JP Komunalac gazduje pijacama i u naseljenim mestima: Prihod od gradskih pijaca oko 6 miliona dinara

Lokalni odbornici na sednici Skupštine opštine Bečej pre mesec dana doneli su odluku da upravljanje pijacama u naseljenim mestima umesto mesnih zajednica preuzme Javno preduzeće Komunalac. O tome kako će pijace ubuduće funkcionisati pitali smo direktora Komunalca Norberta Kovača.

– Odluka važi za sve pijace na teritoriji opštine. Prodavci i kupci neće videti drastične promene, isto će funkcionisati pijace u naseljenim mestima kao što funkcionišu u Bečeju, ali nećemo promeniti pijačne dane u naseljenim mestima. Komunalac mora da uradi analizu rada pijaca u Bačkom Petrovom Selu, Bačkom Gradištu, Radičeviću, Drljanu i Mileševu, kako bismo saznali optimalan broj radnika koji će da naplaćuju pijačarine, prave ugovore za rezervaciju mesta i da održavaju pijace. Osim toga moraćemo da promenimo program rada Komunalca, jer u planu i programu za ovu godinu nismo za ovaj deo posla predvideli ni prihode, ni zaposlene – rekao je Kovač.

Ko će da radi na pijacama u naseljenim mestima, s obzirom na to da su do sada te poslove obavljali ljudi iz mesnih zajednica?

– Ištvan Ačai ispred Opštinskog veća i ja kao direktor Komunalca u saradnji sa Opštinskom upravom treba da pripremimo izveštaj o „ravnopravnom statusu i mogućnostima o daljem radnom angažovanju lica koja su do sada obavljala poslove održavanja pijace u naseljenim mestima“ i da o tome obavestimo Opštinsko veće. Zbog toga je neophodno da napravimo analizu poslovanja pijaca u naseljenim mestima, o iznosu pijačarina, o mestima i stolovima, prihodima i radnim mestima na pijacama.

Da li imate procenu koliko će Komunalac da zaradi od upravljanja pijacama na teritoriji opštine?

– Za to treba da uradimo detaljan izveštaj. U vezi toga ćemo već ove nedelje organizovati sastanke sa sekretarima mesnih zajednica i radnicima koji su radili na pijaci, kako bismo stekli uvid u poslovanje, da li su prodavci na pijacama za ovu godinu već platili rezervaciju pijačnih mesta, jer ako je to isplaćeno, mesna zajednica je već dobila pare i to je prihod mesne zajednice koji je ona verovatno i potrošila. Komunalac će preuzeti naplatu pijačarine, ali ne može dva puta da naplati rezervaciju mesta i bićemo uskraćeni za veliki deo novca po tom osnovu.

Nema dovoljno novca za azil

Prošle nedelje Komunalac je dobio rešenje o registraciji azila za pse.
– Naš zahtev za registraciju azila za pse su prihvatili nadležni republički organi i azil više nije privremeni objekat, nego je postao zvanična ustanova koja zadovoljava sve uslove. To nam je bio cilj, kako ne bismo došli u situaciju kao što se u januaru desilo azilu u Subotici, koji je zbog nedostataka zatvoren – objasnio je direktor Komunalca Norbert Kovač.

Za funkcionisanje azila je potrebno mnogo više novca nego što je budžetom predviđeno.

– Kad sam stupio na ovu dužnost nisam ni mogao tačno da predvidim koliko novca to iziskuje. Podnećemo zahtev opštini da prilikom izmene plana i programa poslovanja Komunalca predvidi i novac za funkcionisanja azila za pse. Ako nam neće izaći u susret, moraćemo nekako da se snađemo.

Kada će početi da se primenjuje odluka lokalnog parlamenta o pijacama?

– Očekujem da ćemo te poslove preuzeti u toku septembra. Do tada ćemo definisati broj radnika, šta je u kakvom stanju, kakve će biti cene, šta pripada pijacama, imaju li parkinge, da li se i to naplaćuje itd.

Koliki prihod Komunalac ima od upravlja pijacama u Bečeju i kako se taj novac troši?

– Po planu i programu za ovu godinu planirani prihodi od pijačarine i rezervacije mesta su 5,7 miliona dinara, sa PDV-om je to oko 6,5 miliona dinara planiranih prihoda. Po mom mišljenju, pijace u Bačkom Petrovom Selu i Bačkom Gradištu ukupno će doneti pola od tog iznosa. Što se tiče investicionih ulaganja, to se razvrstava u dve kategorije, tekući troškovi poslovanja i investiciona ulaganja koja se po planu i programu moraju unapred definisati. Prihodi svih sektora ulaze u budžet Komunalca, a tekuće troškove plaćamo kada nastaju, međutim, oni u nekim segmentima premašuju iznos koji taj sektor zarađuje i onda se dopunjava od prihoda iz ostalih sektora.

Žanje onaj koji seje

Pre nekoliko meseci bila je aktuelna priča o tome ko koristi 17 hektara zemljišta (pašnjak druge klase), koje je 2011. godine opština dala Komunalcu za pošumljavanje (Komunalac je od lokalne samouprave za ovu namenu dobio nešto više od 150 hektara zemljišta).
Potom se ispostavilo da 17 hektara zemlje koristi Gerontološki centar, odnosno firma iz Čeneja, koja obrađuje zemlju kojom raspolaže Gerontološki centar (takođe je od opštine dobio zemlju na korišćenje, reč je o 41 hektaru), a koja se naslanja na parcelu datu Komunalcu. Firma SZR „Žito“ iz Čeneja, koja obrađuje zemlju Gerontološkog centra, navodno je greškom obradila za 17 hektara veće parče zemljišta. Tokom maja, republički poljoprivredni inspektori su, na poziv predstavnika opštine, izašli na lice mesta i sačinili su zapisnik o saslušanju svih strana u ovoj priči. Od tada ne zna se ništa o sudbini te zemlje, na kojoj je, očigledno bespravno, zasejana pšenica. Pitali smo direktora Komunalca kome je pripao rod sa 17 hektara zemlje kojom treba da gazduje Komunalac. Direktor ovog javnog preduzeća je ranije izjavio da rod pšenice treba da pripadne Komunalcu, a potom da će se dogovorom i sporazumom sa Gerontološkim centrom rešiti taj problem. Sada se ispostavilo da je žito ipak pripadalo Gerontološkom centru, odnosno firmi iz Čeneja.
-Taj usev je pripao onome ko ga je i zasejao. Žetva je urađena, mi smo izašli na teren da proverimo da li je napravljena neka šteta prilikom žetve, jer smo na toj parceli zasadili drva. Nemamo oštećenja i prema onom ko je to uradio nemamo zamerki ili potraživanja. Slučaj je predat republičkom poljoprivrednom inspektoru, on treba da odluči da li je tu neko nešto skrivio ili nije. To je državna zemlja i mi ne možemo da izdajemo drugom u zakup, ali definitivno je da je tu zemlju neko koristio. Proverili smo u zakonu i pravilnicima, žetvu radi onaj ko je i zasejao, ali nije na nama da odlučujemo, mi smo skrenuli pažnju da se tu nešto desilo, a viši organ treba da odluči da li je bilo malverzacija i da li je neko pogrešio, da li je nekom nešto plaćeno. Ono što je nas interesovalo jeste da li će naš drvored biti oštećen prilikom skidanja roda – objasnio je Kovač, direktor Komunalca.

Gotovo sve mesne zajednice su konkurisale na pokrajinskim konkursima za dodelu sredstava za uređenje pijaca u naseljenim mestima, negde su ti radovi završeni, a negde su delimično urađeni, jer se radilo u nekoliko faza. Da li će Komunalac nastaviti te poslove?

– Pijaca u Bačkom Petrovom Selu je u dobrom stanju i tu bismo mogli da uložimo novac eventualno u uređenje parkinga, ali te investicije moraju biti predviđene godišnjim planom rada Komunalca. Da bi se uspešno konkurisalo na konkursima, investicije treba da budu predviđene u programu poslovanja.

Trebalo bi da se urede pijace u Bečeju. Na delu pijace u Novom selu je urađen krov, a planirano je da se i drugi deo tog prostora pokrije. Gradska pijaca u centru grada je u lošem stanju, pre nekoliko godina je saniran samo deo podloge. Određeno je na koji način može da se prodaje određena vrsta robe, prvenstveno mlečni proizvodi, a na Gradskoj pijaci ne postoji uređeni prostor za to. Osim toga, na pijaci se prodaje i polovna garderoba i to u „komšiluku“ voća i povrća. Da li ćete tu nešto promeniti?

– To su velika ulaganja. Ako Komunalac dobro posluje, na godišnjem nivou može eventualno da obezbedi iz sopstvenih sredstava do tri miliona dinara. Pošto je Komunalac „svestran“ i ima više sektora, u svakom sektoru se mora ulagati i malo para ostaje da bi iz sopstvenih sredstava mogli nešto napraviti na Gradskoj pijaci ili na maloj pijaci u Novom selu. Za ulaganja možemo da tražimo novac iz opštine ili da konkurišemo kod nadležnih pokrajinskih sekretarijata uz saglasnost lokalne samouprave. Inače, ove godine na gradskoj pijaci su planirana manja ulaganja, za pijačne tezge i za sanaciju sanitarnih čvorova predviđeno je 250.000 dinara.

LJ.M.