trg_fontane
Na upravo završenim Paraolimpijskim igrama u Londonu Bečejka Borislava Perić-Ranković je osvojila srebrnu medalju u stonom tenisu.
Paraolimpijci – učestvovalo je njih 13 – iz Srbije su u Londonu osvojili pet medalja. Zlatne medalje osvojili su Željko Dimitrijević u bacanju čunja i Tanja Dragić u bacanju koplja, a srebrne, osim Perić-Ranković, Draženko Mitrović u bacanju kugle i Zlatko Kesler u stonom tenisu.
Perić-Ranković je u Londonu ponovila uspeh sa Paraolimpijskih igara u Pekingu, gde je takođe osvojila srebro.
Pretpostavljeni i ostvareni uspeh paraolimpijaca očigledno ne „potresa“ naročito predstavnike države, čast izuzecima, bez obzira na to što je paraolimpijski tim Srbije ove godine postigao najveći uspeh od raspada SFRJ.
Naime, što se Bečeja tiče, pre početka Igara je organizovan prijem u gradskoj kući za Borislavu Perić-Ranković, ali njen lik se nije nalazio na bilbordu koji su opštinari postavili u centru grada. Na tom bilbordu je bilo samo četvorice „pravih“ (plus trener) olimpijaca iz Bečeja, koji su, uzgred budi rečeno, dobro nastupili na Olimpijadi, ali nisu osvojili nijednu medalju. Nije jasno da li je taj propust rezultat zaboravnosti i neinformisanosti (eventualno toga što Perić-Ranković ne igra i ne živi u Bečeju) ili bahatosti i bezobzirnosti.
Sličan odnos prema paraolimpijcima „oseća“ se i u Beogradu. Paraolimpijce je u ponedeljak na aerodromu dočekao, osim porodica i prijatelja, mali broj novinara, a kasnije ih je primio predsednik Srbije Tomislav Nikolić. Nikolić se zahvalio sportistima na izuzetnom rezultatu koji je, kako je rekao, obradovao celu naciju. „Ponekad vam se čini da nešto ne možete ili da niste sposobni da uradite, da ste izgubili nadu, ali onda se setite ovih ljudi. Oni su podstrek. Vaš primer će koristiti Srbiji i pokazati koliko je bitno baviti se sportom, koliko je čovek zdrav, bez obzira na stanje u kojem se nalazi“, rekao je Nikolić na prijemu na Andrićevom vencu. Paraolimpijci su predsedniku Srbije poklonili sportske rekvizite sa potpisima.
U utorak su se paraolimpijci družili sa Beograđanima kod Terazijske česme, a zatim su im Sportski savez Beograda i Privredna komora organizovali doček u Privrednoj komori. „Zvaničan“ doček na balkonu Skupštine Beograda, međutim, za njih do zaključenja ovog broja novina nije organizovana. To je sramotno i govori o odnosu društva, ili pojedinih makar predstavnika države prema njima. Još jednu stranicu u „knjigu beščašća“ upisao je gradonačelnik Beograda Dragan Đilas, koji je u utorak na pitanje novinara o tome da li će na balkonu Skupštine Beograda biti organizovana proslava povodom uspeha paraolimpijaca, rekao: „Ne znam zaista, mi pravimo doček za sportove koji zaista imaju rezultat i koji imaju publiku. U svakom slučaju paraolimpijci su pomognuti od grada. Do sada nije bilo prakse za tim (verovatno je hteo da kaže „potrebe za tim“; prim. nov.), videćemo posle ovog događaja za dalje“, kazao je Đilas novinarima u Beogradu, prenosi B92.
Ako pet medalja sa Paraolimpijade za Đilasa nije „rezultat“, postavlja se pitanje zbog čega je pravljen doček za učesnike Olimpijskih igara koji su došli kući sa manje medalja? I nije li takav način razmišljanja i govora diskriminacija građana koji nisu isti kao Đilas?
K.D.F.
