Rezultati izbora u Bečeju: Koalicija SNS može sama da oformi vlast

Na lokalnim izborima u Bečeju održanim 24. aprila pobedila je izborna lista „Aleksandar Vučić – Srbija pobeđuje“, za nju je glasalo 7.906 građana (44,32 odsto) i time su SNS i njeni koalicioni partneri (Srpski pokret obnove, Socijaldemokratska partija Srbije, Pokret socijalista i Partija ujedinjenih penzionera Srbije) osvojili 22 odbornička mandata u Skupštini opštine.

Sedam odborničkih mandata sa 2.844 glasa (15,94 odsto) osvojila je lista „Savez vojvođanskih Mađara – Demokratska stranka vojvođanskih Mađara – Stranka mađarskog jedinstva – Ištvan Pastor“.

Za „Mađarski pokret – Za promene – Dr Tamaš Korhec – DZVM“ glasalo je 1.614 birača (9,05 procenata) i ova lista je osvojila 4 mandata u lokalnom parlamentu.

Za listu „Dosta je bilo – Saša Radulović“ glasalo je 1.255 građana (7,03 odsto), a to je bilo dovoljno za 3 odbornička mandata.
Skupština opštine Bečej ima 36 odbornika.

Ostali učesnici na izborima nisu prešli cenzus, te u novom sazivu lokalnog parlamenta odbornike neće imati Demokratska stranka (838 glasova, 4,70 odsto), Liga socijaldemokrata Vojvodine (845, 4,74 odsto), „Građanska lista – Zdravko Petrović – LDP i nestranački kandidati“ (677, 3,79 procenata), „Srpska narodna partija – Nenad Popović“ (538, 3,02 odsto), „Prvo Bečej“ – Socijalistička partija Srbije (SPS), Srpska radikalna stranka (SRS), Komunistička partija (KP) (680, 3,81 odsto).

Na parlamentarnim, pokrajinskim i lokalnim izborima u nedelju, 24. aprila, na teritoriji opštine Bečej pravo glasa imalo je 33.757 građana, a na birališta je izašlo njih 17.840 (52,85 procenata), van biračkog mesta je glasalo 129 osoba, nevažećih glasačkih listića je bilo 640, a važećih 17.197.

U gradu Bečeju, na teritoriji prve mesne zajednice glasalo je 4.765 građana, a biračko pravo nije iskoristilo 3.726 ljudi. U drugoj mesnoj zajednici glasalo je 3.370 građana, a nije glasalo njih 2.868. Na teritoriji treće mesne zajednice biračko pravo je iskoristilo 3.014 građana, a nije glasala 3.651 osoba. U Bačkom Gradištu glasalo je 2.371, a nije glasalo 2.024 građana, u Bačkom Petrovom Selu pravo glasa je iskoristilo 2.819 ljudi, a njih 2.890 je odlučilo da ne izađe na izbore. Slična je bila situacija i u Mileševu, glasalo je 309, a nije glasalo 406 građana. U Radičeviću je glasalo 549 birača, a pravo glasa nije iskoristilo 352.
Izborna lista Srpske napredne stranke i njenih koalicionih partnera je na lokalnim izborima ubedljivo pobedila na 36 glasačkih mesta, a samo na dva mesta su SVM i njegovi koalicioni partneri bili „jači“, na biračkom mestu 11 u Bečeju (MKUD „Petefi Šandor) i u Bačkom Gradištu, na biračkom mestu 31 (predškolska ustanova).

Kako je bilo pre četiri godine?

Podsetimo da je na lokalnim izborima održanih u maju 2012. godine najviše odborničkih mandata, 11, osvojila Demokratska stranka, a koalicije SPO-a i LDP-a, i SVM i SNS-NS su osvojile po 8 mandata, dok je Demokratska stranka vojvođanskih Mađara imala jednog odbornika. Uprkos „jačini“ pojedinih stranaka i koalicija, vladajuću koaliciju do izbora, 24. aprila, činili su SNS, SPO, SVM, LDP i DSVM.

Od 34.181 birača upisanih u birački spisak 2012. godine glasalo je njih 19.127 (55,96 procenata). Nevažećih listića je tada bilo 716.

Za razliku od ovogodišnjih lokalnih izbora, kada se za 36 odborničkih mesta u bečejskom parlamentu nadmetalo 9, 2012. godine u Skupštinu opštine želeli su da „uđu“ kandidati sa 13 lista, od njih je 5 lista dobilo odbornike, za razliku od 2016. godine, kada su samo 4 liste dobile mogućnost da imaju odbornike u Skupštini opštine.

Na lokalnim izborima 2012. godine za koaliciju DS-SDP je glasalo 4.460 građana (24,24 odsto), koalicija LDP-SPO dobila je 3.216 glasova (17,48 odsto), koalicija SNS-NS 3.166 glasova (17,20 odsto), za Savez vojvođanskih Mađara glasalo je 3.049 građana (16,57 odsto), za Socijalističku partiju Srbije glasalo je 890 ljudi (4,84 odsto – ispod cenzusa), koalicija PUPS-DSS osvojila je 739 glasova (4,02 odsto – ispod cenzusa), za Srpsku radikalnu stranku je glasalo 632 ljudi (3,43 odsto – ispod cenzusa), za Li-gu socijaldemokrata Vojvodine 626 građana (3,40 odsto – ispod cenzusa), za Demokratsku stranku vojvođanskih Mađara 467 građana (2,54 odsto), za pokret „Mađarska nada“ 345 osoba (1,87 odsto – ispod cenzusa), za koaliciju G17 PLUS – Narodna partija 320 birača (1,74 odsto – ispod cenzusa), za Demokratsku zajednicu vojvođanskih Mađara 302 građana (1,64 odsto – ispod cenzusa) i za Građanski savez Mađara 191 osoba (1,04 odsto – ispod cenzusa).

Pobednici i gubitnici

Ako uporedimo izborne rezultate na lokalnim izborima 2012. i 2016. godine, vidimo da je izlaznost birača na sadašnjim izborima bila za nekoliko odsto manja nego pre četiri godine, 2012. godine glasalo je 55,96, a 2016. godine 52,85 procenata.

Sadašnji i budući izborni takmaci – ali i sami građani koji imaju biračko pravo – trebalo bi da razmisle i o tome zbog čega je 47 (ove godine), odnosno 44 odsto (pre četiri godine) birača odlučilo da ne glasa.

Najveći gubitnik na aktuelnim lokalnim izborima je Demokratska stranka, koja je 2012. godine zajedno sa SDP-om osvojila simpatije 4.460 građana (24,2 odsto) i time i najviše – 11 – odborničkih mesta u lokalnom parlamentu. Za DS je 2016. godine glasalo 838 građana (4,70 odsto) i time ova stranka nakon dugogodišnjeg učešća u lokalnom parlamentu nije prešla cenzus i u naredne četiri godine neće imati odbornika.

Drugi gubitnik ovogodišnjih izbora je Liberalno demokratska partija, koja je 2012. godine u koaliciji sa Srpskim pokretom obnove i s imenom Milivoja Vrebalova iz susednog Novog Bečeja osvojila 8 odborničkih mandata. Za ovu listu je pre četiri godine glasalo 3.216 građana (17,48 odsto), a ove godine je LDP (inače, u prethodne četiri godine bila je na vlasti, u koaliciji sa SNS-om) pod nazivom „Građanska lista – Zdravko Petrović – LDP i nestranački kandidati“ osvojila 677 glasova birača (3,79 odsto) i u naredne četiri godine neće imati odbornika u Skupštini opštine. U slučaju LDP-a, međutim, teško je proceniti koliko je zaista ova partija „izgubila“ u protekle četiri godine, jer je na prethodnim izborima bila u koaliciji sa SPO, te se ne može pouzdano pretpostaviti koliko je građana glasalo za SPO, a koliko za LDP, a verovatno nije bilo beznačajno ni ime Milivoja Vrebalova u nazivu izborne liste.

Na ovim izborima opala je popularnost i Saveza vojvođanskih Mađara i njenih koalicionih partnera. Naime, SVM je na prethodnim izborima (takođe s koalicionim partnerima, manjim strankama vojvođanskih Mađara) osvojio 3.049 glasova (16,57 odsto), a ove godine je za ovu stranku i njene koalicione partnere (manje stranke vojvođanskih Mađara) glasalo 2.844 ljudi (15,94 odsto). Popularnost SVM-a je opala za samo nešto više od pola procenta, međutim, indikativno je da je pad usledio uprkos intenzivnim aktivnostima ove stranke na polju raspodele novca iz Mađarske na konkursu za privrednike na vojvođanskom nivou, uprkos tome što je SVM bio na vlasti u Bečeju i uprkos tome što je ova stranka jedina – što se učesnika na izborima tiče iz manjinskog korpusa – vodila vidljivu izbornu kampanju na lokalu. Izbornom rezultatu SVM-a u Bečeju verovatno je doprinelo i to što je bila u koaliciji sa naprednjacima i što je predsednik stranke Ištvan Pastor u predizbornoj kampanji najavio da nakon izbora 2016. godine želi da bude u koaliciji sa strankom Aleksandra Vučića. Tako su SVM i njegovi koalicioni partneri u Bečeju ove godine osvojili 7 odborničkih mandata, jedan manje nego pre četiri godine.

Jedan od pobednika lokalnih izbora je svakako nevladina organizacija Mađarski pokret u koaliciji sa Demokratskom zajednicom vojvođanskih Mađara. Na prethodnim lokalnim izborima na kojima je DZVM nastupala samostalno, ostala je ispod cenzusa osvojivši 302 glasa (1,64 odsto), a Mađarski pokret su u avgustu 2015. godine osnovali nezadovoljni članovi SVM-a, građani i intelektualci. Izborna lista Mađarskog pokreta i DZVM-a na aktuelnim lokalnim izborima suočavala se sa problemima, pre svega jer je nakon što je Opštinska izborna komisija proglasila njihovu izbornu listu, građanin Viktor Molnar (inače nosilac izborne liste SVM-a u Bečeju) uložio prigovor s namerom da se lista poništi – izborna komisija u Bečeju i jeste poništila izbornu listu, ali je viša instanca donela odluku da Mađarski pokret i DZVM mogu da učestvuju na lokalnim izborima u Bečeju. Pokret je imao problema i zbog nezavidne finansijske situacije i zbog svog glavnog protivnika SVM-a, koji je kampanju vodio s pozicije vlasti. Ipak, koalicija Pokreta i DZVM-a osvojila je 1.614 glasova (9,05 procenata) i time četiri odbornika u lokalnom parlamentu.

Drugi pobednik na lokalnim izborima je lista „Dosta je bilo“ Saše Radulovića. Bečejska organizacija pokreta nekadašnjeg ministra u vladi Aleksandra Vučića formirana je neposredno pre lokalnih izbora i dobila je podršku 1.255 građana (7,03 odsto) i tri odbornička mandata.

Na lokalnim izborima u Bečeju pobedila je lista „Aleksandar Vučić – Srbija pobeđuje“, reč je o koaliciji Srpske napredne stranke, Srpskog pokreta obnove, Socijaldemokratske partije Srbije, Pokreta socijalista i Partije ujedinjenih penzionera Srbije, koja je osvojila 7.906 glasova građana (44,32 odsto), to jest 22 odbornička mandata u bečejskom parlamentu. Pre četiri godine SNS je nastupila na lokalnim izborima u koaliciji sa Novom Srbijom i tom prilikom je osvojila 3.166 glasova (17,20 odsto) i 8 odborničkih mandata. Tako je SNS s koalicionim partnerima „duplirala“ podršku građana za četiri godine, međutim, teško je izračunati koliki je tu „udeo“ SNS-a, a koliki njenih koalicionih partnera, pre svega SPO-a. Inače, opštinski odbori SNS-a i SPO-a 2016. godine nisu vodili maltene nikakvu javnu stranačku predizbornu kampanju, u Bečeju se nije pojavio nijedan bilbord SPO-a, dok je, recimo, SNS zauzeo većinu reklamnih površina u Bečeju, ali nijedna od tih stranaka nije održala niti jednu konferenciju za novinare na kojoj bi predstavila svoj lokalni program. Istovremeno je, međutim, predsednik opštine Vuk Radojević, koji je i predsednik bečejskog odbora SNS-a, skoro svakodnevno u nedeljama koje su prethodile izborima organizovao konferencije za novinare na kojima su isticani uspesi lokalne vlasti (asfaltiranje, novac sa viših nivoa vlasti, novac za projekte itd.), te se ne može reći da se nije vodila prikrivena izborna kampanja.

Ko će s kime?

Pitanje ko će s kime da oformi lokalnu vlast je u principu suvišno, jer su SNS i njeni koalicioni partneri osvojili 22 odbornička mandata, a za skupštinsku većinu su dovoljni glasovi 19 odbornika. Inače, od 22 odbornička mandata sa izborne liste SNS-a i njenih koalicionih partnera 5 pripada SPO-u i 17 SNS-u, te SNS i da želi, ne može sama da vlada.

Uprkos tome što SNS-SPO i koalicioni partneri imaju većinu u bečejskom parlamentu, postoji velika verovatnoća da će vladajućoj koaliciji da pristupi i SVM i njegovi koalicioni partneri, tim pre što je SVM i dosad bio u koaliciji sa SNS-om u Bečeju i tim pre što je čelnik SVM-a Ištvan Pastor pre izbora izjavio da želi u koaliciju sa strankom Aleksandra Vučića.

Podsetimo i na to da je Pastor promenio mišljenje od 2012. godine, kada je Bečej bio prvi grad u Srbiji u kom je Pastor isključio iz stranke pojedine članove, jer su kao odbornici SVM-a nakon lokalnih izbora 2012. godine ušli u koaliciju sa naprednjacima koji su tada bili neprihvatljivi koalicioni partner za Ištvana Pastora. Tada su izbačeni SVM-ovci na čelu sa Peterom Knezijem oformili odborničku grupu građana „Za Bečej“ i kao takvi jedno vreme vladali sa SNS-om, međutim, oko dve godine nakon lokalnih izbora Pastor je došao do zaključka da su naprednjaci ipak „dobri“ za SVM i tada je „prekomponovana“ bečejska koalicija: „Za Bečej“ je, uslovno rečeno, pušten niz vodu, a u vlast su tada ušli predstavnici SVM-a (dobili su mesta zamenika predsednika Skupštine opštine, zamenika predsednika opštine i članstvo u Opštinskom veću).

Opozicija po sadašnjem stanju stvari u novom sazivu lokalnog parlamenta trebalo bi da budu odbornici koalicije Mađarski pokret-DZVM (4) i pokreta „Dosta je bilo“ Saše Radulovića (3).
Građani će imati priliku da više saznaju o tome ko bi s kime u koaliciju tog trenutka kada učesnici na izborima koji su osvojili odborničke mandate sazovu prve postizborne konferencije za novinare. To se do utorka uveče nije desilo.

Kristina Demeter Filipčev