio je u Briselu – put nije platila opština, kako je rekla Ivanišević – kako bi predstavio projekat banje i prelaska Toplane na geotermalni izvor energije u sistemu daljinskog grejanja).

Prihodi

O izvršenju budžeta od 1. januara do 30. juna govorio je načelnik finansijske službe Đorđe Popov. On je kazao da su za prvih šest meseci ostvareni prihodi u visini od 468 miliona dinara, a rashodi iznose 464 miliona, te da razlika ukupnih prihoda i izdataka iznosi 11 miliona 683 hiljade dinara što predstavlja suficit koji je ostvaren na šestomesečnom obračunu (u skupštinskom materijalu stoji da se ostvarenje budžeta do 30.06.2013. godine sastoji od primanja u iznosu od 463.331.214 dinara, izdataka u iznosu od 451.647.750 dinara i budžetskog suficita u iznosu od 11.683.464 dinara).

Rashodi

„Što se tiče rashoda, trudili smo se da ujednačimo prihode i rashode, a ostvarenje po pojedinim grupama – predsednik opštine i Skupštine opštine i Opštinsko veće je 49 posto, Opštinska uprava 46 posto, osnovno obrazovanje 32 posto, srednje obrazovanje 49 posto, fizička kultura, Ustanova za sportsku i kulturnu aktivnost omladine Bečej „Đorđe Predin-Badža“ 45 posto. Dotacije Sportskom savezu u odnosu na ukupna sredstva iskazana su sa 17 posto, međutim, u odnosu na budžet ostvarenje je 43 posto. Što se tiče socijalne zaštite, ostvarenje za Centar za socijalni rad je 51 posto, Gerontološki centar 49 posto i društvena briga o deci je 54 posto“, rekao je Popov.
U toku rasprave o trošenju novca odbornici opozicionih partija kritikovali su način trošenja para iz opštinske kase, ali i sam budžet za 2013. godinu, podsećajući da su i prilikom njegovog donošenja ukazivali na to da neće biti ostvariv. Tražili su od vlasti i da što pre uradi rebalans budžeta o kojem se govori još od maja meseca.

Dugovanja

Najviše kritika i zamerki o izveštaju o trošenju novca iz budžeta imao je Slobodan Zlokolica iz DS. On je tražio i objašnjenje zbog čega se kasnilo sa podnošenjem šestomesečnog izveštaja (obično se u julu usvaja; prim. nov.), a postavio je i pitanje o tome zbog čega opština ne dobija transfer od republike (opština dugovala oko milion dinara više od 45 dana, koliki je rok plaćanja obaveza, i dok te obaveze ne plati, republika ne šalje transfer opštini; prim. nov.). „Ko je odgovoran za blokadu transfera? Opština Bečej nikad ranije nije bila blokirana. Imali smo obećanje, koje je prošle nedelje preneto u svim lokalnim medijima, da će taj iznos duga biti izmiren. Kad sam pre sednice pogledao izveštaj Ministarstva finansija, vidi se da je plaćeno svega 8.000 dinara i da je taj dug i dalje milionski. Nema se para, džaba ovo izvršenje, džaba rebalans o kojem se priča, para se nema jer su određene pozicije probijene. Potencijalni izvršilac budžeta se zbog toga nalazi možda u nekom krivičnom delu, jer znamo kako zakon funkcioniše i znamo da su se za to ranije podnosile prijave, osim ako se rebalans ne izvrši, a rebalansa nema. Međutim, rebalansom se pare ne stvaraju, rebalansom se pare samo preraspoređuju“, rekao je Zlokolica, koji je potom analizirao gotovo sve stavke iz izveštaja o trošenju budžetskih para, ocenivši da je uočljiv ogroman podbačaj kada su u pitanju kapitalni prilivi (porez na dohodak i na imovinu, ostvarenje je svega 41, odnosno 35 posto). Donacije i transferi sa viših nivoa vlasti predviđeni su u iznosu od 381 milion dinara, a ostvareno je svega 95 miliona. „Šta su mešoviti i neodređeni prihodi? Od 28.340.000 dinara svega 2,2 miliona je ostvareno. Imate otprilike 300 miliona dinara nekih imaginarnih prihoda, odnosno oni su tako napisani da se u suštini ne vidi od kojih nivoa vlasti, nosioca ili subjekata se oni mogu povući. Ako izuzmemo preneta sredstva, znači da opština treba da ’ubere’ još nekih 830 miliona dinara do kraja godine da bi mogla da ispuni budžet sto posto, što je naravno nemoguće. Ne mogu da procenim dokle će ova kriza sa transferima trajati, međutim, naša je projekcija da će budžet biti za oko 500 miliona dinara neostvaren u odnosu na plan. U delu koji predstavlja troškove se opet vide prebačaji zbog kojih se mora raditi rebalans, ali kad se pogleda obim tih prebačaja onda se postavlja pitanje da li je taj rebalans u tehničkom smislu moguć i da li vi uopšte imate novca da to isfinansirate do kraja godine, s obzirom na to da je ovo stanje sa kraja juna“, kazao je Zlokolica.

„U ovom gradu cirkulišu samo reči, a ne dela“

Toplana je bila tema i konferencije za novinare predstavnika Demokratske stranke 11. oktobra. Predsednik Opštinskog odbora DS-a Slobodan Zlokolica zahvalio se direktoru Toplane na pruženim informacijama o radu preduzeća putem medija, smatrajući da je to „jedan od dokaza da u Bečeju očigledno idu informacije mnogo brže i bolje od obećanja i da u ovom gradu i dalje cirkulišu samo reči, a ne dela“.
Zlokolica je odbacio tvrdnju direktora Toplane o „onima koji najviše kritikuju“ Toplanu, rekavši da to ne čini DS, već strukture van te stranke, konkretno ministarka energetike. Po mišljenju Zlokolice za stanje u Toplani je najlakše okriviti bivšu vlast, „očigledno da je to jedini manir i način rada ove lokalne samouprave, pa i javnih preduzeća, sa čime ne mogu da se složim“.
On je rekao da Demokratska stranka nikada nije bila protiv investicija i da je svaka investicija dobrodošla, ali da mu je ostalo nejasno i nedorečeno poređenje cena radova od pre par godina i danas, koje je dao direktor Toplane. „Ne znam šta je on time hteo da kaže, pa ću tražiti pojašnjenje. Ono što Bečeju treba i što treba javnim preduzećima jesu ideje. Ne možete da se ponašate tako da kada na primer uložite par miliona dinara u rasvetu u Gornjem parku, kažete da ste sposobni, a kada dugujete milion dinara Naftagasu, kažete kriva je bivša vlast“, ocenio je predsednik bečejskih demokrata.
On je napomenuo da je DS prilikom usvajanja plana rada JP Toplana na Skupštini ukazivao na postojanje problema na rashodnoj strani poslovanja ovog preduzeća i da su u vezi toga postavljali odbornička pitanja na koja nikada nisu dobili odgovore.
„Kada vam neko kaže da su ostali troškovi znatno veći nego što su bili planirani, kada su zarade povećane za oko 14 posto, odnosno masa zarada povećana za 4 posto, kada su rashodi po ugovorima povećani, kada su ostali lični rashodi naknade povećani sa 2,5 miliona dinara na 7,6 miliona dinara i kad vi na to ne dobijete odgovor, onda naravno da imamo pravo da sumnjamo kako to preduzeće posluje“, izjavio je Zlokolica i napomenuo da su se demokrate sa zahtevom za pristup informacijama od javnog značaja obratili Toplani i tražili su za 2012. godinu i 2013. zaključno sa 15. septembrom podanalizu iznosa na rashodnoj strani plana iz kojih bi se videlo šta je plaćeno, kome, koliko i kada je plaćeno. „Odgovor od JP Toplana je glasio da se svi ti podaci koje tražimo nalaze u izveštaju o radu koji je usvojila Skupština opština Bečej, a da ćemo nakon kvartalnog zaključenja plana poslovanja mi biti izvešteni o svemu tome, a to je 15. oktobar. To nije odgovor i mi ćemo se povodom toga obratiti gospodinu Šabiću“, rekao je Zlokolica.
O tome zbog čega DS duguje Toplani 200.000 dinara za grejanje stranačkih prostorija i zbog čega ne plaća dug, Zlokolica je rekao: „Mi smo imali potpisan jedan ugovor o reprogramu duga za isporučenu toplotnu energiju, a 10. oktobra sam bio u Toplani gde smo dogovorili drugi reprogram duga“. Prema tvrdnjama Zlokolice, DS duguje za grejanje, jer opština stranci ne plaća pripadajući deo novca na osnovu Zakona o finansiranju političkih partija.

Šta je i koliko plaćano?

Slobodan Zlokolica je tražio odgovore na niz pitanja: za šta je sa konta porezi i obavezne takse i kazne od 1.940.000 dinara, plaćeno oko 1.239.000 dinara, na čega je potrošeno 3,8 miliona dinara od predviđenih 7 miliona sa stavke zgrade i građevinski objekti (u vezi sa JP Direkcija za izgradnju); kao specijalizovane usluge za Savet za bezbednost opštine predviđeno je 2,5 miliona dinara, a 1.058.000 dinara je ostvareno; itd.
Na postavljena pitanja o Direkciji odgovorio je direktor tog javnog preduzeća Goran Matić, rekavši da u 1.239.332 dinara koji se odnose na poreze, obavezne takse i kazne, spadaju sudske i republičke takse i porez na dodatu vrednost koji se na mesečnom nivou kreću između 200.000-250.000 dinara u Direkciji, a da se 3.827.000 dinara koji su proknjiženi sa pozicije „zgrade i građevinski objekti“ odnose na postavljanje osvetljenja u Gornjem parku. „Što se tiče plaćanja i obaveza koje ste izneli na teret opštine, osvrnuću se zajednički na opštinu i Direkciju. Prvog jula 2012. godine kada sam stupio na dužnost u Direkciji je zatečeno katastrofalno stanje. Dug za Iđoški put je bio preko 10 miliona dinara iako su pare za Iđoški put bile prebačene od strane Opštinske uprave prema Direkciji, međutim, te pare su potrošene na drugu stranu. Zašto, kako i ko ih je potrošio, to nek utvrde nadležni organi. Mi smo polovinu tog iznosa izmirili, i uradili smo tehnički prijem Iđoškog puta koji nije bio urađen kada sam stupio na funkciju, a uvidom u dokumentaciju sam ustanovio da su obaveze redovno izmirivane, pogotovo prema advokatskoj kancelariji Subakov, koja je svakog meseca uredno naplaćivala svoje fakture. Isto tako za javnu rasvetu, za vreme vašeg mandata centar je bio u mraku, postojali su ogromni dugovi za električnu energiju. Sada nemamo tih problema i računi za javnu rasvetu se izmiruju svakog meseca“, rekao je Matić.

Štete

Na postavljena pitanja odgovore je dao i načelnik finansijske službe Đorđe Popov koji je rekao da je ostvarenje od 54 posto u razdelu kod predsednika opštine takvo zato što su funkcioneri kojima je istekao mandat u januaru i početkom februara dobijali platu, te da ako se taj deo izuzme, nema odstupanja od predviđenog procenta. „Vezano za naknade štete od povreda nanetih od strane državnih organa su uglavnom štete koje se iz budžeta opštine plaćaju onima koje je ujeo pas, a na devetomesečnom izveštaju će ta cifra biti mnogo veća. Ostvarenje sa 95 posto sa konta za tekuće popravke i održavanje se odnosi na popravke i održavanje DTV Partizan, zatim, zgrade i građevinski objekti, 20 miliona dinara se odnose na Sportski savez, ta sredstva nisu planirana u budžetu, to su sredstva od 120 miliona dinara iz pokrajine“, objasnio je Popov.

Šta je sa konkursom za medije?

Odbornik Demokratske stranke Slobodan Zlokolica jedini se interesovao za sufinansiranje medija u opštini. „Zakonska je obaveza da lokalna samouprava finansira lokalne medije, 4,5 miliona dinara je predviđeno u tu svrhu, 150.000 dinara ili 3,3 posto je svega ’ispucano’ po toj poziciji do danas, a nemamo izveštaj šta se desilo sa konkursom za medijske projekte. Konkurs je prvo raspisan, pa je oboren, onda je ponovo raspisan i navodno je završen i odobren ali sigurno nisu preneta sredstva, jer predsednik opštine neće da potpiše. Ne znamo razlog zašto neće da potpiše, ko i koliko para je dobio i u krajnjoj liniji da li ti nosioci informisanja na teritoriji opštine Bečej uopšte mogu da očekuju te pare? Bilo bi fer to reći s obzirom na to da je oktobar mesec, a sledeća sednica Skupštine opštine sigurno neće biti održana u narednih mesec dana ako se ovako bude radilo“, rekao je Zlokolica.

Atmosfera

U raspravu se uključio i član Opštinskog veća zadužen za investicije Dalibor Kekić koji je pokušao da objasni kako funkcioniše vladajuća koalicija, kakva je atmosfera u Opštinskoj upravi i opštinskim službama i kako se problemi koji proizilaze iz toga rešavaju.
„Postoji jedna stvar koja provejava od strane opozicije prema opštini kroz raznorazne forume i sredstva javnog informisanja, a stvara se jedna vrsta straha i nepoverenje raznim insinuacijama kako je opština ostala bez para, kako smo neorganizovani, sad ste javno rekli kako koalicija ne funkcioniše, što nije istina, a opština para ima. Do zastoja u realizaciji budžeta je između ostalog došlo zbog toga što predsednik neće da dođe u situaciju da bude krivično gonjen iz razloga što ’peglamo’ neke stvari iz prošlosti. Imali smo jedan problem o čemu direktor Direkcije nije govorio, urađena je javna nabavka po tadašnjim zakonima od strane bivšeg direktora Direkcije, koga je DS baš i postavila, sa preduzećem, mislim da se zove Komgrad koje je bilo zaduženo za vršenje usluge čišćenja snega (inače firma Komgrad je odabrana na tenderu za zimsku službu prošle godine kada je na vlasti bila sadašnja vladajuća koalicija; prim. nov.). To preduzeće je napravilo rusvaj u Bečeju za tri dana snega, zato što su kasnili 48 sati. Mi smo iz tog razloga morali da angažujemo sve naše prijatelje poljoprivrednike, jer je predsednik po svaku cenu želelo da izbegne da proglasi vanredno stanje, što mu mi sad zameramo svi zajedno, jer smo došli svi zajedno u probleme vezano za to gorivo. Da bismo rešili taj problem, morali smo da nadoknadimo to gorivo, a nadoknadili smo ga sa kartice predsednika opštine i onda dođe priča u medije kako je neko išao do Meseca i nazad. To nije istina, to gorivo je potrošeno da bi se očistio sneg. Zašto neke stvari nisu urađene, zato što ova služba ovde ne radi dobro, a ko je ovde vladao 16 godina? Ovo ne pričam da bih kritikovao DS nego da građanstvo zna, mi iz tog razloga imamo jako puno problema, jako mnogo opstrukcije da mnoge stvari ne možemo da uradimo, da službe ne rade kvalitetno i stručno samo zato što je neko u te službe postavio svoje ljude koji nisu stručni i u stanju da rade posao kako treba. Do promena će sigurno doći sa promenom zakona i mi se radujemo tome, jer će biti promenjeni zakoni o lokalnoj samoupravi gde neće biti zaposleni zaštićeni kao ’beli medvedi’ i zakoni o javnim preduzećima, gde će isto moći da se priča na drugačiji način. Vreme će pokazati da ćemo mi neke probleme sistemski rešiti, uz to dozvoljavam da ima puno grešaka, da nismo najbolje organizovani, trudimo se da budemo bolji“, rekao je Kekić, koji je pomenuo da je bivši predsednik Saveta Mesne zajednice Bačko Gradište podneo zahtev opštini za 2.800 litara goriva za čišćenje snega, a da se ustanovilo da je bilo potrebno samo 800 litara.

Opstrukcija

O problemima u funkcionisanju opštine i opštinskih službi – nakon više od godinu dana funkcionisanja nove opštinske vlasti – govorila je i zamenica predsednika opštine Tamara Ivanišević koja je rekla da je opstrukcija svakodnevno prisutna, a naveden zahtev mesne zajednice je samo jedan od primera. „Opstrukcije Opštinske uprave su svakodnevne, pa se svakodnevno u izvršavanju budžeta sve višestruko kontroliše da niko od nas koji potpisujemo izvršenje budžeta ne bi imao problem, to trenutno usporava rad, međutim, to je jedini način da otklonimo nepravilnosti u organizovanju i u radu. Jedini način da radimo kako treba je da prvo dobro sve iskontrolišemo, da naučimo službe da odmah urade kako treba, a ne da se više puta vraća na ponovnu izradu. Verujte da ima takvih opstrukcija koje su blokirale račun, a moram da kažem, zbog svih odbornika i zbog javnosti, račun nije blokiran i budžet nije pao. Određenih problema ima. U trenutku šestomesečnog izveštaja stanje je bilo 77 miliona dinara, a u ovom trenutku na računu opštine imamo 119 miliona dinara, dakle žiro račun opštine nije blokiran. Tačno je da se transfer u ovom momentu ne prebacuje sa viših nivoa vlasti, odnosno sa republičkog budžeta zbog proceduralnog problema koji je nastao od službi. Osim problema koji su bili zbog snega i nabavke goriva, imali smo još jednu situaciju kada se proletos izlila reka Čik u Bačkom Petrovom Selu. Opštinski štab za vanredne situacije je smatrao da ćemo taj problem rešiti, kao što smo ga i rešili opet tako što smo dali naftu preduzeću DTD da izvuče vodu i prebaci je u Tisu, međutim, Opštinska uprava ovaj posao nije ispratila do kraja, Štab nije proglasio vanredno stanje i imali smo problem sa javnom nabavkom, jer pravna procedura nije sprovedena do kraja. S jedne strane nismo platili račune u vrednosti nešto manje od milion dinara, a na računu imamo 119 miliona dinara i ovo što nije plaćeno isključivo se odnosi na proceduru koja nije sprovedena kako treba i sada je problem izvršiti mimo propisa izvršenje budžeta. Radimo na otklanjanu toga i otklonićemo, potrebno je određeno vreme da se iznađe način ali niko od nas, ni predsednik, ni ja nismo spremni da potpišemo nešto čime ćemo prekršiti zakon. Sa druge strane ista ta Opštinska uprava koja nije odradila onako kako je trebalo, sada nas upozorava da ne smemo tako nešto da izvršimo. Ako opozicija želi da bude konstruktivna, sa ovog mesta pozivam pripadnike opozicionih stranaka da ne opstruiraju kroz službe, pre svega kroz Opštinsku upravu i da tu budu konstruktivni, da urade posao stručno, po zakonu i kako treba“, objasnila je Ivanišević.
Podsetimo da je na čelu Opštinske uprave od dolaska nove lokalne vlasti Predrag Zavišić, koga je predložila upravo vladajuća Srpska napredna stranka.

Transfer ne stiže zbog 355.000 dinara

Pre dve nedelje je odjeknula vest da je republika, zbog kašnjenja opštine u izmirivanju obaveza, ukinula lokalnoj samoupravi transfer novca. Do pre dve nedelje, prema saznanjima novinara Bečejskog mozaika, republika je bila „dužna“ opštini oko 35-40 miliona dinara.
Na internet sajtu Ministarstva finansija navodilo se da je 1. oktobra opština Bečej dugovala 1.071.677,05 dinara, a period kašnjenja je bio 12 meseci (rok za plaćanje računa je 45 dana). Nakon objavljivanja ove vesti u medijima, predsednik opštine Vuk Radojević je izjavio da je reč o tome da neki računi opštine (za gorivo) nisu plaćeni u roku od 45 dana. „To će biti rešeno ovih dana, sa NIS-om je juče dogovoreno i očekujem da te pare budu skinute sa računa i da sve bude u redu, to jest račun odblokiran“, rekao je Radojević.
Izgleda da opštinski račun ni sredinom oktobra nije odblokiran.
Naime, na sajtu Ministarstva finansija 16. oktobra Bečej se i dalje nalazi na listi opština koje ne plaćaju na vreme svoje dugove. Za razliku od 1. oktobra, kada su dugovi opštine bili 1.071.677, 05 dinara, 16. oktobra oni iznose „samo“ 355.365,25 dinara, a period kašnjenja je 29 meseci, piše na sajtu Ministarstva finansija.

R.M.

Projekti

Ivanišević je govorila i o tome da u pokrajinskoj vladi gotovo nijedan projekat iz Bečeja nije odobren (vlast u pokrajini predvodi Demokratska stranka), a navela je primere projekata Vodokanala za uređenje kanalizacije i projekat rekonstrukcije zadužbine Bogdana Dunđerskog, kuće koja se nalazi naspram zgrade opštine.
Inače, ovih dana je projekat o uređenju zadužbine Bogdana Dunđerskog odobren.
Rebalans
O izvršenju budžeta i o rebalansu i iz redova vlasti su se čuli disonantni tonovi, naime, predsednik Skupštine opštine Peter Knezi je rekao da je realizacija budžeta oko 40 posto i da imajući to u vidu, ostvarenje budžeta će na kraju godine „u najboljem slučaju završiti sa 80 posto a jedna petina budžeta će faliti“. „Sve je manje vremena da se tih 20 posto uštedi i iz tih razloga je alarmantna situacija. Imam iskustva u tome i znam da je budžet u veoma nezavidnoj situaciji. Moramo uraditi rebalans što pre i bojim se da je za neke stvari već kasno, jer za 20 posto kojih treba da se uštedi u budžetu nemamo manevarskog prostora i to znači da rebalansom ’sečemo živo meso’. Opštinsko veće je 30. septembra donelo odluku da se pristupi izradi rebalansa budžeta, čim se taj dokument pojavi odmah ćemo zakazati sednicu Skupštine, jer već od 5. oktobra kreće izrada novog budžeta koji će biti približno isti, oko 950-980 miliona dinara i verovatno će se sve paralelno raditi“, rekao je Knezi.

Izveštaj

Za šestomesečni izveštaj o budžetu glasalo je 19 odbornika, četiri je bilo protiv, a dva su bila uzdržana.
Odbornici su dali saglasnost i na Statut Predškolske ustanove „Labud Pejović“ i usvojili rešenje o imenovanju Zorana Grbića, diplomiranog inženjera poljoprivrede za direktora Ustanove za sportsku i kulturnu aktivnost omladine Bečej „Đorđe Predin-Badža“, a i Gradski muzej je posle tri-četiri godine dobio direktora, na tu funkciju je postavljen Dušan Ivetić, diplomirani etnolog. Potom su usledila imenovanja predsednika i članova upravnih i nadzornih odbora Gradskog pozorišta, Narodne biblioteke i Gradskog muzeja, a razrešeno je i imenovano nekoliko članova Upravnog odbora dečjeg vrtića, školskih odbora Škole za osnovno muzičko vaspitanje i obrazovanje „Petar Konjović“ i Tehničke škole.
Odbornici su usvojili odluku o izmenama i dopunama Statuta opštine, a odluka o akustičnom zoniranju i merama za zaštitu od buke u životnoj sredini na teritoriji opštine vraćena je na doradu nakon primedaba Slobodana Zlokolice, predstavnika odborničke grupe Demokratske stranke.
Postavljeno je i nekoliko odborničkih pitanja, Slobodan Zlokolica pitao je šta je do sada uradila komisija koja je početkom godine formirana za rešavanje problema u vezi sa komunalnom firmom Potisje, kada će biti objavljeni rezultati konkursa za medije, kada će biti završeni konkursi za direktore javnih preduzeća i kada će ta javna preduzeća, izuzev JP Toplane koja je to uradila, postaviti planove rada za ovu godinu na svoje sajtove? Odbornica SVM-a Edita Silađi tražila je odgovore na pitanja kada će početi grejna sezona, kada će Gradska pijaca biti dovedena u „normalnu funkciju“, kada će biti uređeno jevrejsko groblje? Ona je tražila i da joj se dostave podaci o tome koliko je bilo zaposlenih na dan 31. septembra 2012. godine i 31. septembra 2013. godine u bečejskim javnim preduzećima.

Agencija za borbu protiv korupcije naložila ostavku Molnara

Odbornik Saveza vojvođanskih Mađara Viktor Molnar podneo je ostavku na tu funkciju postupajući po rešenju Agencije za borbu protiv korupcije, koja smatra da je funkcija lokalnog odbornika nespojiva s njegovom funkcijom u organima pokrajinske vlasti (pomoćnik je pokrajinskog sekretara za poljoprivredu u Sektoru za stočnu proizvodnju). Mesto Molnara sa liste SVM-a zauzeo je Robert Ric. Nezvanično saznajemo da je i on podneo ostavku na odborničku funkciju zbog porodičnih razloga.

LJ.M.