Podržite Bečejski mozaik

Dostupan za sve, finansiran od strane čitalaca

Arhiva |

Impresum |

Kontakt |

Pretražite

Logo Becejski

Mere republičke vlade za pomoć poljoprivrednicima: Neće biti proglašena elementarna nepogoda

Mere republičke vlade za pomoć poljoprivrednicima: Neće biti proglašena  elementarna nepogodatrg_fontane

Dugotrajna suša koja je nanela veliku štetu usevima i prouzrokovala skok cena žita i kukuruza, kao i osnovnih životnih namirnica u maloprodaji, neće biti proglašena elementarnom nepogodom, kako je Vlada Vojvodine predlagala republičkoj vladi, ali je prošlog četvrtka Vlada Srbije usvojila set mera za prevazilaženje posledica suše, za koje će biti obezbeđeno između 12 do 15 milijardi dinara, pre svega racionalnijom preraspodelom budžeta, kako je naveo ministar poljoprivrede Goran Knežević. Rebalans budžeta se očekuje 15. septembra.

Mere se odnose na oslobađanje poljoprivrednika određenih finansijskih obaveza ili na njihovo prolongiranje, na intervencije na tržištu kako bi se obezbedila stabilnost cena (!) i snabdevanja, kao i finansijsku pomoć poljoprivrednicima povećanjem podsticaja. Predviđeno je da poljoprivrednici budu oslobođeni plaćanja obaveza prema državi, odnosno da će im biti omogućen dodatni period mirovanja od godinu dana za otplatu subvencionisanih poljoprivrednih kredita, kada će otplaćivati samo kamatu. Planira se zatim da se registrovana poljoprivredna gazdinstva oslobode plaćanja naknade za odvodnjavanje i navodnjavanje za 2011. i 2012. godinu, kao i da se lokalnim samoupravama uputi zahtev da zemljoradnike oslobode plaćanja zakupa poljoprivrednog zemljišta u državnoj svojini za ovu godinu. Najavljeno je i da će Republička direkcija za robne rezerve otkupiti 200.000 tona merkantilnog kukuruza, kao i da će privremeno biti ukinute carine i prelevmani za uvoz svih vrsta žitarica do naredne žetve, a dnevno će se pratiti izvoz žitarica, kako bi se na vreme preduzele mere ukoliko bi izvoz ugrozio snabdevanje domaćeg tržišta.
Što se podsticaja tiče, predviđeno je da se do kraja godine sredstva za tov junadi uvećaju sa postojećih 5.000 dinara po grlu na 10.000 dinara, a za tov svinja sa postojećih 500 dinara po grlu na 1.000 dinara, i da se premije za mleko od pet dinara po litru povećaju na sedam za treći i četvrti kvartal ove godine. Plan Ministarstva poljoprivrede je i da se broj korisnika podsticaja za genetsko unapređenje stočarstva do kraja godine proširi ublažavanjem kriterijuma za sticanje prava na te podsticaje. Utvrđeno je i da se regresira jesenja setva, odnosno da za desetak dana počne akcija distribucije regresiranog dizel goriva poljoprivrednicima.
Ministar poljoprivrede se nada da će poljoprivrednici prihvatiti ove mere kao „racionalne i jedino objektivno moguće u ovom trenutku“ i da će podržati napore države da im pomogne. Rekao je i da bi ove mere bile „znatno izdašnije, da nismo zatekli katastrofalnu situaciju u finansijama ovog ministarstva“.
Mere koje je vlada usvojila kao pomoć poljoprivredi zbog ekstremne suše stručnjaci manje-više podržavaju. Savetnik za poljoprivredu u Privrednoj komori Srbije Milan Prostran, u izjavi za list Danas, kaže da niko ne očekuje da država potpuno nadoknadi štetu, jer je ona velika, ali da je korisna svaka mera koja će olakšati proizvođačima ispunjenje njihovih obaveza prema bankama, poveriocima ili državi. „Mere koje su donete predstavljaju veliki iskorak, jer povećavaju i nivo postojećih podsticaja u otkupu mleka ili tovu junadi, na primer. To daje nadu da će ratarima biti pružena pomoć da u proizvodnu 2013. godinu, koja počinje sada, 1. septembra, uđu bolje pripremljeni“, rekao je Prostran.
Međutim, ima i onih koji nisu sigurni da će ove mere biti dovoljne da bi se poljoprivrednici „izvukli“ iz teške situacije u kojoj se nalaze.

Mere za prevazilaženje posledica suše
Suša ubrzala žetvu

Direktor Opšte zemljoradničke zadruge Bečej Miroslav Glavaški smatra da je suša katastrofalnih razmera i da će mere koje je usvojila vlada za prevazilaženja posledica suše, dobro doći poljoprivrednicima ali da proizvođači „očekuju ipak neke konkretne mere koje će im daleko više pomoći na terenu“, jer su, kako kaže, zbog suše svi usevi u isto vreme pristigli za žetvu, i očekuje da će u narednih 10 do 15 dana gotovo svi radovi u ataru biti i završeni. „I žetva suncokreta i žetva soje će biće završena istovremeno, a već se u isto vreme i kukuruz skida, tako da se desilo ono što se verovatno nikad nije desilo, da će do 15. septembra biti završeni svi jesenji radovi, tu mislim na skidanje svih kultura sa parcela. Najveća pomoć ratarima u ovom momentu bi bila podela bonova ili dizel goriva, jer to je bilo obećano od prethodne vlade od polovine avgusta. Pošto su sve kulture za žetvu stigle ranije, a znamo da je nafta izuzetno skupa, to bi bila sada najveća pomoć poljoprivrednicima. Pomoglo bi i ranije dogovoreno subvencionisanje po hektaru, da se novac što pre isplati da bi poljoprivrednici mogli da zasnuju novu proizvodnju, odnosno da zaseju pšenicu u oktobru mesecu“, kaže Glavaški.
Prema njegovoj proceni za desetak dana će biti okončana žetva. „Najmanje štete će biti kod suncokreta, gde će prinosi biti umanjeni za 20 do 30 posto, rod soje će biti prepolovljen, a najveće umanjenje prinosa će biti kod kukuruza. Ima dobar deo parcela gde se uopšte nije formirao klip i gde neće biti nikakvog prinosa, ali po podacima sa terena prinos se kreće od 1,7 do 3,5 tone. Cene su dobre. Otkupna cena suncokreta je 28. avgusta dostigla 53 dinara za kilogram, dok je prošle godine bila 32-33 dinara. Za soju je akontna cena 60 dinara, a pošto žetva soje tek kreće i tu će biti pomeranja naviše, jedino cena kukuruza stagnira na 26 dinara, koliko je i bio“.

Glavaški ocenjuje da su ove godine bile zasejane rekordne površine kukuruzom. „Procene su da je oko 1,2-1,3 miliona hektara zauzeo kukuruz. To su velike površine, a tu je bilo najviše štete od suše i biće najveće umanjenje roda, dok smo sa druge strane imali minimalne površine pod pšenicom, a ona je jedino imala kakav-takav rod. Za suncokret nema tačnih podataka, barata se sa podacima da je zasejan na 165.000 hektara, po nama ima ga bar 20 posto manje, i on će imati najmanje oscilacije u prinosu. Soje će na severu Bačke i u Sremu biti i ispod tone po hektaru, dok se na ovom terenu, u Bečeju i Srbobranu očekuje bolji prinos, jer je ovo najkvalitetniji teren za proizvodnju soje“.

Što se tiče seta mera koje je usvojila republička vlada, Blaža Stajić, poljoprivrednik iz Bečeja, smatra da ratarstvo od njih neće imati velike koristi: „Mi još ne znamo sve mere koje će vlada preduzeti. Ministar je izjavio da će mere biti preduzete i ponuđene u tri faze. Prva faza se uglavnom odnosi na stočarstvo, od 14-15 milijardi 11 će, koliko ja znam, otići u stočarstvo, a oko 2-3 milijarde je namenjeno ratarstvu, to će otići za dizel gorivo. Još ne znamo kad će krenuti podela goriva, ali sigurno je da će to biti velika pomoć poljoprivrednicima. Ja se ne slažem sa merama koje se odnose na prolongiranje otplate za poljoprivredne kredite, to po meni nije pomoć poljoprivredi i nije u redu, jer je oko 10 posto sretnika dobilo te kredite i sad njima još produžavaju rok otplate, a šta je sa onih 90 posto koji nisu dobili kredit? Samo ako sto posto poljoprivrednika dobije neku pomoć, onda će svi biti zadovoljni. Isto je i sa predlogom da se ne plati zakup državne zemlje, i tu je 5-10 posto poljoprivrednika uspelo da dobije zemlju u zakup, a šta ćemo raditi sa onih 90-95 posto koji to nisu uspeli? Oni koji su dobili državnu zemlju u zakup su u boljem položaju od onih koji nisu, i sad ćemo mi njima da pomognemo, e, pa ni to nije u redu. Ja sam protiv tih kredita i protiv tog neplaćanja, ali koliko znam, to se odnosi samo na onaj deo koji pripada opštini od zakupa. To je predlog ministarstva i dobro je što je samo predlog, jer to neće usvojiti niko. Nije u redu da manjina dobije, a većina da ne dobije ništa, to nije rešenje za sušu, ni za celu poljoprivredu“. Stajić smatra da će se svi iznenaditi kad budu skinuli useve sa njiva jer je prinos mnogo manji od očekivanog: „Predviđalo se da će umanjenje prinosa biti 40-50 posto, a biće mnogo veće. Negde će biti 70-80 posto a negde i do sto posto, jer roda ni nema. Tako je i kod soje, repe, kukuruza, a suncokret je najbolje podneo ovu sušu, ali i tu će biti umanjeni prinosi. Za moje njive ne mogu ništa da kažem, pošto još nismo počeli da skidamo useve. Danas (28. avgust) planiramo da uđemo u soju, a sutra u šećernu repu pa ćemo videti kakav će biti prinos“.

Bečejski rekorder u prinosu kukuruza po hektaru Nandor Kovač smatra da je ključna stvar kako je ko pripremio zemljište i uradio setvu: „Suša je uradila svoje i zato je rod prepolovljen, znamo da padavina nije bilo, ali ko je sa malo više pažnje pratio ova zbivanja i primenio odgovarajuće agrotehničke mere, imaće nekakav rod. Najviše zavisi od toga kako su izabrali asortiman setvene strukture, da li je to kukuruz, da li je to suncokret ili soja, pošto sve te kulture različito podnose sušu. Ima otpornijih sorti kukuruza na sušu i na tim parcelama će i biti roda, ali zavisi i od toga kako su pripremili zemljište, kada su bacali veštak, da li su zaoravali ili nisu, da li su dali dosta prihrane i kad su to dali. I kod mene će prinos biti manji, pošto sam navikao da imam preko dve tone suncokreta po jutru, ali i sada, u sušnoj godini će prinos biti blizu toga. Danas (utorak) ću početi da skidam soju i još ne znam kakav će rod biti. Na mom gazdinstvu će prinos kukuruza biti oko 70 posto, a negde ću imati i sto posto roda. Situacija je teška za sve, a naredna godina će biti još teža, jer ako poljoprivrednici neće imati šta da prodaju, neće moći ni novu proizvodnju da zasnuju“.

Po mišljenju Kovača, ne vrede mnogo obećanja države, jer nema novca u državnoj kasi: „Možda će biti prolongiranja kredita i možda će nam vlada dati da uzmemo kod banaka kredite da bismo počeli da radimo sledeći ciklus, setvu, ali smatram da, recimo, ako je kasa prazna, nema iz čega da nam daju subvencionisano gorivo. Štampaju novac samo da bi zaustavili inflaciju, to neće biti sigurno, jer posle će sve otići u haos. Ali videćemo šta će biti na kraju“.

LJ.M.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *