trg_fontanePo sopstvenom nahođenju sam opredeljen za zaštitu životne sredine, a u okviru toga naročito za recikliranje otpada.
Zato u svojoj kući razdvajam sav otpad: papir, metal, staklo, PET ambalažu, električne uređaje i organski otpad. I na tome se uglavnom završava. Za otkup metala ima zainteresovanih specijalista i oni često prođu ulicama oglašavajući se preko razglasa. Za staklo, papir elektronski otpad i naročito PET ambalažu nema rešenja. Pošto je procenjeno da naš Komunalac sa time ne bi mogao da se izbori, da bi nas nekako unapredili, u Bečej je uvezena firma iz Evropske unije koja zna to bolje od nas. Iako ta firma funkcioniše već više godina, u stvari je sve isto. Postavljeni su na nekoliko mesta u gradu kavezi za odlaganje PET ambalaže, ali se oni uglavnom niti pune, niti prazne. Pošto sam u kući nakupio dvadesetak vreća zgnječene PET ambalaže, raspitivao sam se u nadležnom komunalnom preduzeću gde to da predam. Odgovor je bio: „Iznosite po nekoliko džakova uz kantu za smeće, mi to nosimo na deponiju“. Znači, od reciklaže ništa. Istina, tu je kriva i država (dokazano je da je kod nas država stvarno za sve kriva) jer je ukinula dotacije za reciklere, pa je sada malo ko zainteresovan za taj posao. Sa ostalim vrstama otpada situacija je još nejasnija i to se takođe gomila. A imali smo tako krasno ministarstvo i tako lepog i stručnog ministra za zaštitu životne sredine (doduše malo više se bavio prostornim planiranjem i još ponečim). I taman sam se ponadao da je rešenje na pomolu, kada sam video oglas na celoj stranici prošlog 632. broja Bečejskog mozaika sa detaljnim objašnjenjima i ilustracijama o recikliranju ambalaže. Nažalost, pošto ne vladam stranim jezicima, nisam došao do razrešenja situacije, pa nastavljam sa kolekcionarstvom.
Vojin Reljin, Bečej
