Bečej kosmos

Naslov je pozajmljen. Smislili su ga Filadendronci za svoj film, koji govori o našim malim, nezainteresovanim, kukavičkim i malograđanskim životima. Film je mogao imati i sledeći naslov: Filosofija palanke.

Ipak se čini da nismo još, kao grad i ljudi u njemu došli do dna, jer ima onih/ nas koji još žele, veruju i mogu da čine nešto da postanemo bolje mesto za život. Ovog puta je reč o mladima. Oni rade na svoj način, neki u školama, neki u kafićima, neki ozbiljno, drugi šašavo krvavo. Oni su ljudi koji čine „Filadendron produkciju“ i BUM, i mnogi drugi koji pokušavaju da poboljšaju i ulepšaju Bečej kosmos kao pojedinci. Uprkos i nasuprot lenjima, glupima, foteljašima, koji nikad ništa ne mogu i ne smeju da urade. Verujmo da vredi.

Aktivni mladi
Zašto se desio BUM?

Kada se prazan prostor ispuni nečim, čini se da se desio bum. „Ispunjenost“ može da bude kvalitetna, ali i ne mora, jer je važno da je prazan prostor manje prazan. To se desilo u Bečeju, u januaru 2010. godine, kada je nastao BUM – Bečejsko udruženje mladih. Tim mladim ljudima niko ne bi zamerio da su osnovali udruženje samo tako, ni zbog čega naročito. Ali je BUM postalo nešto mnogo više od toga, članovi organizacije su pokazali da se može sve ukoliko se hoće. Imaju volje, snage i novca (uglavnom od projekata) da rade mnoge različite stvari: sportske igre, zabavne manifestacije, promocije fakulteta, uče da pišu projekte, postavljaju klupe u centru umesto odraslih, kontrolišu lokalni budžet (u okviru većeg projekta), organizuju humanitarne akcije, a stižu i da dobiju nagrade. Ova priča je sumnjivo uspešna. Ali – za sada opstaje.

Metla, korupcija i kupovina

BUM je od januara 2010. uradio mnogo toga.
U okviru ACRIME (AntiKRIMinalna akcija), čiji je član i jedan od osnivača, učestvovao je u akciji „STOP korupciji” 17. septembra ove godine na Gradskoj pijaci. Članovi BUM-a su bili „doktori“ i „medicinske sestre” koji su „pregledali“ građane Bečeja tako što su ih anketirali o korupciji i prepisivali im lek AKORUMPIN, priredili su i performans u kom su građani lažnim novcem kupovali diplome, administrativna rešenja i sve što se u Srbiji može kupiti novcem – a malo toga ne može – od korumpiranih činovnika države i njenih institucija.
BUM-ovci ukazivanje na korupciju nisu počeli ove godine, već su prošle uradili kampanju „Mladi Srbije za zakonitost” koju je podržao i predsednik opštine Peter Knezi. On je dobio i poklon od BUM-a: metlu da očisti Bečej od korupcije i kriminala. Doduše, problem je što nije ukazano na „tačke“ gde u Bečeju ima najviše korupcije i kriminala. Niti se zna gde je predsednik opštine koristio dobijenu metlu.

Sve o budžetu

Članovi BUM-a su učestvovali na seminaru „Građani u lokalnom budžetskom procesu: za više transparentnosti i odgovornosti”, a potom su, do oktobra meseca ove godine, trebali da analiziraju opštinski budžet (trošenje novca iz opštinske kase ove godine i pripremu budžeta za 2012. godinu). Rezultati rada bi uskoro trebali da budu objavljeni (zajednička publikacija o rezultatima istraživanja u više opština na teritoriji Srbije). BUM-ovci, kako je saopšteno, projekat o nadzoru budžeta još nisu završili, a kada se analiza privede kraju, rezultati će biti objavljeni.

Malo zabave

Članovi Bečejskog udruženja mladih ne bave se samo korupcijom, tu su i njihove sportske i zabavne akcije, koje su zaista interesantne i masovne.
Recimo, u avgustu su organizovali drugu „Vojvođansku olimpijadu starih sportova“ u Bačkom Gradištu. Na Olimpijadi se takmičilo 12 ekipa u 15 starih sportskih disciplina sa područja Vojvodine. Te discipline su pilcike, ringlаnje (bаcаnje potkovice), štulаnje (trkа nа drvenim štulаmа), džаkаnje (trkа u džаkovimа), strelаnje (luk, strelа i lubenicа), borbа čаsti (štit i mаč), kаndžijаnje (pucаnje bičem), drаgаče (trkа drаgаčаmа), kozаnа (gаđаnje tronošcа), nаtezаnje mošorа, čočkа, pаjvаnisаnje (vučenje konopcа), kа-menа s rаmenа, tokаč, preskаkаnje štаpа, skok u dаlj, krbаnje, vrаnićа.
Vojvođansku olimpijadu starih sportova BUM je pokrenuo 2010. godine kao sportsku i kulturnu manifestaciju radi očuvanja i negovanja narodnog blaga i narodne baštine vojvođanskog kraja.
U avgustu su u Bečeju održane i Igre bez granica na bazenu sportskog centra. Ovaj program je plod saradnje BUM-a i Kancelarije za mlade. U Igrama je učestvovalo devet ekipa.

Aktivizam je doneo klupe

Nema čoveka u Bečeju koji s vremena na vreme ne zakuka: centar grada (Pogača) je ružan i pust, nema čovek čak ni gde da sedne! Međutim, do letos niko ništa nije učinio da ljudi imaju gde da se odmore. I u tu priču su se, srećom, upleli BUM-ovci i sproveli akciju „Da oživi centar sivi“. Mladi ljudi su tako veoma, veoma osramotili odrasle i „nadležne“, jer su za kratko vreme sakupili novac za kupovinu tridesetak klupa.
Članovi BUM-a su obišli više od 70 lokalnih preduzeća – 15 se odazvalo pozivu i uplatilo proizvođaču „MetalPro Sportu“ sredstva u iznosu od 12.000 dinara za po jednu klupu. Akciji se priključila i opština Bečej. Ukupno je sakupljeno više od 300.000 dinara.
Značaj te akcije shvatila je i Krovna organizacija mladih Srbije koja je Bečej izabrala za jednu od šest lokacija gde je obeležen Dan mladih.

O ljudskim pravima se uči

Članovi BUM-a su ove godine pohađali Školu ljudskih prava, veoma korisnu, nesvakidašnju i upravo zato popularnu školicu Helsinškog odbora za ljudska prava u Srbiji. Cilj škole je da mlade upozna sa teorijom i idejom ljudskih prava, principima demokratije, tolerancije i nenasilne komunikacije, koja je preko potrebna u sadašnjoj fazi tranzicije našeg društva. Škola je imala za cilj i razvijanje kritičkog mišljenja kod mladih.

Da bude čista nepostojeća plaža

Jedina, za sada ne sasvim uspešna akcija BUM-a je bila naslovljena „Da nam svima bude draža čista tiska plaža“, koja je održana početkom juna meseca. Problem nije u mladima, već o onima koji u ovoj opštini odlučuju, naime, niti Bečej ima plažu, niti je ona nepostojeća ostala čista. Ono što postoji na obali Tise je nezavršeno ruglo od plaže započeto 2005. godine, a danas može da posluži kao upozorenje na nesposobnost – svih nas koji živimo u Bečeju.

Ipak, deca iz BUM-a i članovi USR „Šaran“ su 4. juna uradili mnogo: sakupili su smeće iz vode, očistili su obalu Tise i pokosili korov od kamp naselja do stare prevodnice. Skupljeno je više od 30 džakova smeća. „Akcija je organizovana povodom Svetskog dana zaštite životne sredine, početka ’letnje sezone’ na Tisi i pripreme prostora za ’Tiske dane’ u okviru akcije ’Očistimo Srbiju’. BUM želi da istakne da pored učešća, ne podržava akciju ’Očistimo Srbiju’ zbog prošlogodišnjeg skandala – netransparentnog, nesvrsishodnog i nenamenskog trošenja 6,5 miliona evra, kroz afere koje je obelodanila ’Koalicija za nadzor javnih finansija’. Danas smo radili za našu reku i naš grad, nadamo se da ćemo se zajednički truditi da ih ubuduće čuvamo i održavamo čistim“, navodilo se u saopštenju BUM-a.

Hvale vredan napor

I stigla je i nagrada: na godišnjoj Skupštini NAPOR-a (Nacionalna asocijacija praktičara/ki omladinskog rada) održanoj u maju u Novom Sadu BUM-u je dodeljeno priznanje „Hvale vredan napor“ za postignut visok kvalitet u omladinskom radu za 2011. godinu.
„Hvale vredan napor“ je priznanje koje se dodeljuje svake godine na godišnjoj Skupštini NAPOR-a organizaciji koja demonstrira najbolji primer prakse u omladinskom radu za uključivanje volontera u svoje aktivnosti i programe. Za 2011. godinu priznanje je dodeljeno BUM-u kao mladom udruženju koje je za kratak period od osnivanja uspelo da realizuje brojne uspešne i primećene aktivnosti i projekte i uključi veliki broj mladih.
BUM je od januara 2010. godine do novembra 2011. organizovao brojne akcije, među kojima su bile i humanitarne i ekološke, programe, obuke, a članovi organizacije su takođe učestvovali na seminarima iz raznih oblasti.
Samo neke od akcija, programa, sportskih turnira: „Uskršnji BUM!”, „Reciklaža nije blamaža”, „PETi mesec”, „Joga bonito”, Vojvođanska olimpijada starih sportova, „Reci NE drogama”, „Korupcija u sistemu javnih nabavki”, „Da opet neko ne nastrada”, „Pokreni mehanizam!”, „Da oživi centar sivi“ itd.

Dobar i koristan marketing

Plivač Čaba Silađi, koji je jedan od veoma pristojnih uspešnih mladih ljudi u Bečeju, član je Upravnog odbora BUM-a. On je ove godine otvorio lokalni „BEXPO“ sajam (na kom su svoj deo programa imali i BUM-ovci) putem interneta, preko video bima uživo iz Dubaija sa Svetskog prvenstva u plivanju. Velika je verovatnoća da su BUM-ovci i na ovaj način doprineli tome da njihovi edukativni-informativni skupovi o mogućnostima školovanja budu veoma posećeni na sajmu.

Prati trag novca

U ovoj državi sve se vrti oko nečasno „zarađenog“ para. Većina se time ne bavi ozbiljno, a oni koji se bave, osuđeni su na propast, jer je korupcija i lopovluk aždaja sa milion glava. Mada, i to se zna odavno, ukoliko se udružimo, možemo uspeti. Mladi bi trebali da razmišljaju na taj način, ali dobar deo njih to ne čini, bave se svojim stvarima, ne veruju u aktivizam i u tzv. opštu stvar. BUM-ovci, čini se, veruju u to i zato
je ova organizacija nedavno (u septembru) postala član Koalicije za nadzor javnih finansija. Razloge su objasnili na svom sajtu: „BUM je od samog osnivanja zanimala tematika korupcije, pa se bavio prevencijom korupcije kroz organizovanje različitih kampanja, istraživanja i akcija. To je prethodilo edukaciji članova na različitim seminarima i obukama koje organizuje Koalicija
za nadzor javnih finansija. U okviru ovih edukacija se razvila saradnja sa organizacijama koje su članice Koalicije. Dugoročna saradnja je prerasla u rad na velikim projektima tokom kojih je BUM unapređivao znanja i iskustva iz oblasti budžeta i javnih nabavki. BUM trenutno radi sa Koalicijom na projektu ’Građani u lokalnom budžetskom procesu: za više transparentnosti i odgovornosti’ koji realizuje Toplički centar za demokratiju i ljudska prava – član Koalicije. BUM je jedan od šest partnera koji analiziraju lokalne budžete u svojim opštinama i to – izvršenje budžeta za protekle tri godine. Nakon izvršenih analiza budžeta u svih šest opština biće objavljena i distribuirana publikacija ’Građani u lokalnom budžetskom procesu’. BUM je takođe partner na projektu ’Za održive antikorupcijske politike’ koji je pod pokroviteljstvom delegacije EU, kroz koji će sa poznatim ekspertima iz zemlje i uz pomoć Arnea Haselgrena – eksperta za borbu protiv korupcije iz Švedske, raditi na pripremi lokalnih akcionih planova za borbu protiv korupcije.

Koalicija za nadzor javnih finansija je osnovana 2005. godine i ima za cilj podizanje nivoa transparentnosti javnih finansija, fiskalne odgovornosti i učešća građana u kreiranju i nadgledanju javnih politika. Korupcija je logična posledica izostanka ozbiljne građanske kontrole, na čemu Koalicija radi upravo kroz realizaciju projekata nadzora javnih finansija i osnaživanja organizacija civilnog društva. Od osnivanja do danas Koalicija sprovodi kampanje javnog zagovaranja u cilju unapređenja budžetskih procedura, monitoring javnih nabavki, približava komplikovani budžetski proces građanima, motiviše građane za uzimanje učešća u kreiranju lokalnog budžeta, uspostavlja partnerstvo sa medijima i sa savetima mesnih zajednica i analizira budžete, završne račune, planove i izveštaje lokalnih javnih preduzeća. Sa ponosom možemo da istaknemo da je BUM prva organizacija koja je zadovoljila kriterijume i primljena u punopravno članstvo od osnivanja Koalicije.
BUM je i jedan od osnivača omladinske mreže za afirmaciju zakonitosti AKRIMA i član međunarodne mreže FLARE21. Ove mreže imaju za cilj da se zajednički bore protiv korupcije i organizovanog kriminala“.

K.D.F.

Šta je „Filadendron produkcija“?
Biljka nije, angažovana jeste

Filadendron je veoma lepa dekorativna biljka tropskih predela, dobro poznata i vrlo raširena sobna biljka, koja se gaji u saksiji. Filadendron se gaji zbog dekorativnog lišća i lepo odnegovanih vazdušnih žila. Vrlo je otporan, ne voli jako svetlo, pa zato može da uspeva i na nešto tamnijem, ali ne i na sasvim mračnom mestu. Jedan sličan filadendron uspeva u Bečeju. Otporan je na udare, uspeva i u mraku, a i dalje uspeva da zadrži svoju prvobitnu lepotu. Prve žile je pustio 2003. godine i od tada raste punom parom. Puno ime mu je Filadendron produkcija i čine ga mladi Bečejci. Iako zvanično nikada nisu osnovali udruženje, neformalno postoje od novembra 2003. godine kada su sasvim spontano, pozajmljenom kamerom, snimili svoj prvi kratki film „Uspavanka za B. B.“. Tada su se i nazvali „Filadendron produkcija”, jer su nekako morali da potpišu rad. Nisu ni slutili da će ih publika tako dobro prihvatiti, ali i bez obzira na to, nastavili su da rade na svoj način, bez ikakvog uticaja postojećih umetničkih formi i sada imaju sedam filmova. Svi su viđeni na festivalima širom zemlje, neki i izvan naših granica, a neki su čak osvojili nagrade („Bitola open city”, Makedonija, 2005; „Filmski front”, Novi Sad, 2007; „Važna je ideja“, Niš, 2008).

Nakon „Uspavanke za B.B.“ slede „Kliker“ (2003), „Tik“ (2004. godine), „Unesrećene Fabina i Barbara“ (2005. godine), „Dragoljube“ (2006), „Zakazivanje zakazivanja” (2008) i „Bečej kosmos” (2010), a Filadendronci su u međuvremenu stigli i da odrade humanitarnu akciju za decu „Osmeh” 2008. godine. Svakim filmom „Filadendron produkcija” je pokušala, i još uvek to čini, da ukaže na probleme i pitanja koja se tiču mladih i da kroz svoje filmove proba da ih reši ili makar da ih dovoljno „protrese” i učini vidljivim i za ostale.

Poklon za Brižit Bardo

Prvi film „Uspavanka za B.B.” je snimljen sasvim spontano, zime 2003. godine. Sa pozajmljenom kamerom nekolicina prijatelja je krenula u potragu za kućom gde bi mogli da kupe svinju za predstojeće praznike. Uz muziku „Karmina Burana” sagledavamo sve detalje tog čina, koji su, iako zgražavajući, deo naše svakodnevice i okoline u kojoj živimo. Nesvakidašnji naziv filma je omaž velikoj glumici Brižit Bardo koja je poznata kao veliki aktivista za prava životinja.
„Tik” i „Kliker” su autorska dela prvog režisera „Filadendron produkcije” Bogdana Stakića, koji odmah nakon završetka snimanja svog poslednjeg filma odlazi u Madrid, gde živi i danas. Međutim, razdaljina ga nije sprečila da i dalje učestvuje u radu „Filadendrona”, pa tako pravi špicu za film „Zakazivanje zakazivanja”.
Sledi, zatim, „Unesrećene Fabina i Barbara” (rediteljski debi dvojca Živkov – Pivnički), film koji je sniman u vreme navale mnogobrojnih španskih serija na našim kanalima. Kako nas je španska groznica tih godina tresla do korena, „Filadendron” je rešio da se priključi i da svoj doprinos i mišljenje u vezi toga. Snimana u Goranskom parku, radnja filma prati dve unesrećene Špankinje koje se jadaju jedna drugoj o svojim kulinarskim umećima i problemima koje zbog toga imaju sa svojim muževima. Satirična kratkometražna forma uspela je da za trenutak razbije vladavinu španskih serija i pokaže u tih nekoliko minuta sve trivijalnosti i plitke priče koje su nam kroz njih bile servirane.

Dragoljube!

Prvi ozbiljniji film „Filadendron” snima 2006. godine po scenariju i režiji Jovana Živkova, dok je efekte i montažu uradio Đorđe Pivnički. Na festivalu „Važna je ideja” u Nišu ovaj film osvaja prvo mesto. Ozbiljniji scenario, profesionalnija režija, velik broj glumaca, specijalni efekti – ovo su samo neke od odlika ovog filma. Kao i u ranijim ostvarenjima, „Filadendron“ i u ovom filmu obrađuje blisku i u to vreme atraktivnu temu – pečenje rakije. Tema o kojoj se tada dosta pričalo i koja je ozbiljno zabrinula sve domaće proizvođače rakije ticala se zabrane domaće proizvodnje zbog sve većeg uticala Evropske unije. Pogođeni mogućim spletom događaja, snimljen je film koji prikazuje atmosferu domaće radinosti, reakcije i posledice nakon konzumiranja, kao i strah od dolaska „uniformisanih stranaca”. Maštovito prikazane reakcije „naših” i „njihovih”, pripremanje za odbranu od uticaja stranaca, kao i finalna borba koja za posledicu ima neočekivan rezultat, samo su neki od detalja filma koji veoma živopisno opisuje srpski mentalitet.

Zakažite zakazivanje

Film koji je pored „Dragoljuba” imao najveću popularnost je „Zakazivanje zakazivanja”, snimljen 2008. godine. Kao i ostali filmovi, i on na oštar i neposredan način kritikuje i stavlja u centar pažnje problem svakodnevice. Ovog puta je to bio početak uvođenja zakazivanja lekarskih pregleda u domovima zdravlja, što je naišlo na ogromno nezadovoljstvo građana i na niz komentara tipa da građanin mora da poseduje kristalnu kuglu koja će da mu predvidi kada će biti bolestan da bi na vreme zakazao pregled, jer bi inače morao do beskonačnosti da čeka ispred lekarske ordinacije da bi ga nezakazanog prozvali i pružili mu potrebnu pomoć. I ovog puta uigran tim Živkov – Pivnički priča priču običnog čoveka. Film počinje scenom koja prikazuje ovce i meša se sa prizorima bolesnih ljudi koji čekaju na pregled lekara. Radnja je usredsređena na običnog čoveka koji odlazi kod „baba Vange” koja proriče ne budućnost, već bolesti koje će se „pacijentu” javiti određenog dana da bi na vreme zakazao i uzeo broj za čekanje kod lekara. Zatim slede satirične scene ljudi „obučenih u belo” koji protestuju zbog obaveze da rade svakog dana i traže veća prava i veće olakšice u radu sa „pacijentima”. Novina u filmu je i originalna muzika bečejskog benda „Fuj!” koji je specijalno za film napisao glavnu numeru „Alo pacijenti”. U filmu se prvi put koriste i rekviziti autora Damira Grcića koji se pojavljuju u samom vrhuncu filma. Film je, kao i prethodna dela, u znak zahvalnosti na svesrdnu pruženu pomoć tokom snimanja, imao premijeru u Kulturnom centru „Debeli zmaj” pred mnogobrojnom publikom. Na festivalu „Zimski bioskop” u Bačkom Petrovcu 2010. godine „Zakazivanje zakazivanja“ je osvojio prvo mesto.

Bečej kosmos

„Bečej kosmos” je za sada poslednji film „Filadendron produkcije” i on se fokusira na monolog jednog čoveka dok se šeta praznim ulicama našeg grada. Priča o bekstvu iz učmalosti i malograđanštine „lepo” je upotpunjena prizorima praznih ulica, zatvorenih prodavnica, ruiniranih zgrada i kuća koje se svakodnevno mogu videti u Bečeju. Uz suptilnu dozu osude prema „foteljašima” koji se prave da ne primećuju konstantan odliv mozgova iz Bečeja, koji sa velom magle u očima veličaju investicije i prosperitet koji Bečeju sledi, „Filadendron” je još jednom uspeo da ispriča priču o životu u malom gradu, maloj državi i ograničenim umovima koji ne vide dalje od sopstvenog nosa.

Zagadi, pa vladaj

Pored brojnih filmova, što im je i glavna preokupacija, „Filadendronci” su se okušali i u snimanju muzičkih spotova. Prvi takav upliv u muzičke vode su imali u saradnji sa reperom „Che Duevarom” za pesmu „Rani ga, rokni ga”. Drugi, i za sada poslednji spot, snimili su za bečejsku pank grupu „Fuj!” za pesmu „Zagadi, pa vladaj”.
Humanitarnoj akciji za decu „Osmeh” su se pridružili 2008. godine, kada su sa brojnim nevladinim organizacijama učestvovali u podeli paketića za socijalno ugroženu decu na teritoriji opštine Bečej. Obučeni u belobrade Filadendronci su obilazili decu i pokušavali da im ulepšaju novogodišnje praznike.

Nije teško naći prazne ulice u Bečeju

Đorđe Pivnički, jedan od pokretača „Filadendron produkcije” i montažer na većini filmova, govorio je o poteškoćama koje postoje u snimanju niskobudžetnih kratkometražnih filmova. „Budžet uopšte ne postoji. Za razliku od vas, koji ste očigledno obavešteni da su naši filmovi niskobudžetni, druge novine su napamet napisale da je za jedan od filmova potrošena velika suma novca. Zamislite kako smo se osećali, a budžet nam je približan ili ravan nuli i time uvek pozivamo ljude da nam se pridruže ili da nam pomognu kako god mogu. Ništa nije teško ako radiš ono što najviše voliš, sa dobrom, uigranom ekipom i sa velikim razumevanjem ljudi od kojih tražimo pomoć. Niko nas nikada nije odbio kada smo tražili prostor, rekvizite, tehniku pa i ono, danas najvrednije: vreme. Snimanje nije teško, naprotiv, zabavno je. To je jedna vrsta provoda, mozak na pašu, što se kaže, a od glumaca očekujemo minimalnu dozu ozbiljnosti. U nekim delovima filma nam je potrebna prazna ulica, prazan centar grada, prazno igralište. To, nažalost, u Bečeju nije nikakav problem. Stvarno ne znam kako bismo u nekom drugom mestu ispraznili trg na sat vremena dok snimimo scenu. Montaža jeste naporna jer od puno snimljenog materijala treba napraviti film od 15-20 minuta, a često neke delove izbacimo jer nismo mogli da snimimo ili ih je nemoguće povezati, jer smo ipak amateri i glumci i mi. To je ujedno i razlog zbog čega su naše premijere nekoliko meseci nakon poslednje klape. Figurativno poslednje klape, jer je nemamo, a mnogo bi nam pomogla ta spravica u radu, znatno bi skratila montažu, a snimanje bi bilo organizovanije. Nemamo sve ono bez čega se može. Imamo sada već zastarelu kameru i dobru volju“.
Vojislav Prkosovački, takođe jedan od osnivača i povremeni glumac, kaže da je budućnost kratkih i niskobudžetnih filmova da „narastu“ u dugometražne i visokobudžetne filmove. „Raduje činjenica da su grupe filmskih radnika sve mlađe i sve brojnije. Danas je veoma lako snimiti, izmontirati i postaviti film na ’Jutjubu’ što je donekle omasovilo ovaj vid umetnosti. Pored toga, kod nas i u regionu postoji veliki broj festivala kratke forme, i čini se da ta scena živi i da se razvija. To je analitički pristup problemu, inženjerska predanost i detaljnost u radu, spremnost na odlaganje, sagledavanje celine ali i u istom momentu i obraćanje pažnje na svaki pojedinačni detalj, afirmativan pristup komunikaciji, želja da se emocija podeli, dobar broj učesnika u svakom projektu. Uostalom, pogledajte sami“.
Jovan Živkov deli mišljenje svojih suosnivača. „Ideje crpim iz svakodnevnih nepravdi koje me okružuju. Bavimo se tim problemima i zato se mladi i pronalaze u našim filmovima i zato i pristaju da glume u njima jer razumeju tematiku i žele da je istaknu u prvi plan. Što se budućnosti niskobudžetnih filmova tiče ja se iskreno nadam da će imati budućnost, jer su danas mnogo dostupnija tehnička sredstva i iskreno se nadam da će biti dosta omladine koja će možda na takav način iskazivati svoje misli. Jer kao što imamo muzičke bendove sa raznim tekstovima pesama, tako se nadam da će biti raznih produkcija, u Bečeju i šire, koje će ispoljiti svoje zadovoljstvo ili nezadovoljstvo putem filma“.

Marina Tucić Živkov

Interkulturalnost, ta teška strana reč
Dobro je da postoje drugi i različiti

„Kulturni identitet podrazumeva postojanje drugog i postojanje različitosti, to jeste njegova osnova za razvijanje dijaloga. U tom smislu ne treba baštiniti multikulturalizam gde se samo ravnopravno koegzistira, već interkulturalizam koji podrazumeva permanentno baštinjenje i razvoj različitih kulturnih vrednosti, samog dijaloga u tim kulturama, razvijanje kulture razgovora nasuprot kulturi monologa i samopotvrđivanja. Dijalog jeste osnov života i njegova punoća nasuprot monologa i onoga što razara biće zajednice i destruktivno deluje“, reči su jednog od govornika, sveštenika Dejana Stanojeva na prošlogodišnjoj proslavi Dana tolerancije, koji se u Bečeju obeležava od 2007. godine u organizaciji MKD „Petefi Šandor“, Narodne biblioteke i lokalne samouprave.
Opština Bečej je prošle godine dobila i priznanje za toleranciju, odnosno „za promovisanje tolerancije, multikulturalizma, interkulturalnog i interetničkog dijaloga“, koje Skupština Vojvodine svake godine dodeljuje pojedincima, lokalnim samoupravama i organizacijama zbog promovisanja ljudskih i manjinskih prava i sloboda, suživota i tolerancije. Doduše niti predstavnicima vlasti, niti građanima Bečeja nije sasvim jasno zbog čega je Bečej dobio nagradu, jer ne postoji konkretno obrazloženje.

Strane reči

Za istinski zajednički život potrebno je da poznajemo pojmove koje svakodnevno koristimo, ali ne znamo šta zaista znače.
Višejezičnost (plurilingvizam) znači da je pojedinac u stanju da koristi više jezika, dok multilingvizam (i ova reč se prevodi kao višejezičnost) znači da više jezika živi zajedno u jednoj društvenoj grupi.
Pojam multikulturalnost danas uglavnom označava istovremeno postojanje mnogobrojnih kultura na nekom prostoru. Međutim, multikulturalizam u najširem smislu znači miran suživot različitih etničkih, kulturnih i verskih zajednica u istoj državi/ na istom prostoru. Priznavanje prava kulturnih grupa i pozitivno vrednovanje njihovih različitosti zbog toga je u centru multikulturnih zahteva.
Interkulturalnost, za razliku od pojma multikulturalnosti, pre svega označava veze i odnose između različitih kultura. U multikulturalnom društvu komunikacija između različitih grupa je moguća, ali nije obavezna. Zato se kao pojam koji podrazumeva komunikaciju i razmenu među grupama koristi pojam interkulturalnosti. On podrazumeva dijalog ravnopravnih strana, razmenu iskustava i saradnju, ali bez nužnog preuzimanja kulturnih obrazaca.
O interkulturalnosti se u Bečeju mnogo govori i postoji pozitivan pomak u tom pravcu, doduše možda ne i dovoljan, ali ima grupa i pojedinaca koji na tome rade, a pošto je reč o procesu, za to je ipak potrebno i vreme da se svest kod ljudi promeni, odnosno razvije kod mladih ljudi.
Jer, iako u Vojvodini živi mnogo nacija i smatra se tradicijom da u njoj vlada tolerancija i dobrosusedski odnosi, stanje nije idilično (međuetnički sukobi u Temerinu nedavno, nacionalističke grupe i u Bečeju) i uslovilo je nužnost uče-
nja tolerancije.

Živeti tolerantno

Promovisanje tolerancije, multikulturalizma, interkulturalizma, osnovnih ljudskih prava i sloboda je osnova Lokalnog akcionog plana (LPA) za decu i Lokalnog akcionog plana za mlade opštine Bečej.
Nevladina organizacija Društvo prijatelja dece opštine od 2006. godine učestvuje u programu „Multiplikacija – Živeti tolerantno“ u saradnji sa Dečjom fondacijom Pestaloci iz Švajcarske (Pestalozzi Childrens Foundations), koja polazi od uverenja da sva deca imaju ista prava i čiji je osnovni cilj promovisanje tolerancije između kultura i osnaživanje mladih ljudi za prihvatanje kulturnih razlika kao pozitivnih vrednosti kroz drugačiji pristup obrazovanju (spajanjem formalnog i neformalnog obrazovanja) i život u interkulturalnom okruženju.
Ovaj projekat je u Srbiji započet 2001. godine i obuhvatao je pet gradova (Niš, Užice, Kraljevo, Novi Pazar, Subotica i Vrbas), a kasnije se uključio i Bečej pored Bačke Palanke, Sombora, Subotice, Novog Bečeja, Zrenjanina, Inđije i Vrbasa. Osnovane su mreže na lokalnom nivou koju čine škole, nevladine organizacije i lokalna zajednica. U početnoj fazi realizacije projekta u bečejskoj Gimnaziji, u programu je učestvovalo 30 učenika prvih i drugih razreda različitih etničkih pripadnosti, koji su učestvovali u radu psihosocioloških i kreativnih radionica i pripremali su se za izvođenje lokalnih akcija. Mladi su formirali tim Kosmopolite i uključili se u organizaciju Dečje nedelje u okviru koje su pod sloganom „Obratite pažnju na nas“, prikupljali potpise sa zahtevom lokalnoj vlasti da se ubuduće odvajaju sredstva iz budžeta i za potrebe mladih. Prikupljeno je oko 4.000 potpisa i to je bio inicijalna kapisla za izradu Lokalnog akcionog plana (LPA) za decu i da se u okviru plana obezbedi novac za finansiranje aktivnosti dece i mladih.
Pokrenuta je i kampanja „Kosmopolite za klub mladih“ i akcija prodaje majica koje su finansirane iz fonda koji je prikupljen od prethodnih akcija mladih. Ovom kampanjom su trebala da se obezbede sredstva za rad kluba, koji su uz podršku odraslih mladi sami uredili u zgradi Gimnazije.
To su bile neke od prvih aktivnosti u okviru realizacije projekta interkulturalnog obrazovanja.

Interkulturalna razmena srednjoškolaca

U okviru programa „Multiplikacija – Živeti tolerantno“ (trebalo bi da traje devet godina u tri faze, trenutno je u toku poslednja faza) značajna je i interkulturalna razmena srednjoškolaca. Naime, po 20 učenika, članova grupe Kosmopolite, borave dve nedelje u dečjem selu u Trogenu u Švajcarskoj, zajedno sa srednjoškolcima iz jednog od partnerskih gradova iz Srbije, srednjoškolcima iz drugih zemalja i zemlje domaćina, gde u okviru programa koji afirmiše interkulturalnost, tolerantnost, antidiskriminaciju, ljudska i dečja prava, samopouzdanje i odgovornost, učestvuju u radionicama i obukama. Po povratku sa razmene jedan od zadataka đaka je da primenjuju i šire stečena znanja i iskustva među svojim vršnjacima. Koordinatorka projekta Izabela Šormaz kaže da su rezultati projekta vidljivi, jer kada se krenulo u njegovu realizaciju Društvo prijatelja dece je potpisalo memorandum samo sa bečejskom Gimnazijom, a sada, pošto su mladi nakon obuke i boravka u Švajcarskoj bili u obavezi da znanje prenose svojim vršnjacima, uključivali svoje vršnjake iz drugih škola u klub Kosmopolite i projekat. „To je snaga projekta i same dece, jer su oni, osetivši rezultate u ‘Pestaloci’ projektu, u klub Kosmopolite pozivali svoje vršnjake. To što je ta inicijativa krenula od njih samih je snaga ovog projekta, jer koncepcija je bila jedna škola – jedna nevladina organizacija, a deca su sama to razbila i osim formalnog partnera, Gimnaziju, imamo ravnopravne saradnike: sve tri bečejske srednje škole. Od januara ulazimo u poslednji ciklus projekta, a mogu sa zadovoljstvo da kažem da su se deca iz ŠOSO ‘Bratstvo’ samoinicijativno javila da žele da se uključe u projekat i postanu članovi tima Kosmopolite. Smatram da je to veoma značajno. U okviru projekta prvo je bilo važno da deca dobro upoznaju sebe, da uče o svojim kulturama, da nauče šta su stereotipi, predrasude, nenasilna komunikacija, da ovladaju raznim veštinama. To je trajalo dobrih šest godina i na tome treba kontinuirano da se radi. I u segmentu projekta koji obuhvata slobodno vreme mladih, postigli smo uspeh i efekti što se tiče participacije dece, razvoja građanskog društva i aktivne uloge učenika u lokalnoj zajednici su vidljivi i merljivi na nivou Bečeja. Dobro se sećam da su prve generacije Kosmopolita, među kojima je, na primer, Marina Kovačev, ojačali i sada sami vode svoje nevladine organizacije, neki su upisali srodne fakultete, čak su birali zanimanja u kojima će im ovo znanje i iskustvo koristiti. Mislim da su oni i na svom ličnom planu pronašli sebe“, rekla je Šormaz.

Do sada je u programu „Multiplikacija – živeti tolerantno“ učestvovalo 450 đaka, stotinu učenika je boravilo u Švajcarskoj, ima aktivista koji su članovi raznih timova na nivou države, odnosno u neposrednoj su saradnji sa zaštitnicima građana itd. U poslednjoj fazi projekta predstoji osnaživanje osnovnih škola i od januara meseca naredne godine počinje intenzivnija saradnja sa parlamentima osnovnih škola, koje su do sada pozivani samo na akcije, a do sada su već deca iz viših razreda osnovnih škola učestvovala na obukama o dečjim pravima, a realizovan je i projekat „Za decu sa decom“ koji afirmiše prava dece.
Na polju interkulturalizma doprinos je dat i u okviru Dečjeg interkulturalnog kampa „Pruži mi ruku, budi mi drug! – Nyújtsd felém a kezed, legyél barátom!“ za decu sa smetnjama u razvoju koji se četiri godine održava u domu Izviđačkog odreda „Ivo Lola Ribar“ (Radarska stanica) u Bečeju. Kamp organizuje Društvo prijatelja dece u okviru Lokalnog plana akcije za decu, u saradnji sa članovima Kosmopolita. U kampu boravi četrdesetak učenika ŠOSO „Bratstvo“ različitog uzrasta i nacionalnosti, koji uz druženje, pomoć i podršku Kosmopolita na dvojezičnim (srpski, mađarski, a zastupljen je i romski jezik) kreativnim, obrazovnim radionicama i sportskim aktivnostima uče i primenjuju stečena znanja, stiču različite veštine, trude se da savladaju teškoće u komunikaciji, usvajaju osnovne higijenske i kulturne navike. Uslov da deca učestvuju u kampu je da pokažu dobre rezultate u školi.
Razvoj interkulturalnosti među mladima se podstiče i u međunarodnim volonterskim kampovima koji se od 2004. godine održavaju u Bečeju u organizaciji Kancelarije za mlade, Omladinskog kluba, Pokreta Gorana uz podršku lokalne samouprave. U volonterskim kampovima u proseku boravi 10-15 stranih volontera. Zahvaljujući druženju, razmeni iskustava, znanja i veština, mladi ljudi stiču interkulturalno obrazovanje. U kampovima je zvaničan jezik komunikacije engleski, ali se koriste i uče drugi jezici.

Evropski dečji radio most

Još jedan segment u podsticanju interkulturalizma je i saradnja Gradskog pozorišta sa Medijskim edukativnim centrom iz Beograda, u okviru koje su prikazani filmovi koji su snimljeni o i sa osobama sa invaliditetom iz Bečeja i Radičevića, organizovana je i izložba fotografija „Sedam glasova“ u kojoj su učestvovali mladi iz nekoliko zemalja sveta, održane su multimedijalne radionice za decu i mlade, s ciljem da se deca i mladi uvedu u svet multimedijalne komunikacije (kao univerzalnog svetskog jezika) i saradnje, kako bi im se omogućilo da postanu deo evropskog i svetskog medijskog prostora. U „Evropski dečji radio most“ (multimedijalna radionica i uspostavljanje audio-video mosta sa radijom u Berlinu i „uživo“ komunikacije sa decom iz Berlina iz Nemačke a i iz zemalja iz drugih krajeva sveta, u koji su bila uključena deca iz OŠ „Sever Đurkić“). Učenici škole „Sever Đurkić“ su učestvovali u radionicama koje je organizovao Medijski edukativni centar, snimili su radio emisije i video emisije o životu dece i mladih u Bečeju koje su preko ovog Centra prikazivane u drugim zemljama sveta, a isto tako su oni mogli da se kroz takve emisije upoznaju sa drugim kulturama i decom iz drugih zemalja. Neki od učenika iz ove škole su u okviru projekta učestvovali u interkulturalnoj razmeni i bili na festivalu u Francuskoj.

Interkulturalno obrazovanje – bilo, pa nema

Uvođenje interkulturalnog obrazovanja u sistem formalnog obrazovanja je drugi segment projekta „Multiplikacija – živeti tolerantno“. Bečejski projekat se razlikuje od onih u drugim gradovima po tome što ima i podprojekat koji se realizuje na srpskom i na mađarskom jeziku. Sa mladima, osim koordinatorke projekta Izabele Šormaz sa mladima rade Maja Prpa, psihologica i školska koordinatorka, Zdravko Petrović, profesor književnosti, Marija Lučev, diplomirana defektološkinja i Marica Kresoja, diplomirana pedagoškinja.
O tome da li taj projekat još traje i kakvi su rezultati postignuti Šormaz je rekla: „Paralelno sa jačanjem tima mladih imali smo zadatak da radimo implementaciju interkulturalnog obrazovanja u redovnoj nastavi, to je bilo 2007. godine i činilo se da će taj projekat brzo da zaživi. Jedna grupa nastavnika iz Gimnazije je krenula na obuke o učenju i realizaciji dvojezičnih časova, napisali smo poseban projekat i planirali smo da održimo ogledne časove i da vidimo kakve ćemo rezultate dobiti. Dobili smo podršku tadašnjeg Pokrajinskog sekretarijata za obrazovanje i kulturu i zbog toga što je Gimnazija još 1961/62. školske godine, u saradnji sa Filozofskim fakultetom iz Novog Sada, katedrom za nemački jezik, imala eksperimentalno odeljenje. U mešovitom odeljenju deca srpske i mađarske nacionalnosti izučavali su geografiju na nemačkom jeziku tokom jedne školske godine, uradili su paralelne analize i pokazalo se da je ta grupa učenika na kraju godine imala mnogo bolje rezultate što se tiče znanja gradiva od onih koji su radili na svom maternjem jeziku“. Šormaz je objasnila da je u okviru bilingvalnih radionica u Gimnaziji bilo nekoliko oglednih tema: „Slavimo sve razlike“ je bila tema iz nemačkog jezika u okviru koje su se izučavali običaji naroda nemačkog govornog područja. Na času likovne kulture je obrađivana tema „Božić i njegovi običaji“. Na časovima maternjeg jezika zajednički su radili profesor srpskog jezika i književnosti i profesorica mađarskog jezika i književnosti koji su obrađivali temu „Tuđice u srpskom i mađarskom jeziku“, dok je na času engleskog jezika pod nazivom „Učimo jedni od drugih“ profesorica sa učenicima obrađivala pesmu Erika Kleptona.
„Na časovima su zajedno bili učenici iz srpskog i mađarskog odeljenja i na času nemačkog jezika su kao treći jezik koristili nemački, a imali su mogućnost u određenim segmentima da koriste i maternji jezik, tako je bilo i na času engleskog, dok su na časovima likovnog komunicirali paralelno na oba jezika, kao i na časovima maternjeg jezika. Projekat je trajao šest meseci “, rekla je Šormaz.
U projekat je bilo uključeno 32 nastavnika Gimnazije koji su slušali predavanje o interkulturalnim časovima i o dvojezičnoj nastavi, a imali su i posebne obuke. U ovom oglednom projektu učestvovalo je 80 učenika. „Psihološkinja Maja Prpa je uradila analize i procena je da je oko 1.000 građana direktno, indirektno ili na neki drugi način informisano o tome šta se dešavalo. Na osnovu kvantitativne analize, psiholog je uradio evaluaciju posle časova i pokazani su izuzetni rezultati. Na osnovu aritmetičke sredine dobijene su sledeće ocene po oblastima: za odabir teme data je ocena 4,3, za metodu rada 4,2, za atmosferu na času 4,1, za uključenost profesora 4,34 i za ocenu vlastitog rada i učešća dato je 4,1, ova motivacija je ključni faktor, to su pokazala razna istraživanja koja su rađena o dvojezičnosti, jer ako nema unutrašnje motivacije ne može biti ni uspeha. Pokazalo se da je nivo znanja podignut i o interkulturalnom obrazovanju i o jeziku, kulturi, istoriji, običajima druge nacije ali i svoje. Zajedničkim radom i slušanjem drugog jezika povećao se i stepen motivacije kod učenika za učenje drugog jezika, a i za druženje, podignut je stepen tolerancije i prijateljskih odnosa između učenika različitih nacionalnosti. Posebna preporuka ovog bilingvalnog projekta je da je potrebno mnogo više raditi i nastaviti sa takvim radom i na slobodnim aktivnostima. Pokazalo se da je i te kako važno ostvariti prvi nivo interkulturalnog obrazovanja, razbijanje predrasuda, stereotipa. Pošto je projekat dobio visoku ocenu i bio je prihvaćen od Pokrajinskog sekretarijata, mislili smo da ćemo moći nastaviti. Međutim, i pored dobre volje i motivisanosti, potrebna su i dodatna finansijska sredstva. Iako smo mi kao nevladina organizacija u dva-tri navrata konkurisali kod Pokrajinskog sekretarijata za obrazovanje da dobijemo sredstava za oglede dok ne uđu u sistem obrazovanja, u tome nismo uspeli, došla je i ekonomska kriza, a pored toga sekretarijat je dao podršku samo školama, ne i nevladinim organizacijama“, objasnila je Šormaz. Prema njenim rečima Fondacija Pestaloci je prepoznala pozitivne efekte projekta i odobrila da svaka opština iz Vojvodine odabere tri profesora koji će nastaviti sa obukama. Prošle i ove godine smo odabrali Zdravka Petrovića, Radmilu Svitlicu i Lotos Ćerimagić koji su nastavili sa dodatnim obukama da ne samo da izvode dvojezične časove, jer su oni samo jedan segment interkulturalnog obrazovanja, nego da svoje nastavne planove i programe, u zakonskim okvirima, obogate ili da čak eliminišu sadržaje koji ne doprinose razvoju interkulturalnog obrazovanja. Oni stečena znanja koriste na svojim časovima i izvode ih na isti način bez obzira na to što je projekat završen. Povratne informacije o ovom projektu iz sekretarijata napismeno nismo dobili ali smo pozivani da to predstavimo na raznim skupovima, a pozitivni rezultati projekta, čini mi se, iskorišćeni su za bilingvalnu nastavu na pokrajinskom nivou koja je uvedena u nekoliko škola i vrtića. Pored toga, stručni tim na nivou državnog projekta je trenutno u pregovorima sa Školskom upravom, Pokrajinskim sekretarijatom i Ministarstvom prosvete oko uvođenja interkulturalnog obrazovanja u škole“, rekla je Šormaz.

Multi- i inter- s nedostacima

Iako je Bečejska omladina koncert koji se organizuje u okviru Dečje nedelje simbolično nazvala „Jezik nije prepreka, muzika nas spaja“ u praksi se pokazuje da to baš i nije uvek tako. Istina je da su manifestacije zabavnog karaktera najprihvatljivije za sve, bez obzira na pol, uzrast, naciju, veru, pa se one najčešće i organizuju pod parolom promovisanja multikulturalizma i interkulturalizma, uz obavezno „krčkanje u kotliću“. Te manifestacije u izvesnom smislu predstavljaju prožimanje različitih kultura, druženje različitih etničkih grupa i ne treba umanjiti njihov značaj. Kao pozitivan primer bi se, recimo, mogla navesti proslava Dana Novog sela pod sloganom „Živimo zajedno – Együtt élünk“, koju šest godina zaredom organizuje Mesna zajednica Bratstvo jedinstvo u Bečeju. Ima takvih primera još, ali i tu se uključuje „manjina“, odnosno manji broj građana koji inače svakodnevno žive u duhu, pre multi-, nego interkulturalizma. Međutim, gde je ona većina koja ne učestvuje na takvim dešavanjima zbog stereotipa i predrasuda i u tom duhu vaspita i svoju decu?

Kada govorimo o suživotu pre svega mladih ljudi, poražavajuća je činjenica da postoje kafići u koje izlaze samo „jedni“ ili samo „drugi“. Tako je i na kulturnom planu, u dom MKD „Petefi Šandor“ idu građani mađarske nacionalnosti i programi su uglavnom na mađarskom jeziku, dok Gradsko pozorište posećuju uglavnom, ili u najvećem broju, građani srpske nacionalnosti. U kulturi, međutim, ima i pozitivnih primera, priredbe koje pripremaju škole i vrtići su u većini slučajeva dvojezične, u Narodnoj biblioteci programi za decu ili sa decom se izvode na oba jezika, organizuju se i takmičenja gde deca mađarske nacionalnosti recituju pesme na srpskom jeziku i obrnuto, ali je to uglavnom na osnovnoškolskom uzrastu, dok u srednjim školama toga nema ili malo ima. Ipak, članovi Kosmopolita na nedavnoj proslavi jubileja Društva prijatelje dece pripremili su prezentaciju o svom klubu na tri jezika, srpskom, mađarskom i engleskom.
S druge strane, ako želite da prisustvujete književnoj večeri nekog mađarskog autora, a ne znate mađarski jezik, nećete ništa razumeti jer ne postoji simultani prevod, ista je situacija i u obrnutom slučaju.

Čiji si ti?

U opštini Bečej u zvaničnoj upotrebi su srpski i mađarski jezik. S obzirom na to da je reč o sredini u kojoj su procentualno približno jednako zastupljene obe nacionalne zajednice, bilo bi logično da većina stanovništva poznaje oba jezika. S druge strane, logično je i da svi građani znaju zvaničan jezik zemlje u kojoj žive. Međutim, u stvarnom životu ovakva logika ne funkcioniše, niti većinski narod govori jezik nacionalne manjine, niti, recimo, svi građani iz manjinskih nacionalnih zajednica znaju srpski jezik. Kako bi se unapredila komunikacija, pribegava se pozitivnoj diskriminaciji, pa tako neretko jedan od uslova koji se traži pri zapošljavanju je znanje oba jezika. Šta je po tom pitanju urađeno na nivou pokrajine ili lokalne samouprave? Malo. Ukoliko niste iz mešovitog braka, ili ne živite u ulici ili kvartu gde je prisutno stanovništvo i jedne i druge nacionalne zajednice, ostaje vam da jezik učite u školi. Đaci mađarske nacionalnosti imaju pravo da se školuju na svom maternjem jeziku, a kao obavezan predmet imaju srpski jezik, ali ga malo njih zaista i nauči u školi. Neki su smatrali da je razlog tome loš program ili metod učenja pa su ponudili mogućnost da se srpski jezik uči kao strani jezik, međutim, ovaj predlog je prilično uzburkao javnost.
Sa druge strane deca srpske nacionalnosti imaju (ili bi trebala da imaju) mogućnost da jezik sredine uče fakultativno u osnovnoj školi, ali informacije iz bečejskih škola govore da ne postoji zainteresovanost za to. Naime, u četiri osnovne škole, u školskoj 2011/2012. godini svega 107 đaka, koji pohađaju nastavu na srpskom jeziku, uče i jezik sredine (mađarski). U školi „Sever Đurkić“ 17 učenika viših i 15 nižih odeljenja uči mađarski jezik, u školi „Šamu Mihalj“ ima 15 učenika u drugom razredu, u školi „Petefi Šandor“ 25 učenika u nižim i u višim razredima uči mađarski jezik u okviru sekcije, dok u školi „Zdravko Gložanski“ prema informacijama koje smo dobili prošle godine nije bio nijedan učenik srpske nacionalnosti koji uči jezik sredine, ali je kasnije takva nastava organizovana i pohađalo ju je 35 učenika, a za ovu godinu se još ne zna da li i koliko ih ima, jer je u toku anketiranje učenika o tome da li žele da uče mađarski jezik.
Lepša je slika u dečjem vrtiću, jer postoji mogućnost da se mališani upišu u dvojezične grupe gde će kroz igru i druženje najlakše naučiti jezik sredine (ili države u kojoj žive). Po podacima iz prošle godine, od 1.300 dece u vrtiću oko 300 je upisano u dvojezične grupe. Međutim, ako želite da vaše dete nastavi sa učenjem mađarskog jezika i u osnovnoj školi, to će moći samo ukoliko se javi bar 15 zainteresovanih učenika da bi se oformilo odeljenje, jer jedino u tom slučaju Školska uprava, odnosno resorni sekretarijat u pokrajini i Ministarstvo prosvete prihvataju da finansiraju rad tog nastavnika.
U vezi učenja jezika sredine, Šormaz kaže da postoji i ona druga mogućnost za to u okviru 30 posto slobode u realizaciji nastavnog plana i programa. „Nastavnik može da osmišljava takve vrste aktivnosti i niko mu ne može braniti da se poveže sa drugim nastavnikom i odeljenjem da zajedno realizuju časove, da, recimo, deca iz srpskog i iz mađarskog odeljenja zajedno obrađuju neku temu. Ja sam prvenstveno učitelj, i sa koleginicom Milenom Gmijović smo organizovale niz takvih časova. Mislim da ima takvih mogućnosti, ali to zahteva i ozbiljnu pripremu i znanje, a mogu i roditelji da pomognu“.
U srednjim školama ne postoji mogućnost da đaci srpskog maternjeg jezika uče mađarski, mada je pre 3-4 godine u Gimnaziji i to pokušano. U pitanju je učenje mađarskog jezika po programima Kembridža, koje je u toku nekoliko meseci realizovala jedna nevladina organizacija iz Subotice i u taj program je bilo uključeno oko 30-40 učenika i desetak nastavnika i profesora iz sve tri bečejske srednje škole. Direktor Gimnazije Miodrag Basarić kaže da ova škola podržava uvođenje takvog programa učenja mađarskog jezika za pripadnike drugih nacionalnosti i da interesovanje među nastavnim kadrom postoji, verovatno bi bilo i među učenicima, ali ograničena zakonska nedeljna norma ne dozvoljava da povećaju broj časova i da ne postoji sistemsko finansiranje takvog programa.

I u Ekonomsko-trgovinskoj školi je realizovano nekoliko programa čiji je cilj unapređenje interkulturalizma kroz projekat „Afirmacija multikulturalizma i tolerancije u Vojvodini – mere za jačanje međunacionalnog poverenja kod mladih“ i „Inkluzija romskih učenika u srednjim školama u Vojvodini“, a i u drugim školama se pokreću razni programi i projekti koji treba da afirmišu takve vrednosti kod mladih naraštaja.

Ružne priče

U okviru projekta „Afirmacija multikulturalizma i tolerancije u Vojvodini“ u OŠ „Petefi Šandor“ 2008. godine je organizovan „Etno dan“, gde su đaci sedmih i osmih razreda srpskog maternjeg jezika predstavili mađarsku kulturu svojim drugovima iz razreda, uz pomoć svojih drugova iz mađarskih odeljenja. Pored toga, deci je prikazan stari mađarski zanat (pustovanje), kao i poslastica mađarske nacionalne kuhinje. Cilj programa je bio da se kroz predstavljanje kulture jedne nacionalne zajednice drugoj ojača međunacionalno poverenje kod učenika.
Međutim, postoje i negativni primeri, baš u ovoj školi, iz 2007. godine, kada je Društvo prijatelja dece sprovelo program sa ciljem uključivanja socijalno ugrožene i romske dece u obrazovne tokove. Kako to već biva, nađu se oni kojima sve to smeta, ispliva netrpeljivost prema drugima i neskrivena želja za diskriminacijom onih koji se razlikuju. Uz etiketu „romska škola“ ili „mađarska škola“, i đaci i njihovi roditelji mogli su da osete da nekome smetaju. Tada je smetalo to što su u ovu školu išla deca romske nacionalnosti, a prema nezvaničnim informacijama, sada je problem što u školu idu deca srpske nacionalnosti, pa ih se svake godine u prvi razred upisuje sve manje, ove godine svega desetak. U vezi sa nacionalnom pripadnošću direktora u toj školi takođe postoje problemi, ali niko o tome ne želi javno da govori.
I ova priča je deo naše multikulturalne svakodnevice.

LJ.M.

Šta mladi žele, a šta ne žele?
Mladi ne planiraju budućnost u svom gradu

Pitali smo mlade ljude šta po njihovom mišljenju nedostaje u Bečeju za kvalitetan život mladih, šta zameraju opštinskoj vlasti, šta žele da vlast uradi u njihovom interesu i šta su mladi spremni da preduzmu kako bi ostvarili svoje ciljeve.
Odgovori nisu previše ohrabrujući, nema mnogo mladih ljudi koji su spremni za društveni/politički aktivizam, ali ipak, većina želi da uradi nešto za svoj grad, doduše ne zna tačno šta bi to bilo.
Od stotinu ispitanika – mladi od 16 do 25 godina – 29 posto njih je član nevladinih organizacija, najbrojniji su članovi BUM-a i tima Kosmopolite. Nešto manje od 80 posto anketiranih (78%) nije zadovoljan onim što se nudi mladima u Bečeju, a 67 posto njih je spremno da učini nešto da poboljša aktuelnu situaciju. Većina, 75 posto smatra da nedostaju kulturna i zabavna dešavanja, 5 posto ne zna šta nedostaje, a 20 posto smatra da ovom gradu treba više predstava, književnih večeri, tribina i bioskopa (bioskopa uopšte nema). Od stotinu ispitanika 38 osoba je spremno da učestvuje u akcijama čiji je cilj smanjenje korupcije, razvijanje interkulturalizma i promovisanje ljudskih prava.
Velika većina ispitanika – 77 osoba – smatra da lokalna vlast ne čini mnogo u interesu mladih, ali samo njih 30 je uspelo da objasni šta zamera opštinskoj vlasti (ne pita mlade, mladi ne participiraju tamo gde se o njima odlučuje, nema para za mlade i za njihove potrebe).

Objavljujemo samo nekoliko tipičnih odgovora ispitanika na postavljena pitanja.

Aleksandra Nemedi (član tima Kosmopolite, učeničkog parlamenta i Unije učeničkih parlamenata u opštini): Mislim da u opštini Bečej možda nedostaje da se mladi malo više aktiviraju, jer im je dosta toga obezbeđeno, ali oni sami treba da imaju svest o tome i sami da se aktiviraju. Ne bih znala tačno da odgovorim na pitanje šta mladi zameraju opštinskoj vlasti, možda bi tu moglo da se navede ispunjavanje naših želja i ideja, ali u principu dosta toga možemo i sami da uradimo. Želeli bismo da nas lokalna vlast malo više podstakne i pruži podršku u pisanju projekata, da otvori konkurse na kojima možemo da učestvujemo zajedno sa ostalima i tako realizujemo neke naše ideje i na taj način da ispunjava više naših želja. Trenutno ne mogu da navedem šta bi to bilo. Mislim da su mladi spremni na sve, hoće da rade, imaju želju i volju, samo je potrebno to malo podstaći i više obaveštavati mlade o svemu.

Nataša Ilčešin (član tima Kosmopolite i Bečejskog udruženja mladih): Mislim da u opštini Bečej nedostaju neki od sportskih klubova da bi mladi mogli više da se razvijaju i da imaju više mogućnosti za bavljenje sportom, i eventualno bolja organizacija u školama u smislu da redovno imamo krede i ostali potrošni materijal, jer to jedino nedostaje u školama. Zameramo opštinskoj vlasti to što ne ulaže dovoljno novca u mlade i što troši pare na neke manje potrebne stvari. Na primer, menjali su imena ulica i potrošili silne pare na table sa nazivima, a za nas mlade ih baš briga. Sad smo dobili klupe u centru grada, a to je sve donacija, nešto malo je i opština finansirala ali opet smo to mi sredili, odnosno BUM. Mislim da u nas ne ulažu onoliko koliko ulažu u neke druge nepotrebne stvari. Mladi su spremni da se uključe u sve organizacije i da učestvuju u svakoj aktivnosti koja se dešava u gradu. Mislim da su mladi spremni da urade šta god treba, da se obrazuju i da budu mobilni.

Rade Maričić (član tima Kosmopolite): U Bečeju nedostaje malo više posvećenosti. Nedostaje da ovaj grad bude očišćen, da ne bude toliko vandalizma od strane omladine. Mi se trudimo, kao i druge organizacije, ali i dalje ima mnogo onih koji ne čuvaju grad. Lokalnoj vlasti zameramo što ni centar, ni ostali delovi grada nisu očišćeni, što se uopšte ne vodi računa o gradu, o osnovnim komunalnim stvarima. Opštinska vlast bi trebala da uloži mnogo više truda, recimo svake godine imamo prijem kod predsednika opštine gde mu postavljamo pitanja. Svake godine se postavljaju ista pitanja i svake godine dobijamo isti odgovor, predsednik uvek govori da treba nešto drugo da se uradi ali nikad ništa ne preduzima povodom toga. Ovo je mali grad i mislim da nije toliko teško da se nešto preduzme, da se grad sačuva, očisti. Mislim da su mladi prilično spremni da urade sve što treba da bi bili zadovoljni, govorim u svoje ime, ali verujem da ni drugi ne zaostaju po tom pitanju. Mislim da bismo mi mladi sve uradili za ovaj grad.

Aleksandar Džever (član tima Kosmopolite): Mislim da bi u Bečeju prvo trebali da se reše problemi u vezi snabdevanja vodom i uličnom rasvetom, a onda bi moglo da se uredi i centar grada ili da se sredi trg. Mislim da se lokalnoj vlasti najviše zamera to što ne vodi dovoljno računa o ovom gradu, o komunalnim pitanjima i infrastrukturi, ne asfaltiraju se ulice, a ima puno rupa i na trotoarima i na putevima, jednostavno se ne ulaže dovoljno u grad. Siguran sam da bi svi mladi voleli da grad bude lepši, da se izgradi još neki sportski tereni, imamo ih i sada, ali ima i dosta mladih u Bečeju i mislim da to nije dovoljno. Mladi bi trebali da traže od gradonačelnika da preduzme neke mere i da promeni aktuelnu situaciju u Bečeju, jer može da bude bolje. I nemoguće je da nema novčanih sredstava za to zato što je opština kupila novu limuzinu za svoje potrebe, a onda sigurno ima para i da se ulaže u Bečej, da li u komunalnoj sferi ili za dekoraciju grada i centra da on bude lepši. Mi mladi možemo da čuvamo grad i da se potrudimo da ga ne uništavamo.

Leontina Lalić (nije član nijedne omladinske organizacije) : Nisam član nijedne omladinske organizacije. Mislim da u Bečeju nedostaje više mesta za izlaske i da se organizuju neka dešavanja u centru. Ima potencijala, veliko je i trebalo bi da se češće organizuju koncerti, kao što je nedavno bio koncert „Pilota“. Mladi zameraju opštinskoj vlasti to što je centar prilično prazan, nije uređen i ne okupljaju se ljudi tamo. Mislim da su svi za to da lokalna vlast organizuje češće koncerte u centru grada, da više izlazimo i da se družimo, da ne budemo samo u kući i družimo se preko interneta. Pretpostavljam da bi svi želeli da se druže, ali svima treba neki povod, pa bi koncerti bili dobra ideja. Što se mladih tiče, oni pomogli da se postave klupe u centru, farbali su žardinjere, tako da mislim da su mladi spremni da se angažuju da poboljšaju i ulepšaju izgled grada.

Tamara Dimitrijević (član udruženju građana „Biber“): U Bečeju nedostaje zelenila na gradskom trgu, nedostaju nam žurke koje bi mogle da se organizuju svakog petka u centru. Opštinskoj vlasti zameramo što je loša ulična rasveta i često je nema, a pretpostavljam da bi većina mladih želela da lokalna vlast promeni postojeći trg, da u centru ima više dešavanja zabavnog karaktera i da se ljudi češće i više okupljaju. Mislim da bi mladi mogli više da se potrude da ne uništavaju sve i svašta po gradu i da doprinose nečim i da pomognu kao volonteri da se grad sredi i ulepša.

Sandra Protić (nije član nijedne omladinske organizacije): U Bečeju nedostaje više čistoće, više dešavanja i organizovanja nečega da bi se ljudi okupljali i družili. Lokalna vlast bi trebala malo više da sluša omladinu, bar da posluša ideje i predloge koje mladi imaju i da nas više uključi u rešavanje nekih problema. Mislim da su mladi spremni na mnogo toga ali je potrebno da ih neko pogura i podrži u tome, ili da inicira i organizuje nešto i mladi bi se sigurno u to uključili.

Marina Kovačev (član BUM-a): Mladi Bečejci nemaju skoro nikakve šanse za zaposlenje u Bečeju, a samim tim ni priliku da budućnost planiraju u svom rodnom gradu i zbog toga se retko vraćaju sa studija iz većih gradova. Pored tog glavnog, egzistencijalnog razloga, veliki nedostatak je i siromašna ponuda sadržaja kojim bi mladi mogli da upotpune svoje slobodno vreme, ali i da nešto nauče i rade na sebi. Ono što mladi zameraju opštinskoj vlasti je politizacija apsolutno svakog segmenta života. Mladi ljudi žele da lokalna vlast omladinu vidi kao ciljnu grupu kojoj treba da stvori uslove za bolje sutra. Nažalost, vlast je suviše okupirana svojim „danas”. O tome šta su mladi spremni da preduzmu kako bi ostvarili svoje ciljeve, odgovor se razlikuje od pojedinca do pojedinca. Spadam u grupaciju mladih koji osim formalnim obrazovanjem, svoje kapacitete unapređuju aktivizmom u civilnom sektoru, čime doprinosimo i zajednici. Verujem da radom na sebi i u BUM-u gradim povoljnu klimu za ostvarivanje svojih ciljeva.