trg_fontane
Zbog štrajka advokata u Srbiji i u Osnovnom sudu u Bečeju suđenja su odložena do daljeg.
Portparol suda Marko Božović je 25. septembra rekao da Osnovni sud u Bečeju radi znatno smanjenim kapacitetom i vode se samo postupci u kojima se stranke pojavljuju bez pravnog zastupnika, to su u većini slučajeva vanparnični i ostavinski postupci, dok se oko 80 posto ročišta dnevno odlaže.
„Štrajk advokata u Vojvodini zvanično je počeo 17. septembra. Sud je obavešten dopisom Advokatske komore Vojvodine da je u toku generalni štrajk, što znači da advokati ne pristupaju na rasprave, štaviše, ne ulaze u zgradu suda da obavljaju bilo kakve radnje. To znači da sud praktično ne može da održava suđenja gde stranke imaju angažovane advokate i ne može da održava suđenja u predmetima u kojima je obavezna odbrana, to se odnosi na krivične postupke, i sva ta suđenja se odlažu. Ipak izvestan broj postupaka se vodi, to su postupci gde se stranke pojavljuju same. Naše sudije se trude da sve što može da se održi da se i održi, ali čim se stranka pozove na to da ima punomoćnika koji nije pristupio, suđenje se odlaže“, rekao je portparol Osnovnog suda u Bečeju.
Prema rečima Božovića u septembru mesecu je „sezona“ u pravosuđu u punom jeku jer tada počinju rasprave koje su sudije zakazale pre letnjeg godišnjeg odmora. U proseku bi svakodnevno trebalo da se održi 35 ročišta, ako se uzme u obzir da svaki od sedam sudija u bečejskom sudu treba da ima oko pet suđenja dnevno. „Od tih 30-35 ročišta koliko bi trebalo da se održi dnevno, održi se eventualno 4-5 suđenja, što je nezgodno i za sud i za stranke“, objasnio je Božović.
Da su se advokati iz Bečeja pridružili štrajku i da podržavaju stav Advokatske komore Srbije i Vojvodine potvrdio je Slobodan Zlokolica, jedan od bečejskih advokata, koji je govorio o razlozima i ciljevima štrajka: „U pitanju su dva osnovna zahteva. Prvi zahtev je da se revidiraju zakoni koji su promenjeni 30. ili 31. avgusta, dakle dan pre stupanja na snagu javnih notara, a koji se tiču mogućnosti da advokatura nastavi da pravi ugovore o prometu nepokretnosti kao što je to činila i ranije, i Ustav nalaže da je to vid pravne pomoći koju vrši advokatura kao nezavisna delatnost i nezavisna profesija. U predlogu zakona koji su bili na Skupštini tih dana, izbrisan je jedan deo rečenice, jer su notari trebali da imaju isključivo nadležnost za ugovore o nepokretnosti samo kada je jedno lice lišeno poslovne sposobnosti i to je bio dogovor sa Advokatskom komorom, međutim, taj deo je brisan i ostalo je samo ’nepokretnosti’, generalno. Oni koji se time bave, izračunali su da bi notari faktički preuzeli 25 odsto od obima posla advokata. Druga stvar je što je Vlada Srbije 30. decembra 2013. godine donela uredbu kojom je promenila klasifikacije i svrstavanja poreskih obveznika, između ostalih i advokata, sa važenjem od 1. januara 2014. godine. Sada je polazna osnovica za obračun poreza za one koji se paušalno oporezuju povećana 120 posto. U praksi je to značilo povećanja od 100 do 300 posto, zavisi od slučaja do slučaja, što je jeziv udar na džep. Mi ništa ne tražimo sem da se to vrati na nivo iz 2013. godine. Ne možemo da pristanemo na povećanje poreza od 100 do 300 posto, to su ogromna povećanja i mislim da nisu korektna i principijelna. Neki ljudi imaju s tim problem, neki nemaju, ali je struka u tom delu jedinstvena i obavezuje advokate koji su članovi komora Srbije, Beograda i Vojvodine da poštuju pravo na štrajk i da se drže toga svi dok se sporazum ne bude konačno mogao postići. Za sada se ne zna dokle će štrajk trajati“.
Overe i potvrde
Predsednik Komore javnih beležnika Miodrag Đukanović je za medije izjavio da će građani moći da biraju da li će prilikom overe potpisa i izdavanja potvrda ići kod javnog beležnika, suda ili organa uprave. Da li je to tačno i da li se i kakve overe rade u Osnovnom sudu u Bečeju, pitali smo portparola suda Marka Božovića koji je rekao: „To je tačno, ali je u praksi to samo delimično tačno. Set zakona – Zakon o prometu nepokretnosti, Zakon o overama potpisa i dopuna Zakona o javnom beležništvu – koji je usvojen 31. avgusta, u nedelju, predviđa da će sudovi i opštinske uprave moći do 1. marta 2015. godine da obavljaju poslove obične ili proste overe. To su overe potpisa, rukopisa, punomoći, o verodostojnosti isprava, fotokopija dokumenata, dakle, sve overe kojima se ne raspolaže imovinom, iz razloga što javni beležnici ne mogu fizički da postignu da preuzmu sav posao, jer ipak je sud imao razrađen mehanizam za te stvari. Na sudu više ne mogu da se overavaju ugovori koji se tiču nekretnina i prometa nekretnina, recimo, ugovor o kupoprodaji nekretnine, ugovor o poklonu nekretnine, ugovor o doživotnom izdržavanju, ugovor o raspodeli imovine za života. Ti ugovori su u isključivoj nadležnosti javnog beležnika“.
LJ.M.
