Lokalni plan upravljanja otpadom: Neregulisana vlasnička pitanja odložila sanaciju smetlišta

U opštini Bečej u julu 2011. godine usvojen je Lokalni plan upravljanja otpadom, koji predviđa sanaciju i rekultivaciju deponije u Botri, izgradnju transfer stanice i priključenje Bečeja regionalnoj sanitarnoj deponiji.

Opština Bečej je 2010. godine potpisala sporazum o pristupanju regionalnoj deponiji sa sedištem u Kikindi, a krajem iste godine je sa projektom za sanaciju deponije u Botri, čija je vrednost oko 46,5 miliona dinara, konkurisala kod Fonda za zaštitu životne sredine. U maju prošle godine je saopšteno da je iz tog fonda za projekat obezbeđeno 55 posto novca, 25.646.000 dinara bespovratnih sredstava za sanaciju deponije u Botri, a 45 posto treba da se obezbedi iz opštinskog budžeta. Tada je rečeno da je izrađen i Regionalni plan upravljanja otpadom, koji je poslat Pokrajinskom sekretarijatu za zaštitu životne sredine na usvajanje, da se želi konkurisati i za izgradnju transfer stanice za potrebe sekundarne selekcije otpada, jer je za ovaj posao potrebno obezbediti preko 60 miliona dinara, kao i da u vrlo kratkom roku predstoji potpisivanje komercijalnog ugovora između firme koja sakuplja otpad na teritoriji opštine (Potisje) i sanitarne deponije u Kikindi, zatim raspisivanje tendera, a početak radova je bio predviđen za jesen 2011. godine.
Vidljivih rezultata za sada nema, a predsednik Skupštine opštine Bečej i koordinator Plana Dušan Jovanović, o tome šta je od planiranih poslova do sada urađeno, rekao da od Pokrajinskog sekretarijata još nikakva informacija nije dobijena zato što se regionalnoj deponiji u Kikindi priključuju još neke opštine, trenutno su pored Kikinde i Bečeja uključene opštine Ada i Novi Bečej. „Ta odluka je bitna i potrebna, ali je mnogo bitniji ekonomski karakter naše odluke, jer od onog momenta kada se počne odnositi smeće na sanitarnu deponiju u Kikindu, to će se morati i platiti, tako da prvo treba sa opštinama Ada i Novi Bečej da napravimo bilateralne dogovore kako ćemo o tome pregovarati sa vlasnikom sanitarne deponije u Kikindi. U međuvremenu je spremljena tenderska dokumentacija za sanaciju smetlišta u Botri, taj posao je poveren Direkciji za izgradnju, i trebalo bi do kraja februara da se raspiše javni poziv i da komisija iz Direkcije sprovede javnu nabavku velike vrednosti“, rekao je Jovanović.

Na pitanje zašto sanacija gradske deponije nije počela jesenas kao što je bilo i najavljeno, Jovanović je odgovorio da su razlog kašnjenja prethodna pravna pitanja koja nisu bila regulisana.
„To zemljište je bilo namenjeno za izgradnju novobečejskog puta, međutim, firma Bačkaput koja je pre 40 godina otkupila od privatnih fizičkih lica zemljište, nije ga prevela u svoje vlasništvo i opštinski javni pravobranilac je prvo morao da rešava pitanje vlasništva da bismo mi mogli Botru da uknjižimo kao javnu svojinu kojom upravlja opština Bečej. To je razlog zbog čega se kasnilo i to je rešeno u sudskim procesima u novembru mesecu. Nakon toga smo ušli u proceduru pokretanja javne nabavke i nadamo se da će do 1. marta početi fazna sanacija smetlišta. Da bismo mogli da koristimo sredstva koja su nam odobrena, 25,5 miliona dinara, i tokom 2012. godine, obavestili smo Fond za zaštitu životne sredine o problemima sa kojima smo se naknadno susreli i tražili odlaganje roka do 31. decembra 2012. godine, i za to dobili saglasnost“, rekao je Jovanović.
Što se tiče izgradnje transfer stanice, u toku je izrada projektne dokumentacije.
„Projekti transfer stanice su u toku izrade jer su to projekti velike vrednosti, radi se o stotinama hiljada evra, a to opština Bečej nema u ovom momentu. Sa njima želimo da učestvujemo na konkursima koji će početkom ove godine biti otvoreni i da dobijemo deo sredstava bar za projektnu dokumentaciju koju radimo. Potom bismo tražili neke druge fondove ili bi opet ušli u neko zajedničko javno i privatno partnerstvo. Nama je interes da iz Bečeja preko transfer stanice, preko primarne i sekundarne selekcije otpada, što manje otpada transportujemo u Kikindu, jer selekcijom otpada može značajan deo sredstava da se ostvari za potrebe trajnog deponovanja, tako što bi se reciklažni materijal od PET ambalaže, papira mogao prodati i na taj način bi se smanjili troškovi“, objasnio je Jovanović.
Predviđeno je da sanacija i rekultivacija deponije traje 26 meseci, ne računajući vreme potrebno za javnu nabavku za izbor izvođača radova i priprema za realizaciju projekta, a radove će kontrolisati Ministarstvo za zaštitu životne sredine, rudarstva i prostornog planiranja.

LJ.M.