Nedavno je doneta odluka o povećanju cene vode, iako je prošle godine bilo reči o tome da voda u Bečeju u narednom periodu neće poskupeti, već će biti jeftinija. O tome i u novinama u načinu obračuna, odnosno u strukturi cene direktor Javnog preduzeća Vodokanala, Slobodan Mitrović je rekao:
– Mi smo rekli da će cena vode zavisiti od inputa odnosno od cena energenata, dezinfikacionog sredstva, goriva, raspoloživih resursa itd. Detaljnim uvidom u sve rastuće troškove, morali smo da predložimo Skupštini povećanje cene vode. Moram da naglasim da je povećanje neznatno jer je prethodna cena po kubiku bila 36,20 dinara, a nova je 40 dinara. Odvođenje otpadnih voda koštalo je 13,57 dinara (cene su bez PDV-a), a sada je 14,90 dinara. Prečišćavanje otpadnih voda je bilo 18,09, a sada je 19,90 dinara. U ukupnom iznosu cena vode bila je 67,86 dinara, a sada je 74,80 dinara bez PDV-a koji iznosi 8 odsto tako da je cena vode po kubiku povećana za 7 dinara, odnosno 10 odsto. Imali smo zakonsku mogućnost da povećamo cenu za 13,5 procenata, međutim, išli smo na umereniju varijantu imajući u vidu inflaciju koja se kreće u tim okvirima. U međuvremenu smo doneli odluku, odnosno promenili obračun po blok-tarifi koja je važila za utrošenu vodu od 15 do 25 kubika, a sada se primenjuje za potrošnju preko 25 kubika, tako da će domaćinstva sa prosečnom potrošnjom vode u narednom periodu i pored povećanja cene plaćati manje iznose za utrošenu vodu nego što je to bio slučaj ranije.
Šta vas je rukovodilo za donošenje odluke o novom načinu obračuna?
– Mi smo uzeli evropski standard da se troši 150 litara po članu domaćinstva, kad se to pomnoži sa četiri, to je 18 kubika vode i gotovo svako domaćinstvo je ulazilo u blok-tarifu i plaćalo je dvostruku, a prelaskom preko 25 kubika i trostruku cenu. Cena vode jeste povećana, ali izdaci će za realno utrošenu vodu domaćinstva biti manji. Cene su povećane u svim domenima, ali smo mi sada u fazi uvođenja novog informacionog sistema koji će nam do kraja godine zaista dati pravu i realnu cenu koštanja vode.
Bilo je dosta nedoumica i u vezi sa načinom obračuna potrošene vode kod onih domaćinstava koja nemaju vodomere. Tu se plaćalo paušalno, pa se onda naknadno obavljalo očitavanje na zbirnom vodomeru. Neki građani su imali potrošnju koja je daleko od prosečne, a plaćali su 8 kubika. Šta će se po tom pitanju uraditi?
– U prethodnoj odluci i u članu 35 se objašnjava način obračuna: „korisniku vode koji nema kontrolni vodomer fakturiše se razlika utroška prema glavnom vodomeru i zbiru kontrolnih vodomera proporcionalno broju članova domaćinstva“. I tu je još rečeno da ide 8 kubika po članu domaćinstva. U ovom slučaju jedna četvoročlana porodica trebalo bi da plati 32 kubika i to automatski prelazi blok-tarifu i time se računa trostruki iznos. Sledeći stav je da se razlika utroška vode prema glavnom vodomeru i zbiru sa fakturisanih količina vode korisnicima koji imaju kontrolni vodomer i koji nemaju kontrolni vodomer, fakturiše skupštini stanara. Mi vrlo dobro znamo kako funkcionišemo u Bečeju, da pojedine zgrade nemaju skupštinu stanara, tako da je ta razlika, u kompletu, bila prebacivana na nepostojeću skupštinu stanara, odnosno sve se vraćalo kao trošak Vodokanalu. Mi smo novom odlukom napravili sledeće: korisniku vode koji nema vodomer, fakturiše se razlika utrošaka prema glavnom vodomeru i zbiru sa kontrolnih vodomera proporcionalno broju članova domaćinstva. Dakle, izbacili smo onih 8 kubika čime smo predupredili još jednu manjkavost prethodnog načina obračuna. Naime, onaj ko je plaćao tih 8 kubika po članu domaćinstva, mogao je da troši mnogo više vode, a plaćao je samo do 8 kubika. Iz tog razloga ljudi nisu vodili računa ni o tome da li im curi kotlić, da li im curi bilo koja slavina i time je bila povećana eksploatacija naših bunara.
Svedoci smo da u podrumima zgrada ima vode, između ostalog i zbog toga što svi stanari ne vode mnogo računa o ispravnosti slavina, vodokotlića i instalacija a ta voda se skuplja upravo tamo gde je najniža tačka, a to su podrumi zgrada.
– To jeste jedna od stvari o kojoj možda građani u ovom trenutku ne razmišljaju, a bilo bi dobro da o tome povedu računa. Siguran sam da hoće kada se upoznaju sa problemima i pogodnostima koje nudimo, jer građani Bečeja su domaćinski nastrojeni i opredeljeni. Pored toga ne sumnjam da je većini sugrađana jasna činjenica da je voda resurs koji je u današnje vreme ograničen i ne treba je uzaludno trošiti.
Vodokotlić Jedan neispravan vodokotlić kada voda otiče u tankom mlazu potroši jedan i po litar u minuti. Ukoliko se izvede prosta računica (puta 60, pa puta 24, pa puta 30, pa puta 12) dolazi se do rezultata da jedan neispravan vodokotlić ispusti u kanalizaciju 777.600 litara neiskorišćene vode. |
Konačno, može se zaključiti da bi se sve nedoumice oko obračuna utrošene vode otklonile ukoliko bi svi korisnici imali svoje vodomere.
– Mi smo inicirali akciju legalizacije priključka kako na vodovodnu, tako i na kanalizacionu mrežu i ona je dala rezultate, međutim, sigurno je da još uvek ima potrebe da se ona nastavi i u narednom periodu kako bi svi platili ono što potroše, a verovatno bi tako i vodili računa o tome koliko troše. Cena jednog vodomera sa ugradnjom je oko 7.000 dinara a može da se desi domaćinstvima koja nemaju vodomer da po novom obračunu plate za mesec dana ovaj iznos za utrošenu vodu. Imamo zbirne vodomere u zgradama, oni su svi baždareni i njihova tačnost se ne dovodi u pitanje, tako da imamo tačno onoliko koliko je vode utrošeno. Pored toga pokušaćemo da stimulišemo prijavljivanje građana smanjenjem administrativnih troškova. Tako da smo izdatke za sve neophodne papire saglasnosti sveli na gotovo popularnu cenu, koja je u pojedinačnim stavkama i desetostruko niža kao što je to primera radi, davanje saglasnosti za priključak hidrantske mreže na javni vodovod ukoliko se voda troši u proizvodnji, a prečnik priključne cevi je 80 mm. Prethodna cena sa PDV-om je iznosila 172.000 dinara, a sad je to 4.800 sa PDV-om.
Koliko bi, u ovom trenutku, jedno domaćinstvo koje je nelegalno priključeno na vodovodnu mrežu koštalo priključenje i legalizacija priključka? Sa vodomerom, sa taksama, sa potrebnim saglasnostima?
– To je otprilike 10.000 dinara. Mi smo imali onu akciju 9.999 dinara i u tu cenu je uključeno sve ono o čemu pričamo, dakle, bitno je samo da građani dođu i da naprave ugovor sa Vodokanalom. Uplata može da bude i na tri rate.
Građani to mogu da plate i kroz račun za utrošenu vodu?
– Tako je. Sada kompletno menjamo politiku, naime, sa dugovanjima koja su nastala u prethodnom periodu na ime neizmirenih obaveza, pravljeni su sporazumi i dug se plaćao u deset i više rata. Građani su na taj način prihvatali dug, ali uglavnom su platili samo prvu ratu. Na sadašnji način, sa prikazom na računu koliki je njihov dug po pitanju potrošnje vode, a koliki je po pitanju nekih drugih usluga koje su rađene, i oni a i mi ćemo imati jasan uvid u to kako se taj građanin odnosi prema Vodokanalu, prema našim uslugama i nažalost, moram da kažem, da ćemo morati neke građane koji ne poštuju ove uslove da opominjemo i da tužimo zbog neplaćanja računa.
Važno je postaviti pitanje da li će vode biti tokom leta, jer je prethodnih godina u letnjim mesecima bilo problema zbog nedostatka vode, pogotovo u zgradama i stanovima više spratnosti.
– U toku sledeće nedelje počinjemo sa radovima revitalizacije bunara koji će nam dati poveći kapacitet samih bunara. Sada je situacija snabdevanja veoma stabilna, pogoduju nam i vremenski uslovi. Očekujemo da u uslovima žege bude sitnijih problema, samo nekoliko dana, jer smo ušli u revitalizaciju pet bunara. Kada ih revitalizujemo, imaćemo dovoljne količine vode za redovno letnje snabdevanje. Ovaj posao će biti završen do polovine jula.
V. Filipčev