Druženje sa olimpijkom Borislavom Bebom Perić-Ranković: Medalja iz Londona je obećanje

Doček nakon Paraolimpijskih igara i druženje sa stonoteniserkom Borislavom Bebom Perić-Ranković, vicešampionkom Igara iz Londona i Pekinga, priređen je u Bečeju 23. septembra u kafiću „Club 4“, gde su je dočekali ljubitelji sporta, građani Bečeja, predstavnici medija, ali i olimpijac Marko Novaković, njegov trener Jožef Šoti, stonoteniseri Bečeja i Vojvodine iz Bačkog Gradišta, karatisti, bivši vaterpolisti i drugi sportisti.

Perić-Ranković se zahvalila na srdačnom prijemu i rekla da je ispunila obećanje koje je dala svojoj ćerki, da će se sa Olimpijade vratiti sa medaljom i da se nada da će posle uspeha paraolimpijaca država i nadležna ministarstva sa reči preći na dela.
„Koliko se ulaže u naš sport i koliko imamo mogućnosti za putovanja na takmičenja i treninge, smatram da je i ovo (rezultati sa Olimpijade; prim. nov.) puno. Sredstva koja smo dobili od Ministarstva za sport i omladinu, od Pokrajinskog sekretarijata za sport, nisu dovoljna za vrhunske uspehe, ali obećanja koja sad dobijamo daju nadu da će se sa reči preći na dela i da ćemo moći više da uradimo, a to je ono što svi mi priželjkujemo. Nama nedostaju susreti i mečevi sa Azijatima, i to se i ovaj put videlo i osetilo“, rekla je Perić-Ranković i dodala da se nada da će učestvovati na takmičenju u Riu de Žaneiru, gde će pokušati da osvoji zlatnu medalju.
Borislava Perić-Ranković je Bečejcima priredila i iznenađenje, jer je deo novca koji je dobila od opštine pred put na Paraolimpijske igre, poklonila Sabini Šurjan, mladoj, talentovanoj stonoteniserki Vojvodine iz Bačkog Gradišta, kojoj nedostaje novac da ode na Balkanijadu.
Tokom dvosatnog druženja stonoteniserka Perić-Ranković je odigrala po koji set stonog tenisa sa sugrađanima, pre svega sa decom, ali joj je „na crtu“ izašao i olimpijac kajakaš Novaković.

LJ.M.

Srebro kao zlato

O utiscima sa Paraolimpijskih igara u Londonu i postignutim rezultatima u izjavi za Bečejski mozaik Borislava Perić-Ranković je rekla da je dala sve od sebe:
– Potrudila sam se da pružim svoj maksimum. Kritično je bilo u polufinalu kod rezultata na 2:1, gde me je samo vratila pomisao da sam detetu obećala medalju, a nakon toga, kada sam ušla u finale, medalju sam već imala. Medalju, koju sam obećala, a nisam obećala boju medalje, ali ostaje žal što nisam osvojila sjajnije odličje.
– Verovatno ste očekivali da će vas po povratku iz Londona u Srbiji dočekati na način kao što dočekaju druge sportiste kada se vrate sa značajnijih takmičenja, pa i Olimpijade.
– Svi smo se tome potajno nadali. Međutim, sutradan, nakon onoga što smo doživeli od studenata koji su se okupili kod Terazijske česme, meni je to bilo draže nego doček na balkonu, jer ti ljudi su odvojili vreme i sa iskrenim željama i sa punim srcem došli da nam pruže ruku, da u nekom intimnom okruženju zajedno proslavimo naše uspehe. Žao nam je samo što zbog drugih obaveza nismo mogli duže da se družimo, ali se nadamo da ćemo u budućnosti imati više dobrih rezultata i prilike za takva druženja. U utorak sam imala doček i u Čurugu, jer moji roditelji žive tamo već 2-3 godine, a i ja provodim svoje slobodno vreme tamo. Čuružani su mi napravili mali prijem od srca, a to je ono što vredi – rekla je Perić-Ranković.