U industrijskoj zoni i u gradu: Prodate su četiri parcele

Na oglas za prodaju parcela u industrijskoj zoni i u gradu Bečeju do kraja avgusta stiglo je nekoliko ponuda i nadležna komisija je krajem avgusta konstatovala da su prodate četiri parcele od pet ponuđenih.
Reč je o dve parcele u industrijskoj zoni površine od 12 hektara iza Sojaproteina, tri hektara pored Bečejke i dve parcele u gradu.

Zvonimir Stankov, direktor Direkcije za izgradnju, smatra da prodaja parcela označava početak novih ulaganja u industrijsku zonu. „Kupci koji su pokazali interes za kupovinu ovih parcela su fabrike Sojaprotein i Bečejka, koje se naslanjaju na pomenute parcele. Te fabrike su Direkciji poslale pismo o namerama i želji da prošire svoje kapacitete. Sojaprotein se odlučila da proširuje i razvija svoju proizvodnju na taj način što će ići ka finalizaciji proizvoda. U pismu o namerama ističe da će graditi fabriku funkcionalnih sojinih proteinskih izolata, kapaciteta od 15 tona, a reč je o investiciji od 19,5 miliona evra. Smatramo da je to za lokalnu samoupravu, za one koji čekaju posao i uopšte za razvoj Bečeja, veoma značajan korak i da će se realizacijom te investicije roditi i nove ideje i nova ulaganja. Oni su od tražene cene ponudili malo više i bili su jedini ponuđači za tu parcelu. Predstoji ugovaranje sa Sojaproteinom o kupoprodaji 12 hektara, i tada će po novom zakonu po prvi put ta parcela postati stvarno vlasništvo Sojaproteina“, rekao je Stankov.
Fabrika stočne hrane Bečejka je u pismu o namerama pokazala interesovanje za kupovinu parcele radi proširivanja skladišnih kapaciteta. „Fabrika stočne hrane je kupila i postojeće objekte u stečaju koji su nelegalno izgrađeni na prostoru ove parcele od tri hektara, pa će joj to omogućiti da postojeće objekte legalizuje. Navodi se i da Bečejka namerava, na toj ili nekoj drugoj parceli, da gradi klanicu, predračunska vrednost ulaganja je šest miliona evra“, objasnio je Stankov.
Što se tiče parcela u gradu, Stankov je rekao da one nisu predviđene za industrijsku proizvodnju, već se radi o parcelama lokalne samouprave s kojima ne raspolaže kvalitetno: „Građani čiji se posedi naslanjaju na te parcele zainteresovani su da prošire dvorišta, bašte, da grade neke objekte na tim parcelama, pa su nam se obratili da ih kupe. Komisija za procenu vrednosti je utvrdila cenu parcela, dovoljno visoku da lokalna samouprava od toga ima koristi, a dovoljno prihvatljivu za one koji su zainteresovani za kupovinu. Građani koji su kupili parcele su nam uputili pismo o namerama i na osnovu tog pisma pokrenuli smo postupak prodaje parcela. Imamo još jednu parcelu u Bačkom Gradištu koja je u postupku prodaje i još jednu u Bečeju, tako da ako neko od građana želi da kupi neku parcelu za koju misli ili zna da je u vlasništvu opštine, neka se obrati Direkciji i mi ćemo pomoći da se to uradi“.

Na pitanje po kojoj ceni su prodate parcele u industrijskoj zoni, Stankov je odgovorio da prema propisima promet parcela građevinskog zemljišta se obavlja po tržišnoj ceni. „Tržišna cena nedvosmisleno može da se utvrdi za robu koja je na tržištu i sa kojom se stalno trguje, međutim, kada se radi o građevinskom zemljištu, to pitanje je malo osetljivije. Zbog toga smo formirali radno telo koje je trebalo da sagleda dosadašnji promet nekretnina, građevinskog zemljišta, da uzme u obzir koja je cena zemljišta van građevinske zone. Došli smo do cene od 3,2 evra po kvadratnom metru. Bilo je interesenata koji su to ocenili kao visoku cenu, navodili su primer Jagodine i nekih opština gde se građevinsko zemljište prodaje po veoma niskim cenama. Međutim, mi smatramo da, s obzirom na to da nije u pitanju zakup nego kupovina parcela koje se nalaze na atraktivnom mestu, cena mora da bude ova. Dva investitora su je prihvatila i parcele kupila po 3,2 evra za kvadratni metar. O ceni parcela u gradu ne bih govorio, pošto su to parcele na različitim mestima i radi se o relativno maloj površini, ali nisu prodate za džabe“, rekao je Stankov. Inače, radi se o parceli u Novosadskoj 158 od četiri ara, a druga je mala parcela iza kuće u ulici Ivana Ćirića 1. Direktor Direkcije za izgradnju je saopštio i da su predstavnici vojvođanskog investicionog fonda najavili posetu Bečeju. Cilj sastanka je da se informišu o raspoloživim kapacitetima u industrijskoj zoni, „kao i da stave na prodaju i na raspolaganje potencijalnim investitorima i kapacitete koji su izgrađeni, fabrike koje su privatizovane i otišle u stečaj, misli se na Fadip, ’8. oktobar’, Pivaru itd.“.

LJ.M.